Upoređivati mogućnosti Subotice sa nekim gradom slične veličine u Nemačkoj nije umesno iz više razloga. Ipak, u nekim sitnicama niko nam ne brani da se ugledamo na njih. Arhitektura i urbanizam su svetska baština i uvek je tako bilo. Uzmimo, recimo, ovaj mali trg koji se nalazi u jednoj varoši u Dojčlandu. Po svojim proporcijma sasvim odgovara praznom placu u Drapšinovoj ulici.
Na njemu nema ničega što mi ne bi mogli da priuštimo sebi. Grad bi ovaj privatni plac mogao da otkupi od vlasnika ili mu ponudi nešto drugo u zamenu. Tog trenutka bi svi placevi koji su okrenuti ovom novom malom trgu, dobili na ceni i zainteresovali investitore. Svaki lokal na ovako ljupkoj pjaceti bio bi prvorazredna poslovna zona, svaki stan sa pogledom na ovakav gradski pejzaž…
Iako nije neostvarivo, za nas ovo ostaje san letnje noći. Na ovom nesuđenom trgu uskoro će se zidati stambena zgrada kao i bilo koja druga novogranja, ulica će biti zakrčena automobilima a stara subotička „Skadarlija“ ostaće samo u pričama. Kakva šteta!
