Veliki beg zmija, pacova i jedne tarantule

Svako ima neku svoju listu najmrskijih ovozemaljskih stvorova. Uglavnom su to pacovi, zmije… Pauci takođe zauzimaju visoko mesto u tom društvu. Na sreću, živimo u podnevlju gde nema otrovnih insekata i gmizavaca, što ne znači da nekog od njih ne možemo sresti u Subotici. Ne samo kao stanare Zoo vrta već i kao slepe putnike ili odbegle „kućne ljubimce“.

Pre nekoliko godina, naš sugrađanin Bojan S. iz ulice Heroja Pinkija, susreo se u svom dvorištu sa tarantulom. Ovaj dlakavi pauk kretao se betonskom stazom kada je primećen. Naš sugrađanin je reagovao pribrano i tarantulu poklopio plastičnom kutijom od sladoleda, i to pažljivim pokretima, jer je ovaj zglavkar nežan, iako izgleda zastrašujuće.

Subotička tarantula

Kuda je ovaj pauk krenuo, i što je još važnije – odakle dolazi? Njegovo prirodno stanište su zemlje u Africi, Južnoj Americi, Australiji, Indiji, a u Evropu stižu samo do najjužnijih tačaka. Postoji nekoliko mogućnosti. Možda je izgubio status kućnog ljubimca odnosno pobegao je iz nečijeg terarijuma. Pored toga, bilo je slučajeva da neke životinje ili insekti dođu kao slepi putnici, zajedno sa robom uvezenom iz južnih zemalja. Treća mogućnost je najmanje verovatna, ali treba je imati na umu. Zamislimo da klimatske promene pomeraju stanište životinjama sve severnije i da otrovne vrste polako osvajaju naš kraj. Ova tarantula je samo prethodnica? Za sada je to nemoguće ali ako se klima promeni do te mere… Čak i da bude tako, treba znati da je ovaj pauk otrovan i da je otrov jačine uboda pčele.

Prvu kertvarošku tarantulu pregledao je veterinar i dao savete kako da se sa njom postupa. Propisno je spakovana i poslata na jug, u Belu Palanku, jednom ljubitelju egzotičnih životinja.

U strahu su velike oči

Putnik iz Zagreba uspeo je da do Subotice u autobusu prenese dve zmije otrovnice. Bar je tako mislio dok nije stigao kući i otvorio kutiju u kojoj je zatekao samo jednu. Brzo je reagovao, alarmirao subotičku autobusku stanicu i obavestio ih da je drugi gmizavac verovatno još negde u autobusu, ako već nije otpuzao na perone, između nogu putnika ili prodavačica karata.

Pisale su tada „Subotičke novine“ o ovom slučaju, a priča je imala srećan završetak. Nakon telefonskog razgovora sa Zagrebom, ustanovljeno je da ta druga zmija nije ni bila spakovana u kutiju. Mali nesporazum izazvao je paniku na autobuskoj stanici gde su zaposleni poskakali na stolice kada im je javljeno da možda imaju nezvanog gosta otrovnih zuba.

Veliki beg

Još jedan nesporazum kumovao je spektaklu koji su imali putnici „Niš expresa“. Trgovac egzotičnim životinjama iz Subotice, predao je paket na stanici vozaču autobusa, da ga ovaj uz malu nadoknadu preda nekome ko će ga čekati na autobuskoj stanici u Beogradu. To je uobičajena praksa kojom vozači dopunjuju svoja primanja a pošiljaoci na najbrži mogući način dostavljaju svoje koverte i pakete. Šta se u tim pošiljkama nalazi to niko ne pita, pa ni vozači ni putnici nikad ne znaju na čemu sede. Ne bi znali ni ovog puta da je paket ostao u Beogradu, kako je trebalo. Ali pošiljka je nastavila dalje jer zbog nesporazuma nije preuzeta.

Šta je bilo u paketu? Nekoliko desetina velikih pacova, namenjenih prodavnici zmija, guštera, paukova i drugih zanimljivih stvorenja. Glodari služe kao ishrana zmijama i prodaju se onima koji imaju gmizavce za kućne ljubimce.

Tako je paket žrtvenih pacova nastavio za Niš, a sirote životinjice težeći slobodi, počele su da grizu kutiju. Kada su na konačnom odredištu, na stanici u Nišu otvorene stranice autobusa, po  prtljažniku  sa torbama širilo se  predeset debelorepih  glodara. Na zaprepaštenje prisutnih, nastao je veliki beg između nogu putnika koji su čekali svoje kofere. Pošto se niko nije trudio da spašava tu neobičnu pošiljku, verovatno je većina ovih pacova našlo slobodu u gradu na Nišavi, daleko od rodne Subotice.

Lansky