Vratio se GANC

Kada je prošle godine ušao u stanicu crveni šinobus mađarske željeznice, može biti da nije bio preterano zapažen. Kao kada bi Havanom provozao Chevrolet iz 1957. godine. Na Kubi se i dalje voze automobili iz pedesetih godina, kao što našim prugama na redovnim linijama jezde primerci za muzej.

Ipak, jedan naš sugrađanin je zapazio ovaj model i fotografisao ga. Da li je tada znao da je isti ovakav  stajao na ovom mestu još 1937. godine?

Možda baš ovaj. Od osam, koliko ih je bilo u Mađarskoj ranih tridesetih, samo je jedan preživeo rat.

 

Stanica Subotica 2013. g.

mav

Stanica Subotica 1937. g.

mav 1937

zeleznicka stanca subotica 1937

ganz sinobus 30s

Ušao je te 1937. u Kraljevinu Jugoslaviju iz Bugarske kod Caribroda, prošao kroz Niš, Beograd, Novi Sad i eto ga na subotičkoj željezničkoj stanici.

Po svemu sudeći, tada je bio veoma moderan jer pored njega u Beogradu stoji tabla sa podacima o  mašini. Čuvaju ga i dva žandara.

Ovaj voz je nagovestio blistavu budućnost željeznice i dizajna.  To se i desilo u decenijama koje su dolazile. Vozovi su sve više ličili na avione, jurili sve brže i brže…ali ne i kroz naš kraj. Ovde je vreme krenulo u nazad. Toliko da stari GANZ može da se vrati na mesto svoje stare slave i da i danas bude brži od mnogih.

 

Niš

32423

Beograd

32419

32415

Brzina : 130 km na sat

ganc masina

Novi Sad

32421

Subotica

zeljeznicka stanica subotica

subotica

mav danas n



KOMENTARI

  1. Ivica kaže:

    Do sada na starim fotografijama nisam zapazio subotičku železničku stanicu u fasadnoj cigli. Iako deluje dosta oštećena, kontam da bi bolje izgledala da su je obnovili u ovakvom obliku. Ona mi danas deluje pomalo bezlično, kao da joj fali detalja na fasadi.

  2. Boni kaže:

     

    Ivica: Do sada na starim fotografijama nisam zapazio subotičku železničku stanicu u fasadnoj cigli. Iako deluje dosta oštećena, kontam da bi bolje izgledala da su je obnovili u ovakvom obliku. Ona mi danas deluje pomalo bezlično, kao da joj fali detalja na fasadi.

      Imat,češ uskoro "žuti" detalj EU na svakom koraku to je realnost.

  3. Kertvaros kaže:

    Sirom Evrope je u 19-tom veku bila u modi fasadna cigla. Suboticani su to zvali "svilena" cigla. U zapadnim i severnim delovima Evrope fasadna cigla je bila tamno crvene boje, dok je kod nas preovladavala tipicno zuta cigla kao rezultat endemske ilovace u domacim ciglanama. Problem je nastao sa gradjevinama u jednom radijusu od, hajde da kazemo 500 metara vazdusne linije od zeljeznicke stanice, teretne stanice i raznih ranzirnih koloseka. Sve su to bili punktovi sa jakim zeleznickim saobracajem i isto tako jakom frekvencijom parnih lokomotiva, sto je imalo za posledicu veliku emisiju CO2 odnosno gareza i cadji koji su se talozili po okolnim fasadama. Cigle su izgubile svoju lepu zutu boju i postale prljavo sive skoro crne/antracit boje. Malterisane fasade su se mogle s vremena na vreme obojiti i osveziti, dok za fasadnu ciglu u ono vreme nije bilo nikakvih technickih mogucnosti za kvalitetno i finansijskki racionalno ciscenje i dovodjenje u red. Zbog toga se oko zeljeznickih koloseka sve vise prelazilo na malterisanje fasada.

    U ulici Pap Pavla , izmedju policije i  "Metalije" nalazile su se tri identicne porodicne kuce spolja oblozene nekada zutom,  fasadnom ciglom. Vremenom su postale prljavo sive, jer su bile neposredno uz teretnu stanicu, ali kada bi se malo zagrebalo po spoljnom natalozenom sloju cadji pojavila bi se originalna zuta boja.

