Upoznaje Evropu kroz volontiranje

Apsolvent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gde studira francuski i italijanski jezik, Miloš Bugarski odabrao je zanimljiv način usavršavanja jezika. Odlučio je da kroz volontiranje na kampovima u Evropi nivo znanja jezika podiže na viši nivo, ali i da obilazi zanimljive destinacije.


Kao član Mladih istraživača Srbije i Volonterskog centra Vojvodine (http://www.mis.org.rs/ , http://volontiraj.rs/ ) poslednje tri godine odlazi na kampove. Do sada je bio u Belgiji, Italiji i Francuskoj.

 

– Prošle godine sam bio na kampu sa decom u Italiji, a ove godine sam bio u Belgiji na kampu za restauraciju i na Staroj planini gde sam bio vođa kampa. Kamp u Italiji je bio zanimljiv jer smo radili sa decom. Išli smo na izlete i igrali se sa njima, spremali u kampu posle ručka i večere. Organizacija iz grada Malmedi blizu Liježa je pokrenula restauraciju stare, ogromne zgrade, koja je pre služila za sušenje kože, kako bi je uredili za smeštaj imigranata i ljudi sa posebnim potrebama. Zgrada je na dva sprata ima oko 150 prozora na kojima smo mi radili sa unutrašnje strane, a nakon toga smo postavljali parket na poslednjem spratu. Jedno veoma zanimljivo iskustvo – priča Miloš.


Kako biste učestvovali na nekom od kampova u inostranstvu, potrebno je da se prijavite na neke od njih i nakon toga sačekate poziv od organizatora. Kampovi traju dve ili tri nedelje u zavisnosti od onih koji ih organizuju. Osim obavljanja osnovnih zadataka, učesnici kampa imaju slobodno vreme koje mogu da iskoriste kako bi obišli grad i posetili značajne destinacije.

 

– Tokom boravka u kampu u blizini Pariza, svaki drugi dan smo posećivali muzeje, spomenike i ostalo. Obično su vikendi slobodni i tada možete sami da se organizujete. Naglasio bih da na ove kampove mogu da idu svi, od 18 do 99 godina, a postoje i tinejdžerski kampovi, ali se za njih plaća dodatna participacija. Mislim da bi svi mladi trebalo da iskoriste ove volonterske kampove i da po povoljnoj ceni obilaze gradove u Evropi ili šire.

Tokom ove godine Miloš je preko Volonterskog centra Vojvodine završio obuku za kamp lidera u Nemačkoj, što mu je omogućilo da vodi kamp u blizini Dimitrovgrada. Iako je imao određenu tremu, jer je prvi put bio vođa kampa i boravio u prirodi, spavajući u šatorima, ipak je sve prošlo bez problema.

 

– Učesnici kampa su bili smešteni u selu Kamenica koja ima pet stanovnika. To područje ima dosta potencijala za turizam. Mi smo sređivali krajeve tog mesta koji bi se koristili u turističkoj ponudi, zapušteno seosko groblje, na kojem ima spomenika starih 200 godina. Uredili smo i prilaz do crkve koja treba da se renovira, a kopali smo i kanal do stare vodenice, napravili branu kako bi voda mogla da dođe do nje i da se koristi za mlevenje žita. Tokom slobodnih dana obišli smo reku Visočicu, kanjon reke Rosomač, vodopad koji je u blizini i uživali u tim prirodnim lepotama —kaže Miloš.



KOMENTARI

  1. Građanin kaže:

    Meni nije jasno zašto naša omladina mora i želi da odlazi u tu Evropu i čak do Amerike da radi ovakve stvari zabadava… Zar u Srbiji/Subotici nema dovoljno problema koje treba rešavati, neka sad dobrovoljno “izvozimo” volontere? Nekad su bile radne akcije, ljudi su dobrovoljno sređivali i gradili sve i svašta, od igrališta za omladinu do pruga i puteva za sve građane, a sada je modernoj omladini teško probuditi se pre 13 casova… Lepo je to što ovaj dečko volontira, znam da mu koristi što usavršava znanje jezika u zemljama gde se oni koriste, ali ipak… nek se malo organizuju opštine i volonteri pa nek zajedno sređuju stvari, dobrovoljno i besplatno. Muka mi je kako se ljudi danas ponašaju, kad se nešto treba uraditi besplatno za svoje komšije i prijatelje i opštinu/državu – onda je to mrsko i omraženo i “iskorišćavanje omladine”, a kad odlaze u beli svet da rade iste te stvari i isto tako besplatno – e onda je to volontiranje itd. Dajte ljudi, organizujte neku radnu akciju, prvi ću doći da vam pomognem, ali nemojmo rasipati svoju snagu i pamet po belom svetu, ostanimo ovde da sredimo svoj grad i svoju državu, da pomognemo svom narodu i narodima koji žive zajedno sa nama, a ne po belom svetu koji nas ponižava i mrzi.

OSTAVITE KOMENTAR