Velika većnica bila je Dom kulture

Velika većnica Gradske kuće bila je u plavičastom mraku izuzev niše koju krase vitraži krunisanih glava, a i oni su za ovu priliku bili u jednoj boji – plavoj. Ispred niše bio je još osvetljen klavir i umetnik: Vasil Hadžimanov. Kitnjasta unutrašnjost ove prostorije uspešno je zamračena na ovom koncertu, pa je osvetljenje moglo da stavi u fokus ono što je najvažnije.

Raskošni enterijer većnice je atrakcija za sebe. Često je bilo da se izvođač „izgubi“ u mnoštvu detalja koji ga okružuju. Nije slučajno da su pozorišne „daske koje život znače“ ofarbane u crno kao i pozadina, da baš ništa ne odvlači pažnju gledalaca od onoga što je predstava.

Dom kulture

Bilo je vreme kada su Veliku većnicu zajedno sa celom Gradskom kućom zvali DOM KULTURE. Skupština grada je zasedala u novoj Opštini a Gradska kuća je trebala da ostane ustanovama kulture. U većnici su defilovali najbolji muzičari velike Jugoslavije, kamerne predstave i monodrame naših slavnih glumaca.

Jovan Kolundžija

Setite se džezeri…

Petar Božović – monodrama “Čegović”

Ako je nekome smetalo što je kulturni život centralizovan što se tiče organizacije i prostora na kom se sve to odvijalo, taj nije znao šta donosi budućnost i današnji dani.

Istini za volju treba reći da je Dom kulture nestao još osamdesetih. „Pregoreo“ je jer je precenio interesovanje subotičke publike i njenu želju da isprati sve što im se ponudi. U jednom izveštaju početkom osamdesetih, navodi se da je:  „Subotički Dom kulture prošle godine imao 195 priredbi, programa na omladinskoj radnoj akciji, filmskih projekcija u dvorištu Gradske kuće i tematskih muzičkih večeri. Ove programe videlo je oko 43 hiljade posetilaca.“

Ljubomir Ljuba Tadić

U dvorištu Gradske kuće

Miodrag Andrić (Ljuba Moljac)

Lansky



KOMENTARI

  1. Dietrich Gyula kaže:

    nije bilo programa koji bi bio priredjen u GRADSKOJ KUCI. Direktor je bio Miroljub
    Vucinic, a i Gradski muzej je bio u ovom zdanju. TIBOR SEKELJ svoja predavanja
    drzao je u DVORISTU bile su postavljene male tribine, sedenje po visini, moglo se i
    nesto pojesti i popiti. Sve je meni licilo na Skadarliju. Svako posle podne, uvece
    bilo je toga programa i programa. Vrlo su bili interesantni plakati koje je radio Laslo
    Butor za ove prilike. Oko sam se setio Tibora Sekelja u dvoristu smo imali susrete
    esperantista cak i na drugom spratu imalo je Drustvo esperantista svoje prostorije.
    Ostali smo bez DOMA KULTURE, sada ko plati ima svatove, u dve velike prostorije
    ponekad se desi neka izlozba, ipak pred Bozic, Novu godine su koncerti. TOLIKO.

  2. Art Lover kaže:

    Ako se nastavi birokratizacija ustanova kulture kroz “menadžerstvo” širokog spektra i ustanove kulture će kao i Gradska kuća sve manje da služe svojoj pravoj nameni – prosvećivanju.

OSTAVITE KOMENTAR