  4. Boni kaže:

     

    Kertvaros: Sirom Evrope je u 19-tom veku bila u modi fasadna cigla. Suboticani su to zvali "svilena" cigla. U zapadnim i severnim delovima Evrope fasadna cigla je bila tamno crvene boje, dok je kod nas preovladavala tipicno zuta cigla kao rezultat endemske ilovace u domacim ciglanama. Problem je nastao sa gradjevinama u jednom radijusu od, hajde da kazemo 500 metara vazdusne linije od zeljeznicke stanice, teretne stanice i raznih ranzirnih koloseka. Sve su to bili punktovi sa jakim zeleznickim saobracajem i isto tako jakom frekvencijom parnih lokomotiva, sto je imalo za posledicu veliku emisiju CO2 odnosno gareza i cadji koji su se talozili po okolnim fasadama. Cigle su izgubile svoju lepu zutu boju i postale prljavo sive skoro crne/antracit boje. Malterisane fasade su se mogle s vremena na vreme obojiti i osveziti, dok za fasadnu ciglu u ono vreme nije bilo nikakvih technickih mogucnosti za kvalitetno i finansijskki racionalno ciscenje i dovodjenje u red. Zbog toga se oko zeljeznickih koloseka sve vise prelazilo na malterisanje fasada. U ulici Pap Pavla , izmedju policije i  "Metalije" nalazile su se tri identicne porodicne kuce spolja oblozene nekada zutom,  fasadnom ciglom. Vremenom su postale prljavo sive, jer su bile neposredno uz teretnu stanicu, ali kada bi se malo zagrebalo po spoljnom natalozenom sloju cadji pojavila bi se originalna zuta boja.

    Prvo da objasnimo gospodinu Kertvarosu: Cigle sa kojima je "obzidana" fasada zgrade subotičke željezničke stanice nije nikakva svilena cigla, kao ni ostali potporni zidovi oko same stanice,željezničkog kupatili itd.Nadalje struktura i boja tih cigala poreklom nije iz Subotičkih ciglana,jer je unutrašnja struktura crvenkasta do tamno crvene boje zbog prisustva gvođa i njenih fosfata u glini.Te cige su donošene u Suboticu za vreme izgradnje stanice i okolnih objekata iz drugih krajeva Monarhije kada su i te zgrade građene.Te cigle kao što je napisano nisu takozvane svilene cigle ,već cigle rađane metodom presovanja u metalnim kalupima ondašnjih standarda Austrijskog carstva. A zašto se gradilo tako da se cigle vide i predstavljalju završni sloj fasada nije teško dokučiti.Inače standardna dimenzija tih cigli do 1918 15x30x6,5 cm,po Austrijskim i nemačkim standardima svaki proizvođač bio u obavezi da "bilingovanjem" označi svaku 200 cigli iz svoje proizvodnje,pa tako i danas lako možemo pratiti po raznim monogramima poreklo proizvoda kao i proizvođače cigli.

  5. djomla kaže:

    @Kertvaros

     

    U Pap Pala su postojale te tri kuce u nizu. Visoki plafon i dobra gradnja sa isprljanom zutom fasadnom ciglom. Mislio sam da je ta prljavstina posledica obliznje toplane, jer su i crepovi na novijim kucama crneli zbog dima iz dimnjaka.

     

    Sudbina ovoga grada je takva. Uvek se ruse dobre kuce, a one prcvarnice sa plafonom do 2m i vratima 1,7m ostaju vekovim netaknute.

     

    U pozadini tri kuce iza nekadasnjeg Yumola

  6. Kertvaros kaže:

    @  Boni

    Smisao mog posta je cinjenica da je dim iz parnih lokomotiva unistavao i prljao fasade duz celog zeljeznickog cvorista. Ko je kome sta liferovao kakvih dimenzija, je u ovom slucaju potpuno irelevantno. Hemijski sastav cigli, pogotovo.

     

    @ Djomla

    Tri zgrade u Pap Pala su gradjene po svoj prilici negde krajem 19-tog veka. Gradjene su kao porodicne kuce a gradili su ih ljudi od ranga i imena koji su u gradu nesto znacili. Za ono vreme je to bila luksuzna gradnja sa septickim jamama, vlastitom pumpom u dvoristu i hidroforima. Nakon 2.Sv. rata zgrade su delom nacionalizovane i pregradjene u vise stanova, da ne kazem iskasapljene. Starim vlasnicima je ostavljena poneka prostorija za stanovanje a sve dvorisne zgrade, podrumi i  letnje kuhinje itd. adaptirane u stambeni prostor. U srednjoj zgradi sam imao skolskog druga i dosta cesto tamo dolazio. Imao sam priliku da vidim kuhinju bez prozora i slicne grozote. U prilog torije o dejstvu dima iz lokomotiva govori i cinjenica da je fasada sa unutrasnje, dakle dvorisne strane koja nije bila izlozena zeljeznici izgledala daleko bolje i cistije od one druge.

