Vreme flipera u Subotici

Nije zabeleženo kada je prvi fliper stigao u Suboticu. Sedamdeset i neke, ili još ranije? Iako nisu došli i otišli preko noći, ova zabava je bila najmasovnija tokom prve polovine osamdesetih godina.

Pošto tada još  nije bilo klasičnih igraonica, fliperi su najpre ušli  u kafane.

Kafedžije, najčešće privatnici, primili su po jedan aparat, koji je u te, često sumorne prostore, uneo malo boja i neke čudne zvuke, ali i neke nove goste, pretežno osnovnoškolce. Fliper su imale kafane čija imena se još i danas pamte: „Bačvanka“, „Somborska kapija“, „Plitvice“, „Laci čarda“, „Kod Ćure“…

Nije puno trebalo da prođe pa da vlasnici lokala shvate kako ove mašine donose najbržu zaradu. