Vodenim bivolima odgovara stanište na obali Ludaša

Nova telad su uvećala stado. Bivole Javno preduzeće „Palić Ludaš“ koristi za revitalizaciju vodenih staništa.

Oto Sekereš, čuvar prirode u Javnom preduzeću „Palić Ludaš“ spremio je seno za vodene bivole. Goveda odmah i počinju da jedu spremljenu silažu, ali telad neko vreme okleva.

„Povećava nam se stado, tako da se povećava i površina koju održavaju. Ranije im je ograđen prostor od četiri hektara, sada im je prostor gotovo sedam hektara, priključeno je i ušće Kireša, koje je znatno vlažnije, dakle oni i preplivaju Kireš i uživaju ovo brčkanje u vodi i tršćake lepo vraćaju u izvorno stanje, u vlažna staništa koja opet privlače veliki broj ptičjih vrsta kojima su nekada u ovakvom stanju bila staništa, ovde su se gnezdili.“

Prošle godine su se na ovom prostru pojavili crvenonogi sprudnik, muljača, barska šljuka. Sve radije ovde lovi i siva čaplja. Naš sagovornik objašnjava da močvarno tlo koje stvaraju vodeni bivoli zadržavaju vodu što će možda dovesti i do pojave riba. Na prostoru koji je otet od trske u sve većem broju se pojavljuje i barska perunika.

„Nismo otkrili ništa novo. Nekada su ljudi na ovaj način radili, ne da bi održavali staništva, već su držali životinje i tako privređivali. To je bio ekstezivni način bavljenja stočarstvom, jer osim što su napasali ove životinje, odrasle jedinke bile su korisne čoveku. Danas to više nije u modi jer smo prešli na intenzivno gazdovanje, dakle mnogo brže želimo da dođemo do mesa i mesnih proizvoda, i zbog toga se stočar prvo odlučuje da jačom hranom hrani goveda, kako bi brže odraslo. O revitalizaciji staništa treba da kažem i da kada bi to radili oslanjajući se na rad ljudi, dakle bilo da se koristi ručni ili mašinski rad, i na taj način odlučili da rešavamo revitalizaciju, bilo bi potrebno ulaganje mnogo više novca i mnogo više energije.“

Sa te tačke gledišta držanje bivola je i ekonomski opravdano. Tokom godine pasu, zimi im je potrebno samo seno.

„Imamo periode godine kada radna mašina i ne može da uđe na ovaj teren. Toliko je vlažan da se ne može kositi traktorom, niti na drugi način, čak i kada koristimo specijalna mašine kao što Javno preduzeće „Palić Ludaš“ koristi one amfibije za rukovanje trščanim delovima, posle ih treba izvaditi. Bivoli pasu, u svom prirodnom okruženju obavljaju svoj posao i to mnogo bolje nego što bi mogli da rešimo bilo kojom drugom ljudskom aktivnošću.“

U početku je u Javno preduzeće „Palić Ludaš“ stiglo pet mladih bivola iz Nacionalnog parka Kiškunšagi. Zahvaljujući razmnožavanju jedinki, sada ima sedam krava i jedan bik koji pasu na obali Ludaškog jezera. U proteklom periodu stado je prošireno sa četiri teleta. Stručnjaci nastoje i genetski da očuvaju stado.

„Nastojimo da održimo jedinke sposobne za život. Nema mešanja ni u razmnožavanje, ni u lečenje životinja, nema ni potrebe jer i bivoli i sivo goveče su samoodržive rase. Iskustva drugih pokazuje da je oko 80 odsto godišnji prirast, odnosno od pet krava imamo četiri teleta, što jeste 80 odsto, s tim da se rodilo i peto ali je nažalost uginulo. Međutim, to je ovde u paketu, i u intenzivnom gazdovanju je toliko, sa tim da mi ne pokušavamo, ukoliko osećamo da jedinka nije sposobna za život, ne spašavamo je po svaku cenu.“

Ono što se može predvideti je da od četiri mlada bika neće zadržati ni jednog, jer je trenutno za ovu teritoriju dovoljan jedan bik, pogoto što bi između njih moglo doći do borbi. Oto Sekereš smatra da je broj bivola dostigao optimalan broj, te na ovom prostoru nema ni prekomerne ispaše, niti je premalo. Osim što ponovo uspostavljaju staništa, bivoli imaju i turističku i obrazovnu ulogu, jer su smešteni uz jednu od edukativnih staza.

Pannon RTV



KOMENTARI

  1. Petar G. kaže:

    U moru mračnih vesti i teških tema, lepo je naći jedan tekst o nečemu lepom kao što je ovo. Budi nadu da ima budućnosti i za Ludaš i za ljude koji ga vole.

OSTAVITE KOMENTAR

38 + = 47