U strogom centru Subotice, na nekoliko desetina metara od Gradske kuće, trenutno se grade tri višespratnice, od kojih će dve biti stambene zgrade, a jedna je hotel od 12 spratova.
To više neće biti slučaj – najavljuje Balaž Sič, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji kaže da im je u planu horizontalno širenje zone zaštite centra grada.
Nakon što je Ulica braće Radić, kroz čiju kulturno-istorijsku celinu se čuva nasleđe gradnje izgleda grada od 18. veka naovamo, plan je da se na sličan način zaštite i ulice u zoni dva, centra grada.
„Zaštita poput one koja je odlukom vlade doneta za Ulicu braće Radića biće nastavljena u ulicama Frankopanskoj, Tolstojevoj i Henriha Sjenkijeviča. U ovim ulicama, koje spadaju u najstarije delove Subotice, zdanja su podizale čuvene arhitekte i naš sledeći korak je da se zona zaštite vertikalno proširi”, kaže Sič.
Prema njegovim rečima, očuvanje istorijskih slojeva i ambijentalnih celina javni je interes Subotice. „Niko naš grad ne posećuje da bi video kako su lepe zgrade u naselju Prozivka, već upravo da bi videli te istorijske slojeve. Evropske gradove posećujemo jer želimo da vidimo lepote starog grada, ako to u Subotici izgubimo, izgubićemo i turiste. To je taj javni interes, na koji građani često zaborave. Treba reći i da je zaštita spomenika kulture od 80-tih godina prošlog veka zauzela stanovište da ako je zgrada ruševina ne znači da je treba srušiti, već da je treba obnoviti”, kaže Sič.
Zbog stanovišta da je lakše rušiti nego obnoviti nastao je i spor oko uređenja Ulice Petra Drapšina, ili po nekadašnjem nazivu Gomboškog sokaka u centru grada. Nekadašnja zanatska ulica sve teže se nosi sa svojom istorijskom zaleđinom, ali i pritiskom investitora da i ovde podignu nove zgrade. U burnoj raspravi pre tri godine odbijen je predlog plana detaljne regulacije za ovu ulicu u kojoj je trebalo biti srušeno 55 objekata. Savez vojvođanskih Mađara, kao koalicioni partner u vlasti, tada je oštro istupio protiv takvog plana, a sada se najavljuje da bi uskoro novi plan, koji će uvažavati posebnost jedne od najstarijih gradskih ulica, uskoro mogao biti pred odbornicima u novom skupštinskom sazivu.
„Za SVM je bitno da se graditeljsko nasleđe očuva i sačuva, to je naša komparativna prednost, nismo protiv razvoja, ali zna se gde se grade višespratnice. Novi plan detaljne regulacije sačuvaće objekte u Ulici Petra Drapšina, neće biti onemogućen razvoj, ali će se na ovaj deo grada, koji je deo strogog centra, gledati kao na kulturno-istorijsku celinu, gde se čuva ambijent, a ne samo pojedinačni objekti”, kaže dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada.
Prema njegovim rečima, već su prikupljena iskustva iz okolnih države, Rumunije, Hrvatske i Mađarske, a posebno iz grada Sekešfehervara (Stoni Beograd), koji imaju odličnu praksu saradnje sa građanima kako bi im i finansijski pomogli da obnove građevine u zaštićenim zonama.
„Prvi korak je bio da se ulica sačuva, da se ne radi o tome da li je građevina vredna sa aspekta spomenika kulture, već gledati kao ambijentalnu celinu. Naredni potez je da se ona oživi, i ne treba novo izmišljati, već pogledajmo kako funkcioniše Skadarska ulica u Beogradu, ili ulice u Budimpešti. Cilj nam je formiranje fonda kako bi građani u partnerstvu sa gradom rekonstruisali svoje zgrade, odnosno fasade”, kaže dr Pastor.
