Vila Sat

Bajkovita Vila Sat ili Oraš Vila sa prekrasnim tornjem izdaleka za oko zapadne svim putnicima namernicima koji u Srbiju dolaze iz pravca Mađarske ili se iz Srbije u Evropu upućuju kroz najpromentije naše kapije sa Evropskom unijom u Horgošu, u delu zvanom Kamaraš. Da je izletište Kamaraš bilo otmeni kutak svedoče razglednice iz tog doba i nekoliko preostalih letnjikovaca, a vraćanje nekadašnjeg sjaja vili Ota Brausvetera, zasluga je porodice Hedvig i Đerđa Halasa iz Horgoša u čijem je posedu.

Letnjikovac poznatog segedinskog sajdžije prozvan je Vila Sat, ili na mađarskom Órás Villa, iz sasvim razumljivog razloga, jer toranj krasi sat, a njen nekadašnji vlasnik je živeo u Segedinu, gde je bila i firma za izradu satova. Njegov otac Janoš Brausveter izumitelj i konstruktor lovačkog naoružanja.

vila sat 11

Sat na tornju trenutno ne radi, ali je njegov mehanizam popravljen i kada za to budu obezbeđeni svi uslovi, ponovo će otkucavati i potsećati na sudbinu Kamaraša, koja neizostavno povezana sa uticajem imućnih porodica Karas i Rek.

Geza Karas, jedan od potomaka plemićke porodice Karas, osnivača Horgoša, koji je vodio raskošan život, putovao, trošio novac i zaduživao se, u nameri da se u potesu Kamaraš u ataru Horgoša napravi dvorac iz koga će pogled dopirati do Segedina.

Kao što su bogati Subotičani gradili letnjikovce na Paliću, Kamaraš je u to vreme bio izletište segedinskih bogataša, gde su oni podizali raskošne vile. Na železničkoj pruzi Subotica – Segedin, zbog toga je Kamaraš  dobio i svoju železničku stanicu; okruženo sa 80 hektara šume, bilo je tu prelepo jezero ukrašeno pešačkim mostićima kao iz bajke, gospoda se vozikala čamcima, igrao se i vaterpolo, promenade su bile u raskošnom parku, održavane su i konjičke trke, postojalo je tenisko, fudbalsko i druga igrališta. Neupućenima zvuči gotovo neverovatno da je na Kamarašu postojao dvospratni hotel, u kome su nastupali, svirali i pevali poznati umetnici Katalin Karadi i Pal Javor, dolazio je pisac Kalman Miksat, renomirani slikari i druge poznate ličnosti.

Gotovo apokaliptično sa Kamaraša je skoro sve to iščezlo, verovatno, ne samo zbog toga što je nakon Velikog rata kod Horgoša, odmah uz Kamaraš, povučena nova državna granica, nego i zbog svih okolnosti i istorijskih promena u kojima izletištu Kamaraš nije bilo spasa. Između dva svetska rata na Kamarašu je još bilo mondenskog života, samo su se države, vlast i vlasnici zdanja promenili. Čega je sve bilo na Kamarašu, nostalgično dokumentujući sve to starim fotografijama priča istraživač zavičajne istorije Horgoša Zoltan Nađ-Đerđ, a kada ponekad navrate grupe turista, od svega šta je tu postojalo skoro se ništa ne može videti. Zoltan im priča neverovatne priče o procvatu i propasti Kamaraša.

vila sat

– Kada su od Geze Karasa počeli potraživati pare koje je pozajmljivao, a nije vraćao, 1890. godine u Londonu je na licitaciji prodat značajan deo imovine koja je bila u posedu porodice Karas. Tada je i Oto Brausveter kupio posed od deset jutara zemlje, na kome je izgradio letnjikovac po projektu arhitekte Ede Mađara – potseća Zoltan Nađ-Đerđ.

Pored Karasovih u to vreme u ataru Horgošu, po imetku moćna je bila i porodica Ivana Reka, u čijem posedu je bilo zemljište u vreme socijalizma nastalog pa kasnije u tranziciji propalog Poljoprivrednog dobra “Bačka”. Dve moćne porodice Karas i Rek, iz čije zaostavštine su poznate palate u Segedinu, nisu baš bile u dobrim odnosima, pa je Rek iskoristio neke mane Karasovih da kupi deo njihovog imanja, a među kupcima dela poseda bio je i Bela Ormodi, bankar i poslovni čovek u Segedinu, koji je isparcelisao zemlju na Kamarašu i prodao imućnim sugrađanima za gradnju letnjikovaca.