  7. Boni kaže:

     

    djomla: @Kertvaros U Pap Pala su postojale te tri kuce u nizu. Visoki plafon i dobra gradnja sa isprljanom zutom fasadnom ciglom. Mislio sam da je ta prljavstina posledica obliznje toplane, jer su i crepovi na novijim kucama crneli zbog dima iz dimnjaka. Sudbina ovoga grada je takva. Uvek se ruse dobre kuce, a one prcvarnice sa plafonom do 2m i vratima 1,7m ostaju vekovim netaknute. U pozadini tri kuce iza nekadasnjeg Yumola

    Ti se praviš blesav ili ništa nije ti još jasno.pa normalno da građevinska mafija ruši one zgrade u kojima je kvalitetna austrougarska cigla,kome jos treba nabijenica ili kuća o valjaka,Vujić Slavku i gazda Čakanju sigurno ne,pa pogledajte ogradu ovog predhodnog u Majakovskoj ulici pa će ti već jednom biti jasno.

  8. djomla kaže:

    @ Boni

     

    zašto bi neko kupovao kuće po Subotici zbog austrougarske cigle, kada isto tu ciglu može da dobije kupovinom salaša u Banatu. Kupiš salaš ili kuću u nekom selu, skineš ciglu i ostaviš prazan plac. I prošao si 10 puta jeftinije nego da kupuješ kuće po Subotici.

     

    @ Kervaroš

     

    smiley Dobri stari suboticki pojam "kuća sa zajedničkim dvorištem".

     

    Kuca na Prozivci

    Kuca u Novom selu

    Kuca u Kervarosu

    Kuca u centru 2

     

    Elem, odlutali smo od teme Gancovog voza, koji je pravljen da traje vecno. Danas bi isti taj Ganc (ukoliko i dalje pravi vozove) od jednog ovog napravio dva ista, istih karakteristika ali sa četiri puta kraćim vekom trajanja. Takav je trend u industriji.

  9. Boni kaže:

    Gosp djomla,nisu stare cigle iste u Banatu i Subotici,naime ni u kom slučaju ne radi se o ciglama iste kvalitete,cigle u Banatu su rađene primitivnim metodologijom takozvanim poljskom tehnologijom pa te cigle popularno se zovu i "poljske cigle",dok Subotica je imala u to vrijeme najsavremenije ciglane sa kružnim pećima i parnim prešama za proizvodnju cigljarskih proizvoda,te cigle su otporne na mraz zbog neupijanja vode,sastava struktura,dobro ispečenosti,a da o žutim klinker pločicama u subotičkim Haustorima i da ne govorimo,Ove karakteristike banatske cigle ipak nemaju,a da se raspadaju pri prvom mrazu i različite su dimenzije dakako imaju.

  10. Lansky kaže:

     

    Boni:

    Ti se praviš blesav ili ništa nije ti još jasno.pa normalno da građevinska mafija ruši one zgrade u kojima je kvalitetna austrougarska cigla,kome jos treba nabijenica ili kuća o valjaka,Vujić Slavku i gazda Čakanju sigurno ne,pa pogledajte ogradu ovog predhodnog u Majakovskoj ulici pa će ti već jednom biti jasno.

     

     

    Kupovao sam staru ciglu i upoznao tržište. Postoji potražnja ali i ponuda. Ruše se stari objekti ali u delovima grada kao Kertvaroš, stare zgrade se renoviraju. Cigla starog formata se koristi za ograde, roštilje i dekor, ponekad fasade.

    Ta teorija kako neka mafija ruši stare zgrade da bi uništila sećanje na Austrougarsku u ovom gradu, nema veze sa pameću.

    Svaka kuća ima svoju tržišnu cenu i ako kuća još vredi ili ima potencijala za renoviranje, niko nije blesav da je ruši samo zbog cigle, koja ima takođe tržišnu vrednost. Nisu to arheološke iskopine.

  11. zorandjala kaže:

    u proizvodnji gradjevinskog materijala direktno opeke nikakvu ulogu ako je u pitanju kvalitet neigra oprema nego materijal odnosno zemlja od koje se pravi opeka.od kvalitetnije se prave keramicke plocice crep. a od manje kvalitetne cigla. mozda zato crep nije pravljenu subotici  sva sela od segedina do zrenjanina sa banatske strane tise su imala bar po jednu ciglanu naj kvalitetnija kubikoska cigla {stari format} je pravljen u sereg iliti sirigu kod segedina i imala je sest klasa to je poznata siriska cigla.svi ostali brendovi austrougarske cigle radjeni su na tom podrucju i na istoku do jimbolije zombolj u rumuniji,samo je pitanje vremena formata i klase.

