Шесточлана породица Јованке и Ивана Тонковића Ускрс је јуче славила по Грегоријанском календару, а Иван који је Буњевац, одмах додаје да следеће недеље славе и православни, јер је Јованка пореклом из црногорске породице Свирчев, piše današnja Pravda.
.
– Оба ускрса славимо у овом дому, од 1981. године кад је саграђен. Све обичаје и једног и другог хришћанског празника пренели смо деци, а још је богатија трпеза када се споје оба ускрса, јер је о једном трошку – каже Иван Тонковић.
.
.
Равноправни и католички и православни
.
Са њихових четворо деце Златком, Мирославом, Љиљаном и Татјаном већ 30 година се окупљају за оба ускрса у родитељском стану, у згради број 95, на Београдском путу у Суботици.
.
Однедавно је фамилија увећана за још четири члана, а то су двоје унучади Ања (3) и Филип (6), снаја и зет Горан Лончар, па за ускршњом трпезом, препуном домаћих Јованкиних специјалитета и слатких ђаконија, сада је десеторо чланова.
.
– Снаја и зет су нам православци. Славимо и поштујемо и католичке и православне обичаје. Мешовити бракови зато и опстају, а Ускрс је за мене светиња јер чува породично огњиште, окупља нас. Деца и унучићи се радују фарбаним јајима и поклонима у гнезду – каже Јованка.
.
Доста обичаја се променило, додаје она, поред бојења ускршњих јаја, пажња се посвећује и трпези, али духовних обичаја је све мање.
.
– Раније се постило пре Ускрса, а пре доручка обавезно ишло у цркву. Затим би се на сто стављали шунка и јаја и обавезно рен. Ми то још поштујемо, али људи су се отуђили помало и од цркве и од обичаја. Слабо има и честитања и пријатељства као раније. Можда су мало и сиромаштво и немаштина завладали, ето наших двоје деце ради, а двоје још немају посао – додаје Јованка.
.
Различити обичаји
.
На Велики петак је била риба на трпези. – За Цветну недељу пре Ускрса, обичај је био да се умијемо водом из посуде у којој су латице зумбула и кукурека. Некад се и жито стављало у воду, али су се ти обичаји изгубили, као и строго поштовање одласка у цркву, некад у свечаној ношњи. Још се држимо основних обичаја, а неки су заборављени.
.
За католички Ускрс деца се не туцају јајима, као за православни.Шунка, бојена јаја и одлазак у цркву – то смо задржали, кажу домаћини.
.
На трпези је обавезна кокошија супа, похована пилетина, ћуретина и јагњетина, рен и колачи, добро вино. Децу у гнезду чекају поклони, а морају да рецитују ускршње песме. До вечери породица остаје на окупу, а данас следи водени понедељак. Тај обичај Тонковићи негују. Мушки чланови породице колоњском водом прскају женску чељад, а оне их дарују неким симболичним ускршњим поклонима.
..
АГ.
Izvor: Pravda
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Naslov je uvelike diskutabilan.Naime,značenje Uskrsa nipošto se ne iscrpljuje u „čuvanju ognjišta“ tj.u obiteljskim vrijednostima,premda je svakako i to točno.Naime,temeljna važnost Uskrsa je daleko iznad toga a to je pobjeda nad smrću i otvaranje perspektive vječnog života kao najveće istine kršćanske vjere!Bez toga nema ni drugih vrijednosti,pa tako ni obiteljskih.
Dakle,govoriti o Uskrsu kao o obiteljskom blagdanu kad se svi „okupljaju“ jest manira iz razdoblja „omekšanog“,kasnog komunizma kad se je dozvoljavalo da neki ljudi i to slave,jer zaboga,zašto bi to nekome smetalo,itako se samo „okupljamo“ premda u Boga ne vjerujemo.
U ovom članku je ta agnosticistička dimenzija fino iskombinirana s atavističkim modelom bratstva i jedinstva što cijelom članku daje ton bezličnog političkog pamfleta prigodno napisanog za Uskrs,a za potrebe kurentne politike.
„Ja se tebi čudim. Ideologija i religija su za sirotinju.“ – Amidža (Sjećaš li se Doli Bel)
Kod nas je sve vezano za religiju ustvari folklor. Ništa ne bi bilo drugačije i da smo prespavali komunizam. Ne poznajem ni jednog istinski religioznog čoveka. Ateisti su ljudi koji su jednostavno imali hrabrosti da se pomire sa tim da posle smrti nema ništa.
Ovo je dogma. Dozvolite da postoje i ljudi koji misle svojom glavom, a ne onako kako crkva „naredjuje“. Uostalom, ovako temeljno objasnjenje nama koji nismo vernici ne znaci nista. I za mene je Uskrs samo deo folklora . Srecan praznik onima koji ga zaista dozivljavaju kao praznik, za mene je to prilika da se odmorim – i budem sa porodicom.
Pozdrav od ateiste 😉
Pasquale, svaka cast!!!