Umreti od višanja

Brojke ne lažu, a otkrivaju i pozadinu – po njima ljudi se najviše ubijaju na onim prostorima koji su svojevremeno bili pod Austrougarskom!

To je otkrio čuveni austrijski neuropsihijatar Ervin Rigel. On je tumačio da je “u pitanju tradicija” (zanimljiva je i činjenica da je stopa samoubistava u Austriji samo nešto niža nego u Mađarskoj).

Kod samoubistava postoji psihološko imitiranje. U Austrougarskoj, u ono vreme, samoubistvo je bilo povezano s pitanjem časti i dostojanstva. Češće su se ubijali ljudi iz viših klasa, naročito oficiri. Mislim da bi to moglo da bude jedno od tumačenja za brojna samoubistva u krajevima bivše Austrougarske i to se u nauci zove psihološko imitiranje – kaže Ervin Rigel.

Bez obzira na to u kojoj državi i na kom delu sveta živeli, najveća stopa suicida registruje se kod Mađara, i to 58 na 100.000 stanovnika. Po tome su prvi u svetu. Mađari prihvataju nepopularnu statistiku kao neminovnost, praveći viceve od te ozbiljne društvene pojave i kažu da je to zapravo “mađarska bolest”.

– Nesrazmerno veliki broj samoubistava je vekovna pojava na teritoriji severne Bačke. Iz podataka koji su nam na raspolaganju proizlazi da je među samoubicama u Subotici skoro 60 odsto Mađara. Ovo je veoma interesantno kad se pokušaji samoubistva posmatraju u svetlu strukture stanovništva – objašnjava dr Zoltan Šagi, neuropsihijatar subotičke bolnice.

– Promene u društvu, deformisan sistem vrednosti, naklonost ka depresiji – sve su to faktori koji utiču na učestalost. Naravno, ne pati svaki samoubica od depresije i obrnuto. Ima tu i genetskih naklonosti, odnosno “urođenih mana”, koje, usled uticaja spoljne sredine, još više dolaze do izražaja .U vreme kada je Gete napisao “Jade mladog Vertera” bilo je veoma popularno odavati se strasnoj ljubavnoj patnji, što je tada dovelo do velikog broja samoubistava zbog neuzvraćene ljubavi. Danas se najređe ubijaju zbog neuzvraćene ili nesrećne ljubavi (1,3 odsto), a u 43,7 odsto uzrok je nepoznat! Na drugom mestu je bolest sa 18,4 odsto, dok je na trećem duševno rastrojstvo sa 17,4.

Nedeljom se ubije 13,5 Subotičana, ponedeljkom 14,5, utorak je najkritičniji dan sa 15,6 odsto suicida u gradu na severu Bačke. Sreda i subota su “procentualno isti” 13,8 odsto, četvrtkom 12,7, petkom 14,7, dok za jedan deo samoubistava (oko 1,5 odsto) ostaje nepoznato u kom su se danu dogodili.

U nekim naučnim krugovima se veruje da je uticaj ravnice na samoubistva bitan. Ravnica i stepa depresivno deluju. Smiruju dotle da ubijaju želju za životom. Nasuprot tome, ljudi koji žive u brdima, kojima je teže i bore se vekovima za opstanak, nisu depresivni i ređe dižu ruku na sebe.

Kompletan tekst : http://www.novinar.rs/?p=98