Ulicom Cara Lazara

Cara Lazara je jedna od onih malih ulica koje se oslanjaju na najuži centar grada i koju formira dva niza starih kuća ujednačene veličine.
Kao i u mnogim delovima grada, kuće u ovoj ulici su većim delom zapuštene i sve teže odolevaju zubu vremena. Na prelepim fasadama još se drže ostaci fasadne dekoracije koji tek nagoveštavaju kako su one izgledale u neka davna vremena.


Ova ulica, s obzirom da čini jednu ambijentalnu i arhitektonsku celinu, mogla bi da bude očuvana, ali za to je neophodna inicijativa vlasnika nekretnina. Konkretno, to znači ulaganja u njih.

Jedan takav objekat se trenutno rekonsturiše.

Preko puta tog objekta se nalazi još jedna kuća koja je dobila potpuno novu limariju i drvene prozore. Preostaje da se uradi onaj najskuplji deo – ulična fasada sa svom predviđenom dekoracijom i kapijom.

Pored toga, da bi ova ulica dobila stari sjaj i bila još lepša, neophodna su ulaganja i samog grada. Spuštanje električnih i kablovskih instalacija pod zemlju, postavljanje kandelabara poput onih u Đure Đakovića i sređivanje zelenila duž ulice, stvorilo bi jednu mnogo privlačniju sliku.

Ovoj, ali i mnogim drugim ulicama užeg centra grada, ovakve investicije od strane grada neophodne su kako bi Subotica sačuvala ono što se zove “kulturno istorijsko nasleđe” .



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Odlična ideja. Ulica je pravi biser.

  2. Mario D. kaže:

    Treba stimulisati ljude i pohvaliti kada neko nesto dobro uradi. Ovi vlasnici nisu rusili vec obnavljaju i cuvaju sto jeste za pohvalu.

  3. avet kaže:

    Još krajem 70-ih godina sam imao gosta, rođaka gastarbajtera iz Nemačke, koji je bio poreklom iz Jugoslavije, ali nikada ranije nije bio u Subotici, niti je poznavao naš grad, a oduvek se interesovao za arhitekturu starih gradova.
    Sa užim centrom grada, Gradskom kućom, Narodnim Pozorištem, Bibliotekom, Rajhlovom i Manojlović palatom i ostalim starim zgradama se jako oduševio.
    Prošetali smo od centra grada Somborskim putem do Buvljaka.
    Posmatrajući kuće u toj ulici mu je konstatacija bila ta, da u toj ulici ima jako lepih, vrednih, velikih kuća, sa suvim ulazom, velikim prozorima, velikim kapijama, visokim i velikim sobama, fasade su bile skoro sve sa nekim stilskim ukrasima.
    Međutim, kuće su već tada većinom bile oronule, neodržavane, malter sa fasada je otpadao, prozori i kapije su bile polupropale, oljuštene i strašno davno farbane, kapije u očajnom stanju, oluci truli i bušni…
    Već tada se videlo siromaštvo vlasnika i naslednika tih kuća, čiji preci su nekada verovatno pripadali bogatijem sloju društava.
    Dolaskom socijalističkog uređenja posle Drugog svetskog rata, ekonomske lestvice i velike klasne razlike između stanovništva su nestale i svi su približno isto zarađivali.
    Ovakve kuće su postale ekonomski teret za vlasnike, koji nisu imali dovoljno materijalnih sredstava da kuću održavaju onako kako bi to doličilo objektu kojeg su nasledili.
    Čak je i grejanje ovakvih kuća sa visokim sobama postalo preskupo za prosečne naslednike objekata.
    Kuće ovakve veličine u čitavom gradu su većinom vremenom polako propadale.
    Posle 90-ih godina prošlog veka, socijalizam je nestao, postepeno su se ponovo pojavile velike razlike u imovnom stanju između najbrojnijeg donjeg sloja društva i onih drugih, bogataša, kojih je bilo u puno manjem broju.
    Dan, danas, ovakve stare i vredne kuće kupuju ljudi koji pripadaju gornjoj lestvici drušva, imućniji i sposobniji, upuštajući se u restauraciju i obnovu ovakvih zgrada.
    Adaptacije ovakvih objekata nisu jeftine, one su izuzetno skupe, ali je na kraju rezultat uloženih sredstava jako lep.

  4. Boris I. Ivkovic kaže:

    Zuzi bar. Divno dvoriste. Okupljanje svih provijencija i bilo lepo!

  5. Aleksa kaže:

    Steta bi bilo unistiti ovu ulicu, koja jos uvek lici na staru Suboticu. U zadnjih dvadesetak godina u ovoj ulici su izgradjene samo dve nove zgrade, jednu je izgradila porodica Vig, a druga je neka vrsta poslovne zgrade koja na spratu ima fitnes salu. Medjutim, ni jedna ne odstupa puno od vizure same ulice.

    Cetvrta i peta slika nam kazuje kako nebi trebali obnavljati zgrade u ovoj ulici. Pravi primer je adaptacija zgrade u kojoj je laboratorija “Biomedika”.

    Interesantno je da u ovoj ulici nema ni jedne prodavnice, osim pekare na pocetku ulice, a nekada u davna vremena je na uglu sa ulicom Milosa Obilica postojala prostrana i poznata prodavnica mesovite robe, a preko puta berbernica.
    Na suprotnom uglu ulice se nalazila kuca poznatog stolara sa radionicom. koji je pokusao da je dogradi ali na zalost nikada nece dovrsiti.

    Tu je u nastavku bila i poznata konjska mesara Poljakovic – zgrada jos uvek postoji.

    Nekada se tu nalazila i poznata Fabrika konzervi “Vojvodina”, a sama ulica se pruzala sve do Dudove sume.

    Nazalost, danas je ostalo samo par kuca kada predjemo raskrsnicu sa ulicom Milosa Obilica,

    U ulici se nalaze kuce i nekih nasih poznatih starih porodica, ipak da ih ne
    nabrajamo.

    Ovuda sam nekada bezbroj puta prolazio, jer mi je bio najkraci put do Gimnazije.

    Lepa stara vremena!

OSTAVITE KOMENTAR