VELIKA RASKRSNICA

Od bezbrojnih gradskih raskršća, prvo mesto po svom značaju ima ono gde se sastaju ulice Đure Đakovića i Maksima Gorkog. Tu je glavna gradska arterija i istočna kapija grada – podvožnjak.

Najstariji objekat na njoj je zgrada nekadašnjeg Sudbenog Stola i zatvor. Kada se sud preselio u novu zgradu, prostor je ustupio Grafičkom zavodu Panonija.

Dijagonalno od zatvora je za vreme okupacije 1942. podignuta zgrada za činovnike nove vlasti. To je jedina veća zgrada izgrađena za vreme rata. U prizemlju je bila kafana sve do 1968. godine, kada je tuda probijen prolaz. Zgrada je imala i lift ali je posle rata on prenet u Gradsku kuću.

Šezdesete su bile godine velikih promena na Velikoj raskrsnici. Prvi semafor u varoši, funcionisao je tako što ga je palio i gasio saobraćajac iz kućice.

Na prostoru Oficirske bašte i predratnih teniskih terena, podignuta je nova moderna spratnica za gradske službe, zvanično skupština opštine a u narodu prozvana Nova Gradska kuća.

Tada je izgrađen i hotel Palić, potonja Patria, na mestu parka u čijem je središtu 1944. bomba napravila ogroman krater. Toliko veliki da je uređen kao arena za boks mečeve.
Pored velike terase novog hotela, najveseliji deo tog prostora bila je bašta Doma JNA. Ostatak Oficirske bašte iza zgrade Opštine, sve do kraja osamdesetih bio je prijatna hladovina gde se u letnjim noćima izlazilo „na muziku“ bilo da je svirao vojni orkestar ili bit i rok bendovi šezdesetih i sedamdesetih. Popularno mesto za mlade ali su i stariji parovi izlazili tamo na dancing. Koncert su jednom, ali samo jednom, imali i pankeri.
Sada u toj bašti klinci duvaju u kesu, muzike odavno nema a raskrsnica je tačka sa najzagađenijim vazduhom u gradu. Kao eho starih vremena izgleda Klub usamljenih srca koji se sastaje u holu Skupštine Opštine. Po njihovim pravilima nikom ne možete odbiti poziv na ples a uslov za članstvo u klubu je potvrda da niste u braku ili da ste razvedeni.

Bezbrižna vremena 1967.