Višestruki državni prvak u plesovima vratio se u Suboticu

Poznati su rekli da je ples život, a sve ostalo samo sitnice i upravo tako ga doživljava i Svetozar Dimović, višestruki državni prvak u plesovima, koji se vratio u svoj grad – Suboticu.

Zahvaljujući latinoameričkim plesovima obišao je gotovo ceo svet, živeo je u Švedskoj, Engleskoj, Japanu, a po povratku u zemlju uspeo je da spoji dve najveće ljubavi: posao voditelja i ples. Pri Baletskoj školi “Raičević” vodi Školu sportskog plesa i nesebično prenosi znanje sugrađanima. Po struci je trener sportskog plesa, za šta se školovao u Švedskoj, a diplomu je nostrifikovao u Engleskoj. Prvi put se oprobao u plesu davne 1987. godine kada je sa školskom drugaricom nastupio u “Muzičkom toboganu”. Dok su se njegovi vršnjaci igrali i izlazili u grad, vredno je vežbao korake i pokrete. Za sve je “kriv adrenalin koji kada udari na plesnom podijumu ne može da opiše rečima”.

– Očigledno je u meni ples čučao i čekao pravi trenutak da otkrijem ljubav prema njemu. S obzirom na to da potičem iz poluromske porodice i da mi je otac bio muzičar i pevač, logično je bilo da i ja pokažem talenat na podijumu. Dok sam šetao sa majkom, video sam plakat da se otvara plesna škola u Subotici. Imao sam samo deset godina, majci nisam ni rekao već sam otišao da se upišem u tu školu. Trener je smatrao da majka mora doći i nakon toga sam počeo da učim plesne korake – kaže Svetozar Dimović.

Bio je jedini dečak u školi plesa, sa još 14 devojčica. Osećao se kao “blažen među ženama”. Učio je osnovne korake latinoameričkih i klasičnih plesova. Kada je došao do određenog nivoa, osetio je da želi i može mnogo više. Sa tadašnjom partnerkom u plesu Suzanom Horvacki doneo je odluku da uđe u profesionalne i takmičarske plesne vode. Ubrzo se popeo na tron i postao četvorostruki prvak Jugoslavije, dvostruki prvak i vicešampion Srbije, četvorostruki prvak države u klasičnim plesovima, bili su među 40 parova sveta i osvojili su Kup Azije 2006. godine.

– Bili smo članovi Plesnog kluba “Fiesta Plus” iz Novog Sada, registrovani u Plesnom savezu Srbije. Najviše smo voleli i plesali latino temperamentne plesove. Zbog moje visine treneri su govorili da sam više za standardne plesove. Bili su skeptični da neću dobro plesati latino plesove, mada, pogrešili su i radom sam uspeo da dostignem dobre rezultate – kaže Svetozar.

Veruje da je 10 odsto talenta dovoljno ukoliko postoji 90 odsto ljubavi i želje da se nauči nešto novo i drugačije. Uvek i u svemu! Suboticu smatra mekom kulture i sporta, muzike, umetnosti, ali i plesa, ali to malo ko zna.

– Od 2000. godine sportski ples je uvršten u Olimpijski komitet. Ples je izuzetno skup sport ako se njime baviš profesionalno. Cipele su više od 100 evra, latinoamerička haljina sa “svarovski” kristalima je od 500 do 2.000 evra, za standardne plesove od 2.500 do 4.000 evra. To je veliki ulog, ali ako neko ima želju i ambiciju da bude prvak, ulagaće novac. Za uspeh su neophodni i vrhunski treneri. Takmičio sam se do 2011. godine, do moje 35. i stavio tačku na taj deo karijere. Takmičarski sam se penzionisao u najbolje vreme, osvojio sam titule i stao. Posvetio sam se pedagoškom radu i zaista uživam da učim druge da plešu – kaže Dimović.

Objašnjava da je samba vrlo erotičan ples u kome se celo telo njiše. Ča-ča-ča naziva flertom devojaka koje dok plešu flertuju sa muškarcima. Rumba, isto latinoamerički ples, najizazovnija je i najteža jer je najsporija. Tehnika je teška, a uz to je treći ples u takmičarskim kvalifikacijama.

