Jožef Kiš iz Subotice zbog ljubavi prema patuljastom „drveću u posudi“ ne samo da uzgaja bonsaije već je osnovao i Vojvođanski bonsai klub koji broji 15 članova, a pojedini od njih se umetnošću oblikovanja drveća bave i više od tri decenije.
Bonsai. Tako se na japanskom kaže „drvo u posudi“ . Umetnost oblikovanja patuljastog drveća nastala je u Kini pre nekoliko hiljada godina, a zatim se usavršila i priširila u Japan. Ova vrsta patuljastog drveća dospela je i do Vojvodine tako da možemo da kažemo da postoji i „vojvođanski bonsai“.
Izvor: RTV
Jožef Kiš iz Subotice već devet godina uzgaja patuljasto drveće u svom dvorištu. Kaže da u njihovo orezivanje i oblikovanje ulaže mnogo strpljenja i ljubavi te da mu svaki pogled na njih pričinjava veliko zadovoljstvo.
„Bonsai nije vrsta patuljastog drveta već vrsta hortikulture. Njenog primenom, od svake vrste drveta može da se oblikuje i uzgaji bonsai“, objašnjava Jožef Kiš, uzgajivač bonsaija iz Subotice.
Za početnike preporučuje da odaberu kineski brest jer je najizdržljiviji i najlakši za oblikovanje i održavanje. Zbog toga je i najčešći kod nas te ga Jožef Kiš naziva i „Vojvođanski bonsai“. On je osnovao i klub ljubitelja ovog patuljastog drveća koje raste u saksiji.
„Vojvođanski bonsai klub postoji već pet godina. Sada ima već 15 članova iz raznih gradova u Vojvodini, od kojih se neki uzgojem bonsaija bave po 20 ili 30 godina“, objašnjava Jožef Kiš.
Zanimljivo je da postoje muški i ženski bonsaiji te da od njihovog pola zavisi izgled drveta, pa i saksije.
Tako su muški,maskulin bonsai, veći i masivniji, a sade se u mat saksije boje terakote. Ženski, feminin bonsaiji, sitniji su i tananiji, a uzgajaju se u posudama svetlih boja i staklaste glazure.
I jedni i drugi lep su ukras koji ulepšava svaku prostoriju ili dvorište, donoseći u njih duh bajkovitog, patuljastog drveća.
Izvor: RTV (Rada Stajić)
