Pretprazničnu atmosferu u gradu Subotičani će već sutra, uoči „Mikulaša“, moći da osete ukoliko u 18 časova dođu na Mali korzo, gde će predstavnici Javnog komunalnog preduzeća „Subotičke pijace“ i grada svečano otvoriti peti po redu zimski vašar posvećen božićno- novogodišnjim praznicima, poznat i kao „Vinterfest“.
„Najveći broj izlagača su iz Subotice, imamo i nekoliko iz okolnih, manjih mesta, a ove godine iz susedne Mađarske dolazi nam specijalna ponuda mađarske kuhinje u vidu kobasica, hurki i drugih domaćih proizvoda, tako da verujemo da će svi ukusi biti zadovoljeni“, kaže Ilinka Vukoja, direktorica „Subotičkih pijaca“.
Samo otvaranje proteći će u svečanoj atmosferi, nastupom, kao i prošle godine, učenika Muzičke škole iz Subotice sa prigodnim repertoarom pesama, dok će i narednih 40 dana, koliko će trajati vašar – sve do 13. januara, biti obeleženo kulturnim dešavanjima.
„Mogu da najavim da će 11. decembra program izvesti „Nepker“, a u toku zimskog vašara imamo interesovanje za nastup Hrvatskog kulturnog centra, Bunjevačkog kulturnog centra, Dečijeg pozorišta koje će obezbediti Deda mraza za mališane i častiti ih slatkišima. Srpski kulturni centar prirediće 3. i 4. januara, za praznik očeva, svoj program“, kaže direktorica „Subotičkih pijaca“.
Na pitanje koliko je božićno-novogodišnji vašar ekonomski isplativa manifestacija, Ilinka Vukoja kaže da prihod uglavnom odlazi na pokrivanje troškova i da su oni u približno jednakom iznosu, ali je najvažnije da kao gradska manifestacija pruži zadovoljstvo građanima. Ove godine, vašar će po prvi put imati i svoje „kapije“ – umetnički izrađene ulaze u gvožđu, rad jednog subotičkog zanatlije, koji će začiniti bajkovitu atmosferu „Vinterfesta“.
Subotičke novine
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
,,Winterfest,,?Boga ti! Nisam znao da je ovo Engleska! Ja znam engleski perfekt ali muka mi je od engleskih reči! Nije nam dosta što po Korzou na izlozima kada je rasprodaja piše ,,SALE, LOW COST,, Nije nam dosta što naše devojke nose majice sa američkim i britanskim zastavama sad još moramo i da pričamo kao oni…?? Seća se neko 1999te?
@PrevoD
Pa kad se toliko sekiraš kreni od sebe, npr. perfekt = savršeno.
@PrevoD!
„po Korzou“?!?!?!?!!??!?!?!??!?!?!!!!!!!!!?!?!?!??????
Ta kaki Korzo dirane da upotribljavas ak neches strane richi da divanish?!?!? Ta to nije Korzo neg Shetalishte, glavno gracko shetalishte.
I dok se ne izmisle domache richi za sledece stvari – Burek, Hamburger, Pizza, Tavche Na Gravche, Kepab, Giros, Supa, Paprika, Benzin, Dizel, Kompjuter, Telefon, Procesor, Disk, Flesh, Piano, Auspuh, Diskont, Supermarket, Market, Karta, Globus, Mapa, Okean, Monitor….ti izvoli pa nemoj iste upotribljavati dok ne budnu lokalizirani. Ako vec negujesh svoj izik, onda glidaj da taj izik 100% korespondira sa tvojim ubedjenjima, a ako richi za neke stvari josh nisu lokalizirane, ti nemoj te stvari koristit, jer je to strano i nije kompatibelno sa tvojim izikom.
Bozicni vasar se na engleskom kaze Christmas market. Na nemackom se kaze Weinachtsmarkt. Winterfest je izraz koji su komunisti iz DDR-a koristili za bozicni vasar, jer ga nisu mogli zabraniti, pa su ga tako nazvali da ne bi imao nekakvu religioznu konotaciju. Primera radi ukrasnu figuru andjela (za jelku) su u DDR-u zvanicno nazivali – novogodisnja figura sa krilima. Engleski izraz Winterfest se ne koristi za bozicni/novogodisnji vasar, nego ima otpuno drugacije znacenje i odnosi se na razne proslave i festivale ali nikako na merkantilne / trgovacke manifestacije tipa bozicnog vasara.
@Kertvaros
Bozicni vasar se na nemackom kaze WeiHnachtsmarkt, ali se on vise koristi u DDR-u i Protestantskim krajevima, dok je u Rimo Katolickim delovima tradicionalni naziv bio i ostao Christkindlesmarkt.
U Bavarskoj je takođe Weihnachtsmarkt, a katolički je deo.
@JaPaDa
Nisi ti video Bavarsku, to je problem. 🙂
Adventsmarkt, Adventmarkt, Christkindlesmarkt, Christkidlemarkt, Christkidlmarkt, Dresdener Striezelmarkt, Weberglockenmarkt (Neubrandenburg) Sve su to razliciti regionalni izrazi za jedno te isto, a koje se zove na nemackom knjizevnom jeziku Weihnachstmarkt, i to ima iskljucivo veze sa regionalnim dijalektima (regiolektima) koji se koriste u svakodnevnom govoru., i nema apsolutno nikakve veze sa religijskom pripadnoscu. Tim pre jer se bozicni vasari odrzavaju jos od ranog srednjeg veka, dakle mnogo pre nego sto je doslo do podele na Rimokatolike i Protestanrte. Sam terminus Christkind potice od Martina Luthera, (pre njegovog prevoda Biblije nije postojao) a on je kao sto znamo otac protestanskog pokreta. Sve ovo nas samo udaljava od nase teme „Winterfest“, ko i zasto je dao takav naziv jednoj najprofanijij trgovackoj delatnosti, i na kraju sta je „pesnik“ hteo time da nam kaze, a mozda to i ostaje vecna tajna koju ce autor naziva Winterfest poneti u grob.
