Velika poplava u subotičkom kraju

Subotica ima tu sreću da se nalazi na području koje nije trusno, niti joj prete poplave jer je udaljena od velikih reka i planina sa kojih bi mogla da se sjuri bujica. Žal za tekućom vodom kod mnogih je nestao nakon katastrofalnih poplava u ovom regionu 2014. godine kada su se razgoropadile i male rečice koje nikada do tada nisu predstavljale opasnost.

Izvesnih problema sa vodom je ipak bilo u prošlosti. Ako ne računamo male potope u gradu nakon letnjih pljuskova, najozbiljnije štete su znale da proizvedu podzemne vode koje su punile podrume a po nekad i ugrožavale temelje građevina. Tako je u nekim ulicama voda redovan gost podrumskih prostorija dok se samo malo dalje u susedstvu ona nikada ne pojavljuje. U takvim prilkama mogli smo da saznamo da postoje „grede“ koje su zaobiđene od podzemnih vodotokova, nama nevidljivih i teže razumljivih.

Smrtna kazna za zatrpavanje jarka

Veliku polavu Subotica pamti 1942. godine. Tada je načinjena i mapa na kojoj je grad i okolina sa ucrtanim jezerima i barama, koje su se stvorile i naš kraj pretvorile u močvaru. Na karti nije ucrtana situacija u samom gradu izuzev poplavljenog prostora današnje Prozivke, mada hronike beleže da se tada puno kuća srušilo ili su bile teško oštećene. (Srušeno je 50 kuća a štetu su pretrpele još 2433 zgrade).

Najdramatičnije svedočanstvo jeste sačuvani plakat na kome gradonačelnik obaveštava građane da će KAZNOM SMRTI biti sankcionisan svako ko zatrpava jarkove.

Bilo je to vreme rata i okupacije pa je verovatno da su i za odbijanje nekih drugih naređenja vlasti pretile smrtnom kaznom. Ipak, nama to govori da je situacija bila vanredna i vrlo ozbiljna.

Otkud ova silna voda? Moguće da je nakon izuzetno hladne zime sa puno snega došlo do otapanja koje u dubini zamrznuta zemlja nije mogla da primi. Postoje i druge mogućnosti da se voda ispod nas podigne iznad površine i napravi jezera u nižim područjima. Neki sličan razvoj događaja verovatno bi ponovo mogao da stvori sličnu sliku kao što je to na ovoj karti.

Kako bi izgledala Subotica nakon globalnog otopljavanja i topljenja glečera? Takav scenarijo najviše brine primorske gradove za koje se tvrdi da bi se našli ispod nivoa mora. Mi smo na 100 metara nadmorske visine ali uopšte nije sigurno kako bi nakon toga izgledao naš kraj. Kako bi u tom slučaju izgledale reke, one velike i ove naše podzemne….

Ova karta iz 1942. godine je istorija, a možda i budućnost.

Segedin je imao tvrđavu

Dosta se zna o poplavi koja je zadesila susedni Segedin 1879. godine jer je nakon te katastrofe izgrađen grad kakav danas znamo. Subotičani, ljubomorni na njihove široke bulevare i pravilnu strukturu ulica, pripisuju to okolnosti da su Segedinci svoj grad mogli da zidaju od početka, uz obilatu pomoć sa strane, i da tome mogu da zahvale što im je varoš veća i lepša.

Tačno je da je poplava bila prekretnica u istoriji Segedina ali treba znati da je taj grad uvek bio višeg ranga nego Subotica. To se vidi i po staroj tvrđavi koja se nalazila između Tise i parka u današnjem centru grada. Tokom poplave, stara tvrđava je odigrala svoju poslednju ulogu.

Velika voda (A „nagy víz”)

Segedin je zime 78/79. poplavljen sa 3-4 metra vode koja je tu ostala mesecima. Tek u avgustu je završeno ispumpavanje vode iz grada. Mnogi postradali ljudi su našli utočište iza zidina tvrđave, a kada su se oni vratili kući, ovo staro zdanje je srušeno.

Da li današnji Segedinci žale što nije sačuvan ovaj istorijski spomenik? U ono vreme su bili manje sentimentalni jer je to decenijama bilo vojno utvrđenje i tamnica, pa su i pre poplave postojali planovi za izmeštanje vojske i rušenje zidina. Na tom mestu su sazidane lepe palate koje danas i same čine deo vrednog arhitektonskog nasleđa.

Ipak, sigurno ima onih koji bi voleli da je sačuvan i taj istorijski sloj, rušen i zidan tokom vekova, a nestao nakon nezaboravljene polave 1879. godine.

Lansky



KOMENTARI

  1. amacak kaže:

    jel ima negde ova mapa u većoj rezoluciji?

  2. ... kaže:

    Probaćemo narednih dana da napravimo mogućnost uvećanja postavljene slike.