– Ako u prvom, drugom i trećem plesu, a treći je rumba, dobijete prvo mesto, zagarantovano ste prvi. Za španski paso doble postoji anegdota o tome šta devojke izigravaju. Svi zamisle arenu i kažu bik, ali tačan odgovor je crvena marama koju nosi matador. Džajv je američki ples koji se pleše brzo, to je soft nežni rokenrol. Postoji pet standardnih plesova, među njima je elegantni engleski valcer. Tango koji plešemo potiče iz Latinske Amerike, dok su za argentinski postojale nedoumice: mislilo se da ga plešu dva muškarca. Bio je zabranjivan jer nisu shvatili da je suština argentinskog tanga borba za devojku. Slou folks je klasičan engleski ples, nežan, spor i težak. Kvik step potiče iz Engleske, treba mnogo skakati, muzika je brza, ali je zabavan – objašnjava sportske plesove i dodaje da postoje salsa, bačata, kizomba i drugi vidovi plesa koji nisu uvršteni u ovu kategoriju.

Kao edukator je pre bio u deficitu sa muškim članovima, ali sada ima parove i to mu je drago. Među polaznicima je i žena koja sa 66 godina pleše kao da ima 20.

Polaznici uče osnovne korake, ali kada im Svetozar pusti muziku, sve postaje ozbiljan ples sa prelepom koreografijom i pokretima. Kada rezimira pedagoški rad, definitivno je kod starijih ljudi problem koordinacija, dok deca sve upijaju lako i brzo. Učio je plesu i decu sa mađarskog govornog područja koja nisu razumela šta priča, ali su svaki pokret fantastično kopirali, čak su išli na takmičenja i postali državni prvaci.

– U plesu je među partnerima izuzetno važan prvi klik, zato što se ispoljavaju emocije. Ne mogu rumbu da plešem sa ženom koja mi ne prija fizički, niti u bilo kom drugom smislu. Zato su plesni partneri 50 odsto i ljubavni partneri, ali nije pravilo. Uz osmeh i muziku, kada je plesni partner pravi, postoji komunikacija pogledom i pokretom. Pričaju, a da to niko ne primeti – zaključuje.

Profesionalna deformacija

– Na zabavama primetim ko kako pleše. Voleo bih uvek da pokažem kako treba, to mi je profesionalna deformacija, ali nije to bitno. Bitno je samo da ljudi plešu. Volim da ljudi vole muziku i uživaju u plesu. Možda ne znaju pravi način, ali i to je u redu. Biti kreativan je nešto najlepše. Jedino ako žele da ih neko usmeri onda je škola plesa prava adresa.

Svi na ples

– Radimo i sa decom i svim generacijama. Benefita je mnogo, a najvažnije što utiče na lepo držanje tela i koordinacija se značajno popravlja. Devojke koje plešu su ženstvenije, a muškarcima značajno raste samopouzdanje. Ko odluči profesionalno da se bavi plesom, imaće ogroman benefit od putovanja. Medalje i diplome koje imam nisu ništa u odnosu na ono što sam video, doživeo i naučio – kaže Svetozar.


BLIC



KOMENTARI

  1. Sofi kaže:

    Bravo Svetozare

  2. K.L. kaže:

    Zar nije on vec u Subotici, cita vesti na SU TV?

  3. Jovana kaže:

    Napokon jedna divna vest za ovaj umrtvljen grad. Imala sam prilike da gledam Svetozara na takmicenjima, malo je reci da je brilijantan. Steta sto grad ne prepoznaje ovaj vid sporta i sto se ne tretira kao nesto sto je kulturno.

  4. Mihailo kaže:

    Imao sam prilike da idem na par casova kod Svetozara i ono sta imam su samo reci hvale. Pretalentovan, ljudina velika i profesionalac. Ne trebamo biti pravi Balkanci i smatrati da je ples samo za zene. Greska. Ples je i te kako za muskarce. Probajte

  5. Mila kaže:

    Hvala Bogu da postoji nesto sto nije salsa, bachata ili kizomba. Sportski ples je nesto sto je kulturno i sto postoji jako dugo a ostalo su ulicni plesovi. Nemam nista protiv pomenutih plesova, ali treba ovom gradu sarenolikosti i svaka cast doticnom. I mogu priznati da je zgodan covek za svoje godine…

OSTAVITE KOMENTAR

+ 89 = 95