@Kertvaros
Münchner Christkindlmarkt, Regensburger Christkindlmarkt, Passauer Christkindlmarkt, Augsburger Christkindlesmarkt, Ingolstadter Christkindlmarkt.
Ovo su najveci gradovi Bajerna, molim objasnjenje zasto se ovi Bozicni vasari ako je Christkindl protestantska rec u ultra katolickim Bajernu ovako zovu, jos zanimljivije je da se i u Minhenu vasar zove Christkindlmarkt, iako rec Minhen znaci Fratar t.j. Franjevac na staronemackom, a kod Martina Luthera nema Fratara ni Franjevaca.
Prelistao sam nekoliko manjih i vech Engleskih recnika i rec winterfest nisam nasao nigde. Nemacki izraz Winterfest se u Engleskim recnicima prevodi kao winterized, nesto opremiti za zimu, kola, bastu, itd. a sa nekavom pijacom, bazarom vasarom, ili sajmom, pa jos zimskim, nisam nasao nigde nikakve veze. Sto se imena grada Minhena tice, ono sa Fratrima i Franjevcima nema nista zajednickog. Ono ima latinski koren koji glasi apud munichen = kod monaha. U latinskim tekstovima se dalje spominje kao Monahium. Nemacko stanovnistvo naziv vremenom malo verbalno „obradjuje“ (nesto kao nasi Bunjevci) i tako nastaje München. Usput da rascistimo nesto u vezi Fratara i Franciskanaca. Franjevci / Franciskanci su monasi / redovnici koji pripadaju redu svetog Franje Asiskog. Fratri / Fratres su svi oni monasi koji pripadaju nekom (Katolickom) redu ali nemaju status svestenika. Dakle Fratres = braca. Oni redovnici koji imaju status svestenika (posvecenje) zovu se Patres = ocevi. Ako to nekoga mozda zanima. rec Christkind je istog znacenja kao i kod nas rec Bozic. Rec Bozic je deminutiv imenice Bog. Dakle mali bog. Srbi imaju adekvatni terminus = Bozic Bata. Bukvalno prevedeno Kristkidlmarkt znaci Bozicna trgovina. Martin Luther zaista nije bio ni Fratar ni Franjevac. On je bio zamonasen u redu svetog Augistina dakle Augustianac, a posto je uz to bio svestenik, znaci spadao je u Patres. dalje nemam volje da raspredam istoriju reformacije, protureformacije jer je sve to u sustini samo ona narodna – Musa Marka – Marko Musu.
@Kertvaros
Gospodine Kertvaros, ja sam sa mojom trik porukom jos jednom dokazao da vi nemate veze sa Nemackom, a generalno ni sa stanjem bilo gde iz prve ruke.
Elem, tako je to kada se svi prave pametni a sve znanje koje imaju o svetu potice iz zute stampe, rekla kazala, recnika i wikipedije.
1. Minhen nema nista sa Monasima i Fratrima – to kazete vi, a upravo na svom grbu ima Monaha…dobro ste pogledali u tom vasem recniku.
2. U nasoj diskusiji o Franjevcima samo vam ja mogu govoriti, vi meni ne – posto sam ja franjevacki treceredac dobre dve decenije. I da, verujte mi na rec da medju Fratrima ima i Svecenika, i to dobrih 95%
3. Christkind – Kladim se da niste znali da je Christkind po starom nemackom obicaju – devojka odevena u skute Andjela a ne deckic.
4. Martin Luter nije bio ni Fratar ni Franjevac ni Augustijanac…generalno i ispravno on je odmetnik koji je napravio razdor u Katolickoj crkvi i odmetnuo se od iste svojim nakaradnim tumacenjem Svetog Pisma, doduse imao je neka veoma dobra zapazanja, ali je najvecim delom svojeg tumacenja napravio mnogo vise dar mara.
5. Laku noc.
Franjevci Minjenko, FRANJEVCI !
Da bi nekome postavljali trik-pitanja moramo imati odgovarajuci stepen inteligencije . Od koristi bi bilo i bar nekakvo obrazovanje. Funkcionalni analfabetizam je velika prepreka u postavljanju trik-pitanja i razumevanja trik-odgovora.
@Kertvaros
Da bi nekome postavljali trik pitanja gospodine Kertvaros, moramo znati neke stvari iz prve ruke, proziveti nesto iz naseg ugla, gledati nasim ocima, konkretno kada se prica o inostranstvu covek mora imati jedno 20+ godina iskustva zivota u istom, rezon, razum and so on….no kod vas je gospodine Kertvaros svaka prica isprepredena anegdotama i verovanju po pitanju predanja u stilu sta je slepi guslar ispricao, sta su neki drugi rekla-kazali o necemu sto nikad u zivotu nisu videli ni iskusili, ali ipak o istom sve znaju. No ja primecujem sada da je u vasoj poruci kodirano indirektno priznanje da ste se naseli na trik, jer ste dramaticno promenili tok vaseg pisanja.
No, kada se svede racun gospon Kertvaros, vi ovde recima opisujete zakljucke slepog gusara o dogadjajima iz istorije i rezultate igre gluvi telefoni, dok vam ja recima opisujem scene iz filma Barry Lyndon.