Treba imati na umu da je Oto Brausveter u Segedinu prvi imao automobil! Njegovo bogatstvo potrajalo je do 1919. godine, kada je doživeo poslovni krah u vreme svetske ekonomske krize, pa je zbog bankrota izvršio samoubistvo. I projektant Vile Sat Ede Mađar je skončao tragično. Digao je ruku na sebe, ali ne zbog bankrota nego zbog ljubavnih jada, kada se zaljubio u suprugu jednog klijenta kome je projektovao novu kuću.

Za razliku od prvog vlasnika i projektanta Vila Brausveter, poznata kao Vila Sat, promenila je pre šest decenija vlasnika. Hedvig Harmat Halas ispričala je da su vilu 1956. godine kupili njeni roditelji Bela i Gizela Harmat iz Kanjiže.

– Moj otac je upoznao već staru gospođu Vilmu Brausveter, udovicu Ota Brausvetera, izuzetno ju je poštovao i ona je obećala da će javiti kada vila bude na prodaju, što se i dogodilo – saznajemo od Hedvig Harmat Halas. – Tada su moji roditelji uz letnjikovac kupili i pet i po jutara zemlje, iz vlasništva gospođe Vilme, koliko joj je ostalo uz letnjikovac, jer je preostalo zemljište sa dve pomoćne zgrade nakon Drugog svetskog rata nacionalizovano. Roditelji su planirali da se presele ovde, međutim, pošto nisu mogli da kupe pomoćne zgrade, a bavili su se poljoprivredom, to ih je omelo, a i zbog drugih poteškoća, nisu mogli da uđu u posed desetak godina.

Hedvig i Đerđ pričaju da je vila tada bila u relativno dobrom stanju,  ali ne baš prvobitnog izgleda. Kada su je oni dobili kao porodično nasledstvo 1980. godine bila je prilično oronula. Zub vremena učinio je svoje tako da su oštećenja bila vidna, pa je od tada renoviraju i doteruju, prema izgledu sa starih fotografija i razglednica, tako što su za obnovu korišćeni istovetni materijali. Prvo su obnovljeni krovna konstrukcija i toranj sa satom, kao i spoljna fasada, uz nameru da vila bude u funkciji turističke ponude Horgoša i kanjiške opštine, zbog arhitekture i graditeljskog nasleđa, jer za to ima neophodnu infrastrukturu.

U planu je da se u prostoriji ispod tornja uredi spomen soba posvećena eminentnom mađarskom kompozitoru, pijanisti i etnomuzikologu Beli Bartoku (1881-1945). Bartok je rodom iz Velikog Semikluša, varošice koja je sada na tlu Rumunije, jedan je od osnivača etnomuzikologije, antropologije i etnografije u muzici, ali je u potrazi za narodnim melosom hodio atarom Horgoša i okoline. Uz podršku i pomoć Zoltana Kodalja, Bartok se intenzivno bavio istraživanjem narodne muzike, ne samo mađarske već i drugih naroda u ovom delu Evrope.

Narodni melos iz vinograda

Bela Bartok je u Horgošu, ovde na Kamarašu pa i Vili Sat boravio od 24. avgusta do 4. septembra 1906. godine, pa je pre jednu deceniju na vek od njegovog boravka i prikupljanja narodnih izvornih pesama na vili postavljena spomen ploča. Uspomenu na Bartoka neguje Udruženje građana “Vila Sat”, a i kulturno-umetničko društvo nosi njegovo ime.

Kada je iz Segedina dospeo na Kamaraš, zna se da je Bartoku prvo svratište bila vila porodice Đule Baranjaija, odakle je obilazio okolinu i sakupio 40 narodnih pesama. Dok je sedeo u hladu terase Brausveterovog letnjikovca i degustirao vino sa peska u društvu Zoltana Baranjaija, Bartok je prvi put oslušnuo neke od mađarskih  pesama koje su pevušili nadničari u vinogradu. Posebno je zapazio pevanje 18-godišnje devojke Matilde Sanislo, jer te pesme nikada do tada nije čuo.

 

DNEVNIK



KOMENTARI

  1. ludak kaže:

    a gde je nestalo jezero?

  2. Superhik kaže:

    Ovaj clanak me bas zainteresovao, da li neko ima neke stare fotorgrafije da vidimo kako je to nekada izgledalo?

OSTAVITE KOMENTAR