Veštica i crne magije je oduvek bilo. Ima ih i danas samo se to drugačije zove. Do pre koju godinu u novinama su se oglašavali eksperti za skidanje uroka. Ako je moglo da se naruči uklanjanje kletve, znači da je neko znao i kako se one namiču onima kojima želimo zlo.
Namicatelji uroka se nisu oglašavali u „sredstvima javnog informisanja“ ali to ne znači da ih nije bilo. Tu su oni ali neće da priznaju čime se bave.
Nekada je bilo načina da se dođe do priznanja. Dragan Rokvić u svojoj knjizi „Subotica u 18. veku“ piše:
„U periodu od 1728. godine do 1744. godine izrečeno je mnoštvo smrtnih kazni nad ženama koje su optužene da su se bavile veštičjom rabotom. Izvesno je da su 23. juna 1728. godine optužene veštice (pod nečuvenom torturom) priznale da su se u subotičkom vojnom šancu i palanci bavile tim poslom i demonijom zajedno sa još nekim uglednicima iz varoši. Među imenima nalazimo izvesnog Janoša Saboa, potom Živana iz Meljkuta i čoveka po imenu Jovan Ludoški. Ne zna se da li su oni zbog toga proganjani ni da li su stradali.
Cilj mučitelja bio je da sazna imena drugih lica, a drugi dokazi se ne traže. To je bila izvanredna prilika za sređivanje međusobnih obračuna, prilika za lokalne osvete, ali i uništenje verskih protivnika i nametanje jedinstva.“
Kako se dolazilo do priznanja i kakve su bile kazne ? Ono što su imali da iskuse sluge đavola pre nego što su predale dušu svom gospodaru, bio je pakao na zemlji priređen od onih koji su se zaklinjali u Boga koji je spreman svakom da oprosti.
Izvesni pastir Jovan Čolak, optužen za krađu konja, priznao je nakon tri stepena saslušanja:
„Stezanje palca, navlačenje španske čizme i stezanje ruke užetom. Pošto je priznao krivicu, osuđen je na smrt vešanjem.
Presuda zbog psovanja Boga jednom drugom prestupniku, Stojanu Čučinu, glasila je : Da mu se iščupa jezik!“
Reci AAAA…
„Pošto grad dugo nije imao svog dželata, za potrebe izvršenja kazni dolazio je najčešće dželat iz Segedina, a sve instrumente za torturu imao je sam nabaviti, sem točka na koji su se stavljali osuđenici i sem lanca na kom vise konopcem obešeni, koji je bio kupljen iz gradske blagajne. Posebno oštre sankcije mogli su očekivati oni koji su vređali dostojanstvo crkve. Zabeležen je slučaj izvesnog Ištvana Nađa, osuđenog na kaznu čupanja jezika (1772) i proterivanja iz grada zbog toga što je vređao odnosno, psovao Bogorodicu.
Španska čizma
Za manje prekršaje građani su bili osuđivani na bičevanje. I prilikom izvršenja ove kazne procedura je bila slična kao i kod drugih, osim što se nije išlo van grada, nego se osuđenik bičevao na stubu srama (Columna Infamiae) podignutom ispred Gradske kuće. Osuđenici bi po izvršenju kazne još izvesno vreme ostajali vezani za stub srama, dok im je na vratu visila tabla sa zapisom njihovih prestupa.“ – navodi se u knjizi „Subotica u 18. veku“, autora Dragana Rokvića.
Stanovanje u XVII veku – jedna subotička zemunica
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Iz ovog članka vidimo kako su nekada kažnjavali veštice.Koliko je praznoverje tada bilo rasprosranjeno ne znam međutim danas su razni vidovi sujeverja nažalost izuzetno popularni.Vidovnjaci, vračare, bioenergetičlari i ostali šarlatani su se modernizovali i oglašavaju se preko interneta pošto to nije zakonom kažnjivo.Ljudi se u nevolji hvataju za slamku a to slatkorečivi šarlatani koriste da im sa raznim metodama ( visak, amajlije, aure, prizivanje duhova, gledanje u kafu i karte itd.) izvuku crno ispod nokta.Ljudi zvanične crkve ( katolička, pravoslavna ) proglašavaju gnezdom poroka a veruju nekim magovima, vračevima, bioenergetičarima i ostalim prevarantima.Odrastao sam u kući u kojoj je majka nametala trend vrački i znam koliko je to opasno.Što se tiče uroka mislim da oni rade na bazi sugestije, tj.da je urečen verovaće čovek koji je sklon praznoverju.Ja verujem u Boga tako da namicatelji uroka mogu da mi namiču uroke koliko god žele, na mene ne deluju .
