Bolje neznatno povećanje nego nerealno planiranje. Ovako predstavnici vlasti vide danas usvojeni budžet Grada Subotice za narednu godinu. Opozicija kritikuje budžet ocenama da nije razvojni i da neće imati ekonomsku snagu, dok iz vlasti kažu da je svaki peti dinar namenjen upravo za investicije. Ono što je sigurno jeste da će se Subotičani u sledećoj godini suočiti sa nizom poskupljenja javnih usluga.
U gradskoj kasi Subotice sledeće godine će biti nešto više od 8,5 milijardi dinara, što je neznatno povećanje u odnosu na ovu, za stotinu petnaest miliona.
Izvor: RTV
“Usklađivanje potreba budžetskih korisnika sa planiranim prihodima je ovaj put bilo nikad izazovnije. Imamo povećanje minimalne cene rada za 14,3 posto, imamo povećanja plata u javnom sektoru za 12,5 posto, imamo povećanje cena energenata i energije”, ističe gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.
Opozicija u usvojenom budžetu ne vidi razvojnu komponentu, smatra da zbog inflacije neće imati ekonomsku snagu već da će biti budžet kojim se – preživljava.
“Koncipiranje budžeta je bilo jedino moguće ovako kao što su koncipirali i kakva su uputstva dobili iz Ministarstva finansija jer je svima jasno da se ogromna kriza nadvila nad svetom, našom državom, a i Suboticom”, smatra šef odborničke grupe Pokreta za građansku Suboticu Miroslav Milojević.
Vlast odbacuje kritike konstatacijom da je 20 posto budžeta namenjeno za investicije, u najvećem delu za stavljanje tačke na ono što je opozicija nazvala promašenim investicijama – Narodno pozorište i Akvapark.
“Zaista je za investicione aktivnosti budžetom predviđeno preko jedne milijarde i 600 miliona dinara. Od toga, naravno, najveći deo je investicija nastavka radova na adaptaciji i izgradnji Narodnog pozorišta, skoro 1,3 milijardi dinara”, ističe šef odborničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Janoš Nagel.
U prihode je ukalkulisano povećanje osnovice poreza na imovinu od deset odsto i taksi i naknada od četrnaest odsto. I to nije jedino poskupljenje na koje Subotičani u narednoj godini moraju da računaju jer su tražena povećanja cena javnih usluga, od deset do dvadeset i pet odsto.
“Poskupljenje energenata i električne energije, rast cena na malo, poskupljenje građevinskog materijala i svih drugih usluga prema njima i imamo na kraju povećanje plata u javnom sektoru. To su tri parametra zbog čega smo morali ovo, a ostali razlozi su, tipa, da određena preduzeća deset godina nisu menjala cenovnik”, naglašava Bakić.
Prihodi i rashodi su gotovo izbalansirani, s deficitom u zakonskim okvirima. Milijarda dinara u gradsku kasu stiže sa viših nivoa vlasti, a gotovo toliko otići će na subvencije.
RTV