  3. Kertvaros kaže:

    Subotica nije direktno na trusnom podrucju, ali poneki zemljotres mi je licno ostao u pamcenju. Narocito jedan negde s pocetka 60- tih godina kada se zatreslo i citav komsiluk izasao na ulicu. Zene digle galamu i histerisale, muskarci ih umirivali, i onda nekih valjda pola sata nakon potresa, iz kuce mirno izlazi moja mladja sesetra, gleda okolo i cudi se kakva je to galama i guzva. Okolne zene skocila i pocele da je grle i govore dete Bozje pa ti si ostala unutra a tako strasno se treslo. Sta se treslo? gde se treslo? Gleda cura okolo i kaze ja sam sedela u sobi i pisala domaci. Kod nas se nista nije treslo. I tako nastane i malo smeha u jednoj takvoj situaciji. Zatrpati jarak ili napraviti most/prelaz preko jarka koji sprecava protok vode/kisnice ili snezne otopine, je ravno zlocinu. Obicno bi se odrasli muskarci i mladici iz ulice barem jednom godisnje, a po potrebi i vise puta, okupili sa odgovarajucim alatom i ocistili svaki jarak ispred svake kuce od svega onog blata, starog lisca, korova i svega ostalog. To je bilo jako vazno jer su ulice bile uglavnom Mc.Adamskog tipa, nepropusne za vodu i blago zaobljene prema van. Cime je voda oticala u jarak i time nije mogla podlokati niti cestu niti temelje kuca, a i patke/guske su imale svoj raj na zemlji u vodi jarka pored puta. Takav jarak pored ceste ili u nekoj ulici se jos i danas moze videti, ali uglavnom samo u nekom rudimentarnom obliku i mnogi ludi vise ni ne znaju cemu je to nekada sluzilo. Ponekad, dosta retko, imamo u i u ravnicarskim predelima pojavu poplava koje su posledica jake zime kada je zemlja smrznuta a sneg napada visoko u velikim kolicinama i onda odjednom dodje do naglog porasta temeperature (udari jugovina) Sneg se pocne topiti velikom brzinom a smrznuta zemlja nije u stanju da apsorbira takvu ekstremnu kolicinu vode i onda dolazi do poplava. Najvise stradaju ona naselja koja su mozda za metar ili dva niza u odnosu na ona susedna.
    Segedin je grad na reci i samim tim strateski daleko vazniji od Subotice, koja je bila i sluzila samo kao jedna etapa u pokretu trupa. Moze se reci sluzila je da vojska na marsu izmedju Tise i Dunava tu u mocvarama na pola puta gde je bilo vode (Subotica) napravi sebi bivak i predah pre nego sto nastavi dalje. Graditi neku vecu fortifikaciju je sa vojnog stanovista bilo besmisleno. Niti je imalo sta da se brani niti je bilo toliko stanovnistva da bi se rentirala gradnja jedne tvrdjave. Svi Evropski gradovi koji nisu pretrpeli nikakva razaranja, potresi, poplave, ratovi, pozari sl. imaju u svojim starim delovima grada, uske i krivudave ulice kojima se ponekad jedva prolazi. Te ulice sigurno nisu nastale po urbanistickim planovima. One su nastale po naslednom pravu. Gde bi ko sta nasledio, tamo bi gradio. Umre otca i ostavi tri sina koji nasledjenu kucu dele na tri parcele i grade tri nove kuce. Njihova deca rade isto i nakon par generacija imamo kuce u gradu siroke jedva 2-3 metra. Tome treba dodati da su gradovi bili opasasani obrambenim bedemom i o nekakvom gradjenju u sirinu nije moglo biti reci. Sa druge strane oni gradovi koji su pretrpeli nekakvo unistenje i gradjeni ispocetka, tamo naravno ima i neke urbanisticke logike. U vreme ratnog stanja smrt je jedna vrlo inflacijska roba, i za svako malo se pripreti gradjanima smrtnom kaznom. O tome nam govori i faksimile dokumenta o kaznjavanju smrcu zbog jednog ulicnog jarka. Pretnja smrcu je sasvim ozbilna jer se iz potpisa Polgarmestera vidi ono s.k. (sajat kezevel -svojerucno) dakle iz naredbe stoji on licno i nikakav zamenik ili pomocnik. Prema tome stvar se morala uzeti vrlo ozbiljno.

  4. Josip kaže:

    Da li je ovo cela mapa? Voleo bih da vidim Tavankut ako je na mapi.

  5. B.S. kaže:

    @Lansky, zna li se možda šta je posle rata bilo sa gradonačelnikom Volgyi Janošom koji je potpisao proglas?
    Pretpostavljam da se grad napustio kada ga je napustila i Mađarska vojska. Da li se zna šta je radio posle rata u Mađarskoj?
    Isto tako, da li možda znate, je li on bio lokalni, predratni žitelj ili je došao u grad posle ulaska mađarskih trupa u aprilu ’41. ?

  6. Lansky kaže:

    Dr Velđi Janoš, po struci pravnik, rođen je u Subotici 1880. Nakon prisajedinjenja Subotice Kraljevini SHS, prešao je u Mađarsku gde je živeo do 1941. godine. Postavljen je za gradonačelnika avgusta 1941. i tamo ostao do penzionisanja 1943. godine.
    Partizanske vlasti su ga streljale kao saradnika okupatora u jesen 1944. godine.

  7. B.S. kaže:

    Hvala vam Lansky

OSTAVITE KOMENTAR