Najveca ludost u vreme Inkvizicije je bila sto su priznanja iznudjivali mucenjem. Ko ne bi priznao sve sto jeste i sto nije istina u tako uzasnim bolovima?
Sada, kada gledam ovu poslednju sliku zemunice, palo mi je na pamet da bi Lansky mogao napisati i nesto o njima, a i o „žitnim jamama“.
A verovanje u boga nije praznoverje,nego šta je…….
Praznoverja je od uvek bilo u svako vreme i u svakoj epohi ljudske egzistencije i njenog razvoja. Nekada se praznoverje sirilo usmenim putem od usta do usta. Covek – sto je manje prosvecen time je vise sklon praznoverju ili okulisticnom objasnjenju stvari i dogadjaja oko sebe. Danas se praznoverje i slicno siri uglavnom preko printmedija namenjenih najnize obrazovanim drustvenim slojevima i naravno preko interneta. B92 nekada mesto gde se je okupljala intelektualna elita Srbije, danas donosi clanke tipa „Koja marka automobila odgovara uz vas horoskopski znak. Mislim da je time sve receno o praznoverju. Za njega je kao sto i sama rec govori , potrebno biti prazan i u to prazno verovati.
@jasso…Mislim da je verovanje u Boga i „natprirodne sile“ ocajnicki pokusaj nekada primitivnog i ugrozenog coveka da nadje neko objasnjenje i „zastitu“. Danas, kada smo tehnoloski napredniji, manje verujemo jer vise znamo. Mozda cemo za nekoliko hiljada godina poverovati da smo mi bogovi.
@Kertvaros…Slazem se sa Vama, ali jos vece razocaranje je Blic (neki ga zovu bljuc), a u Slobino vreme je bio, pored „Vremena“ jedina svetla tacka. Moram priznati da me pamcenje pomalo izdaje i da se ne secam da li je „Danas“ tada postojao. Uglavnom, kupovao sam novine „Blic“ na trafikama i to je u to vreme bilo pravo novinarstvo, a ne ovo danasnje senzacionalisticko.
Crkva je oduvek bila izvor svakog zla tako da me ne cudi da je bila umesana u mucenje ljudi i kod nas, crkva je zapravo najveci satana.
@Trovach
Vera je ipak nešto mnogo više od prostog verovanja u postojanje Boga. Nažalost Vi to ne shvatate. Duhovnost, čovekoljublje, solidarnost, ljubav prema bližnjem je ono čemu nas vera takođe uči. Kada to budu shvatile „široke narodne mase“ svima nama će biti bolje. Do tada neka nam je Bog u pomoći.
Kolko plitkih ljudi… A pozivaju se na nauku. Ni ne čudi me što nam je tako kako nam je.
Meni se dopada Columna Infamiae, trebali bi je imati opet.
@dule…To sto ste nabrojali ja radije zovem „moral“. To je lepo vaspitanje, postovanje drugih ljudi i zelja da svi budemo takvi. Organizovana religija (bez obzira koja) cesto ume da ode u krajnost. Moral nije iskljuciv, postuje svakoga, a ne ugrozava nikoga. Mozda nisam nasao bolji izraz, ali „moral“ mi deluje najpogodnije. Mozda bi se to moglo nazvati i „lepo vaspitanje“, „kultura“, „obrazovanje“ itd., ali je nedoreceno. Jedna lepa rec „moral“ oznacava i religioznu osobu, ali i lepo vaspitanu, a ne seljobera koji na sebe nakaci ogroman krst da izgleda kao veliki vernik.
Trovach – Da, „Blic“, „Vreme“, „Naša borba“, „B-92“ – svi ti mediji bili su „svetle tačke“ jer su pljuvali po državi, Srbiji, Srbima i Miloševiću, debelo plaćeni američkim dolarima (u šta sam u to vreme imao priliku lično da se uverim!) E jesu ti SVETLE TAČKE, svaka ti čast. Bez obzira koliko su laži širili, što se lepo razotkrilo tokom suđenja Miloševiću u Hagu. Samo žali za njima, a novinari koji su pisali u tim medijima i danas imaju na rukama krv nedužne Milice Rakić, jer su lažima, pogotovo o stanju na Kosovu i navodnim „srpskim zločinima nad nedužnim i jadnim Šiptarima“ prizvali NATO bombardere i dali im alibi da bombarduju i razaraju Srbiju!
Da smo svi ateisti, svet bi bio mnogo lepše mesto
No name
povuci vodu leba ti
Колико агресивних атеиста , да ми смо град с великим процентом самоубиства.
