Praksa sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju nije od juče ali je vremenom dobijala na aktuelnosti kako se menjala starosna struktura stanovništva. Za ljubav je potrebno dvoje pa tako i za ovaj posao koji pretpostavlja najdublje poverenje između ugovorenih strana.
Koliko su čiste namere onih koji žele da brinu o nekom i za to dobiju konkretnu nagradu (najčešće nekretninu) i onih koji kao i svaki živi stvor namerava da svoj vek produži do biološkog maksimuma? Sasvim je fer za određenu uslugu zahtevati nadoknadu, ali kod ovakvih ugovora, koliko god oni precizni bili, niko ne zna kako će proći ovaj „posao“ i da li će se isplatiti. Tu dolazimo do famoznog sukoba interesa i etičke dileme.
Ako ugovor o izdržavanju neka strana posmatra kao posao, sasvim je očekivano da ona teži da zaštiti svoju investiciju i što bolje prođe a uslov za to je u ovom slučaju smrt druge ugovorene strane. Ako su motivi humanost i briga za stare i bolesne i ništa drugo, onda nije potreban ugovor ovakve vrste.
Naravno da je svaki od ovakvih slučajeva priča za sebe, ali je utisak sa strane da je to najčešće igra izdržljivosti, čiji kraj treba da bude kao u onoj narodnoj : Dok nekome ne omrkne, drugome ne svane. Ako možemo da kažemo da je to njihova stvar; starih da se snađu za pomoć a mladih da dođu do krova nad glavom, nikako to ne možemo da tolerišemo kada su u pitanju ovakvi ugovori između lekara ili službenika socijalnih ustanova sa njihovim pacijentima.
Onaj ko ima uvid u vaš zdravstveni karton ili još gore, onaj koji može da utiče na vaše zdravlje, treba da bude poslednji koji ima pravo na ovakve aranžmane. Nije tajna da u subotičkoj bolnici ima ovakvih demona u belim mantilima. Neki od njih u telefonskom imeniku na svoje ime imaju prijavljene telefone u čitavom nizu stanova i kuća u cenrtu grada, iako Zakon o nasleđivanju jasno kaže da je ništavan ugovor koji se sklopi sa licem koje treba da pruži pomoć čoveku u okviru svog zanimanja.
Osim ugovora o izdržavanju, postoje i drugi načini da se iskorištavaju stari bolesnici, često devizni penzioneri, nikao ovi obični.
Pre tri godine, iz Ministarstva pravde najavljivano je da će se zbog brojnih zloupotreba napraviti baza svih zaključenih ugovora o doživotnom izdržavanju kako se, recimo, ne bi događalo da vlasnik stana zaključi nekoliko ugovora o doživotnom izdržavanju. Ali, ova ideja još nije ostvarena.
veoma je diskutabilno dali ili ne, normalno bi bilo da se donese zakon o ovoj oblasti ali nemoze naci predlagaca u ovakvom sistemuustrojstva skupstine.tamo se resavaju samo partijski problemi a ovaj priznacete to nije,ovde se radi o u vecini slucajeva prevari a to je sada dozvoljeno jer se time najvise sluze sitni lokalni politicari koji zbog korupcije nemogu nista onima koji se time bave.da pojednostavim cuvajte svoje roditelje i rodjake a njihova imovina ce ostati vama.jer ako ih cuvate niko ih nece prevariti.
Postoje razni vidovi iskorištavanja starijih nemoćnih osoba, ali nisu retki primeri da starije osobe ubiju u pojam one koji se brinu o njima.Navešću primer moje pokojne rođake.Dotičnu su i u njenim mlađim danima etiketirali kao vešticu.Možda je to razlog što je doživela skoro 100 godina, kaže se da takve Bog dugo drži nas zemlji jer mu ne trebaju gore.Bakicu su pred sam kraj njenog života pazila njena deca ( moja rodbina ) .Međutim samoživa i razmažena baba ih je kinjila do granice izdržljivosti da bi jednog momenta sopstvenu decu izbrisala iz testamenta .U roku od nekoliko godina napravila je nekoliko ugovora o izdržavanju sa ljudima sa kojima nije bila u srodstvu .Svi ugovori su raskinuti na sudu pošto niko nije mogao da izdrži bakicino maltretiranje.Mesec dana pred smrt, razmažena i egocentrična baba je svoju imovinu prepisala slučajnom prolazniku a njena deca so stala bez nasledstva.