Veliki sneg 1984.

Vraćate se kući ali je otkazan polazak poslednjeg voza i verovatno biste ostali na stanici celu noć, da vam grad nije obezbedio prenoćište u studentskom domu. Na hitnu operaciju u klinički centar prevezao vas je helikopter, ili vam je u pola noći stao automobil na putu, gde su vam dobri ljudi sa salaša ponudili smeštaj i hranu.

Dešavaju se takve stvari, ali dovoljno retko da na tako nešto ne možemo da računamo. Ako se i desi, o tome pišu vesti.

Ipak, postoje trenuci kada je većina ljudi spremna za akciju i dobročinstva, ne očekujući za to nagradu. Treba da se stvore uslovi da čovek oseti sebe kao deo kolektiviteta i da ga obuzme ono dobro raspoloženje kada se pridruži zajedničim naporima. Oni koji su u tome učestvovali nose lepu uspomenu na to vreme.

Jedan od tih dana u Subotici bio je petak 10. februar 1984.

Retko kad se toliko priželjkivao sneg, kao tih dana. Zimska olimpijada u Sarajevu je već počela, a snega nigde. Svaki Jugosloven je gledao u nebo i prizivao pahulje. Kada je najzad počeo, nije moglo da stane. Popodne je to bila vejavica, a kada je pala noć nastala je snežna oluja koja je Suboticu odsekla od ostatka sveta.

Običan čovek u takvom momentu veruje da je najbolja ideja da se zavuče u toplu sobu i celu predstavu gleda kroz prozor, ne razmišljajući o tome kako grad mora da funkcioniše neprekidno. Hitna pomoć u proseku ima tridesetak intervencija, pa je i tog dana približan broj njih morao da zove spasioce. Smetovi visine i do dva metra zavejali su automobile, autobuse i kamione na putu. Roba nije mogla da stigne u prodavnice.

Hronologija nekih događaja:

Na pruzi Subotica – Senta, u naselju Gabrić zavejan je šinobus. Šezdesetak putnika ostalo je zarobljeno. Kondukter Franjo Balint probio se do sela Bikovo gde je stotinak meštana, članova civilne zaštite, priteklo u pomoć.

Oni koji su se zatekli na subotičkoj železničkoj i autobuskoj stanici nisu prepušteni sami sebi već je njih 250 smešteno u đački dom i gerontološki centar. Za putnike koji su hteli da ostanu u staničnoj zgradi obezbeđeni su besplatni topli napici i hrana.

Đaci i radnici iz okolnih naselja koji su ostali u gradu, smeštaj su našli kod svojih školskih drugova i kolega.

Foto: A. Juriga

Uobičajeno snabdevanje prodavnica hlebom ili dopremanje važnih sirovina fabrikama, gde to zahteva proces rada, bilo je veoma otežano ili nemoguće. Od kvasca za hleb, do svinja spremnih za klanje u “29. Novembru”.

Propalo je 11 000 litara mleka sprenog za otkup, koje nije stiglo do građana.

Nekoliko stotina teretnih kamiona u tranzitu pet dana je bilo zarobljeno u Subotici. Vozačima je obezbeđen smeštaj i ishrana.

Čovek koji je pao sa tavana i od udarca dobio izliv krvi u mozak, na nosilima je donet do kola koja su mogla da priđu njegovoj kući najbliže jedan kilometar. Sutradan je vojni helikopter odveo pacijenta na operaciju u Novi Sad.

Nekoliko vozila Hitne pomoći su se i sama našla zavejana na putevima. Pomoć je pružao ko god je mogao.

Za vreme snežne oluje milicija je dobila naređenje da se ne vraća sa terena dok ne budu evakuisani svi zavejani na drumu. Najkritičnije je bilo na delu puta između Bajmoka i Mišićeva gde su nanosi snega dostizali i dva metra. Nakon jedanaest sati akcije spasavanja izbavljeno je pedesetak ljudi, jedan od njih u poslednji čas, ali niko nije stradao taj dan. Ljudi iz zatrpanih automobila smešteni su na obližnje salaše i u selo Mišićevo.

Broj vozila za čišćenje snega i njihova snaga su ograničeni. Presudna je bila pomoć Jugoslovenske Narodne Armije.

Niko nije stradao od direktnih ili posrednih posledica nevremena.

Zima 1978/79. godine

Bilo je i pre i posle toga velikih snegova i nevolja izazvanih vremenskim neprilikama, ali ni jedna se ne pamti kao veliki sneg 1984.

Oni koji su živeli tada, prepričavaju i danas svoj doživljaj snežne mećave veka.

 

Lansky

---

---