@No name…Nisu ti mediji pluvali po drzavi, nego po rezimu koji je zaratio sa svima sa kojima je mogao, uveo nas u sankcije i izolaciju, dok smo mi kupovali benzin u plasticnim (ponekad prokuvanim) flasama, a oni su skladistili marke u svoje dzepove, pa ih kasnije iznosili iz zemlje. Ako se ne secas 90.ih, nemoj komentarisati. Jednom sam se zeznuo i nisam unovcio cek na vreme jer sam mislio da ce plata kasniti kao po obicaju. Kada je plata „legla“ uspeo sam kupiti 11 piva. To je bilo najpametnije sto sam u frci smislio. Realno, plata mi je bila 11 piva, pa ti favorizuj i dalje taj period.
@ dule
Pomozi ti prvo sam sebi pa ce ti i Bog pomoci.
-Mislim da smo bar u ovom veku dovoljno sazreli da ne sudimo o tuđim verovanjima i da ih ne povezujemo sa nekoliko loših primera.Ono što želim da kažem je da i u hrišćanstvu ima mnogo loših stvari i ljudi koji su asocirani sa istim, ali niko ne govori o tome..Veštičarenje je međutim preplavljeno lošim mišljenjima i komentarima zbog ljudi koji bi da zarade na kakav god način, ali da li toga nema u hrišćanstvu?Pretpostavljam da je to između ostalog zbog nedovoljne informisanosti i straha od nepoznatog. Iz tog razloga su i stradali ti jadni ljudi koji su priznali i čime se jesu i nisu bavili da bi okončali agoniju. Samo razmislite za to vreme je bilo najlakše sve probleme okačiti o rep vešticama zbog tada još uvek slabe medicine, neprepoznatljivim i iznenadnim bolestima ili lične nezadovoljnosti, a da ne pričam koliko je bilo slabo poznato o mentalnim bolestima. Nadam se da smo danas već daleko otvorenijih shvatanja, vera je lična stvar i mi sami biramo u šta ćemo da verujemo.
Vidim da su se komentatori zahukali, a ja ću ipak pisati o veštici.
Naime, pedesetih godina u Subotici među nama mladima je vladala groznica za jednom vešticom koja se zvala „Grička veštica“. Roman Marije Juric Zagorke je izlazio u nastavcima nedeljno, u sveskama po dvadesetak stranica. Isključivu prodaju je vršila trafika na uglu Korza preko puta bioskopa Jadran. Tu smo satima čekali da stigne pošiljka iz Zagreba. Ja sam uspeo da sakupim sve brojeve, ali su se vremenom zagubili. Naravno, sada imam kompletan roman koji se sastoji od četiri knjige.
Eto, tako smo se mi zabavljali sa vešticom.
U to vreme je počeo ponovo da izlazi Politikin zabavnik, pa roman u nastavcima „Dubrovački gusar“, „Šumska ruža“ od Karla Maja, to je pored bioskopa bila naša glavna zabava.
Eh, bila su to lepa vremena.
Hodze, fratri i popovi najveći lopovi.Tako narod kaže.
@no name
Tri godine besomucnog bombardovanja Sarajeva sa srbocetnickih pozicija uvek zaboravljate, koliko Milica ste vi srbocetnici pobili svake nedelje u Sarajevu granatiranjem grada? Sve ima svoje razloge.
Konsi – Zaboravljate da Sarajevo pod opsadom bombardovanjem nisu držale samo „srbočetničke pozicije“ i koje srpske delove Sarajeva su neprestano granatirali muslimani? Da vam sad ne crtam pozicije. Zaboravljate koliko desetina hiljada Srba je u tom blokiranom Sarajevu pobijeno od strane muslimana, da je tadašnji direktor sarajevske čistoće rukovodio zakopavanjem njihovih leševa na deponiji (posle je rata postao neki ministar, neko mudo u Alijinoj vladi!). Zaboravljate na svakodnevne muslimanske laži o opsednutom Sarajevu, kao ona kada je istovremeno emitovana vest, pod A: da su Srbi, „srbočetnika artiljerija“, prekinuli snabdevanje Sarajeva strujom, i sledeća, pod B: da „srbočetnički snajperisti gađaju putnike u tramvajima“. Na čega su išli ti tramvaji, na koks?
Saberite se dragi komentatori i komentatorke. Tema teksta je surovo mučenje ljudi za apsurdne ‘prestupe’. Može li optužba za veštičarenje biti racionalna? A može li čupanje jezika biti primerena kazna psovanju bilo koga ili čega? Druga poenta teksta je da je te apsurdne prestupe i kazne uglavnom definisala religija – ona koja propoveda ljubav i praštanje. Žalosno je što planeta u tom pogledu nije baš puno bolje mesto ni danas.
Da se samo crkve pitaju, isto bi i danas bilo.