  12. zorandjala kaže:

    Lanski primi izvinjenje zbog komentara o cigli gde mu nije mesto.ali moram da primetim da nasa zeljeznica danas izgleda iz predgancnog doba ako nista drugo zbog brzine ,ali lepo je videti koliko smo odmakli samo smo nazalost pogresili pravac.

  13. Kertvaros kaže:

    @ Djomla,

    Jeste da smo debelo odlutali od teme, ali ja ne mogu da odolim i dodam jos nesto,  kad smo vec spomenuli "kucu sa zajednickim dvoristem". Takva jedna kuca je bila "mila majka" u odnosu na "instituciju" – zajednicki stan. Takvih je bilo svuda, a najvise u samom centru grada gde su klasicni gradjanski stanovi sa 3-4 sobe. Covek treba samo da zamisli – u jednom stanu 2-3 porodice, svaka u jednoj sobi, a kuhinja  kupatilo i toalet zajednicki i svi to bratski dele. U jednom stanu , ljudi koji se uopste ne poznaju niti su se ikada pre videli, razlicitih kulturnih,socijalnih i obrazovnih struktura. U jednoj sobi neki sto su dosli pravo iz sume i spavaju sa pistoljem pod jastukom, u drugoj opet neki intelektualac koji je zbog sluzbe premesten i morao je da uzme kvartir koji mu se dao, i u trecoj sobi porodica kojoj je nekada ceo stan pripadao i bila zakonski vlasnik. Takav danas ne zamisliv horor je vladao skoro do polovine 60-tih godina.

  14. Boni kaže:

    Šta ste se Lansky i Zoranđala zapjenili u vezi Austrougarskih cigli,pa sam  "vinar" Zvonko Bogdan je od tih cigli sagradio "svoju " kuriju kraj vinskog podruma gazde Čakanja. A uostalom što skačete kao vrsni stručnjaci i objašnjavate proizvodnju cigle,nekima koji malo više znaju od vas.Bolje da ostanite kod teme članka,više vam paše.

  15. Boris kaže:

    Mi se odusevljavamo time, sto nam cine cast da ovakve muzejske primerke imamo prilike da vidimo, i ne samo to, vec i da se provozamo njima.

    Koje je to ponizavanje. To je u prevodu, za vas je i ovo jako dobro. Ne verujem, zapravo znam, da takve masine ne idu prema relacijama Austrije ili negde dalje. Samo prema Srbiji. A mi, odusevljeni. 

    Neko je napisao, bice zutih EU elemenata, to je stvarnost. Naravno da je stvarnost i treba da bude tako. Jer nas izmedju ostalog nece moci zaglupljivati, bar ne ovoliko, da smo pocastvovani, sto ovakve kante, koje vise ne sluze ni za prevoz krompira/tereta, kod nas prevoze ljude.

    A proslost i slike iz proslosti, treba tamo i da ostanu, a ne samo da se povlace i da koce buducnost.

  16. xxx kaže:

    Postovani Boni,

    mozda se razumete u austrougarske cigle, ali Vas stil argumentovanja je veoma daleko od austrougarskog dzentlmena. Vise mi lici na nekog sitnog plemica, bez imanja i skole, dzsentri, sto bi Madjari rekli.

    S postovanjem,

    xxx

  17. Anonimni kaže:

    MADJARSKI GANC MEVAK PROIZVODIO JE LOKOMOTIVE I GARNITURE ZA SVAKO POSTOVANE. KAMO SRECE DA PONOVO KRENE SA PROIZVODNJOM SVI TI PREVOZNI SRESTAVA JEL SU JAKO KVALITETNI. ZELIM MADJARIMA PUNO SRECE U TOM POSLU, DA STO PRE NAS OBRADUJU.

  18. stormwatch kaže:

    Samo bih se ubacio u ovu nadasve fantasticnu raspravu o ciglama i materijalu sa nabijanica sa informacijom da se firma zove Ganz-MÁVAG, a najbolji proizvod koji je ikada izasao sa njihovih proizvodnih traka jos uvek je u funkciji, radi se o elektricnim vozovima koji su nekada vozili po Hrvatskoji Bosni, a vec dugi niz godina se koriste kao gradska zeleznica u Zagrebu.

  19. S&S kaže:

    Kad se već nalazimo u ulici Pap Pala, sećam se da je u drugoj ili trećoj kući od ugla (sa slike) živeo čovek koji je proizvodio sirkove metle. Bilo je to 60 -tih godina. Radio je u Partizanu a u kući je imao radnike koji su te poslove radili. Pijačnim danima su ih prodavali po svim pijacama po Vojvodini. Možda se neko seća više od mene.

OSTAVITE KOMENTAR