Oni koji posećuju Suboticu naprave obavezno i po neku fotografiju koju ponesu sa sobom, da ponekad osveže uspomene koje vremenom blede. Prolazi vreme i ljudski životi a za njima ostaju slike koje u većem broju nisu zanimljive naslednicima. Za neke se više i ne zna gde su nastale. Ako na nekoj čak i piše mesto i datum, nije uvek lako prepoznati lokaciju u nekom gradu koji se menja.
Ova serija fotografija nastala je u ratno vreme, na jednom panoramskom krovu koji je pokriven 70-ih ili 80-ih tako da će malo njih prepoznati gde je ovo snimljeno. Ipak, treba pokušati odgovoriti na ovo pitanje, pre nego što u nastavku otkrijemo gde su slike nastale.
Žigom je obeleženo da fotografije pripadaju zbirci Istorijskog arhiva u Hódmezővásárhely-u, što ne mora biti slučajno ako znamo da je Suboticu za vreme rata pod okupacijom držao garnizon upravo iz tog mesta. Nedavno je u tom gradiću udaljenom 75 kilometara održan nekakav naučni skup čiji je cilj bio da se sabere nešto od podataka vezanih za te događaje. Iako rat nije nešto čega su se ljudi rado prisećali, za istorijsku nauku je važno da sačuva i prouči sve što svedoči o tom vremenu.
Ovde je reč o vojnoj bolnici, kojih je u Subotici bilo sve više kako se front primicao, odnosno rat bližio svom kraju. Bolnički kreveti zauzeli su učionice u školama tako da je, recimo, 1944. godine u današnjoj Politehničkoj školi bila bolnica nemačkog Vermahta sve dok nije stigla Crvena armija i ona zauzela javne zgrade za ove potrebe. Devedesetih godina su u dvorištu Gimnazije prilikom uređivanja terena za sportske aktivnosti, iskopane ljudske kosti. Vrlo brzo je postalo jasno da to nisu celi skeleti nego samo delovi tela, verovatno amputirani u ratno vreme kada je zgrada služila kao vojna bolnica.
U vreme kada je nastala ova serija fotografija, front je bio još daleko pa su i ljudi na njima nekako bezbrižniji. Vojsci uvek prija žensko društvo, kao što su u ovom slučaju medicinske sestre.
Gde se, dakle, nalazi ova terasa i park?
Početkom tridesetih završena je izgradnja sanatorijuma “Park”, međutim, vlasnik je ubrzo izvršio samoubistvo pa je, tada moderna i lepa zgrada, pripala Hipotekarnoj banci. Nekoliko godina kasnije, subotički list „Naše slovo“, donosi vest o tome da je Jevrejska crkvena opština zainteresovana da kupi ovo zdanje i da hotel koji tamo radi, prenameni ponovo u sanatorijum.
Zaključak je da će Jevrejska bolnica biti prevelik teret za jevrejsku zajednicu ako ne bude primala i druge građane. Gradu je potreban dom narodnog zdravlja opremljen najsavremenijom medicinskom opremom, ali s druge strane gubi najmoderniji hotel, zaključuje „Naše slovo“ 1935. godine. Nije puno prošlo a početkom četrdesetih na toj adresi se ponovo reklamira holel „Park“, zatim opet bolnica…
Dvorišno krilo zgrade imalo je ovaj zanimljivi „roof top“ sa pogledom na veliko dvorište puno zelenila, što nagoveštava i ime „Park“, bilo da je u zgradi klinika ili hotel. Na njega se naslanjao prostrani vrt susedne kuće koji je i dan danas netaknut. Ta stara jednospratnica na broju 19 je prazna još od šezdesetih godina.
Gde su se rađali Subotičani
Nakon rata na tom mestu je bilo porodilište sve do 1971. godine i izgradnje nove bolnice. Da budemo precizni, prvo posleratno porodilište bilo je ulici Rade Končara br 25 (MZ Novi grad), u predratnoj vili koja je kasnije uređena da bude vrtić, što je i danas.
To porodilište „Udarnik “, kako se te 1945. zvalo, nije bilo prvo u Subotici. Godine 1936. u krugu bolnice izgrađeno je savremeno porodilište i odeljenje za ginekologiju (danas to krilo znamo kao grudno odeljenje). Do tada su porođaji vršeni na hirurgiji, a najviše kod kuće. U oglasniku iz 1931. godine u Subotici se oglašava čak 38 babica.
Subotičani koji su se rađali između 1952. i 1971. godine, došli su na svet u ovoj zgradi o kojoj je danas reč, u ulici Đure Đakovića. Kada je grad dobio novu bolnicu, u dotadašnje porodilište, nekadašnji sanatorijum “Park”, uselila se Medicinska škola. U dvorištu je tada napravljen sportski teren a u suterenu je Dom omladine uredio svoj disko klub – Aquarius.
Za one kojima je stalo do hronologije događaja, recimo još to da je Medicinska napustila zgradu 1985. godine da bi u nju došla Ekonomska srednja.
Tada više nije bilo ovog zanimljivog panoramskog krova, kao ni onih koje su imali Radnički univerzitet, gradska bolnica, hotel Patria… Nismo mogli da se nosimo sa ravnim krovovima, što je već tema jedne druge priče.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Moj komentar je sprecio sistem slanja komentara.
U slučaju da ne uspe komentar pritisnuti strelicu „back“ u gornjem levom uglu i sve ce se vratiti.
Na sedmoj slici se vidi da još nije izgrađena zgrada Berze rada. A samu zgradu smo zvali Jevrejska bolnica – Zsidó kórház. U toj zgradi su rođena oba moja sina. Moja šira porodica što se tiče mesta rođenja ima više lokacija, stariji su uglavnom rođeni kod kuće,neki do 1945,godine u Gradskoj bolnici, a neki u porodilištu Udarnik u ulici Petra Drapšina, dok najmlađi već u novoj bolnici.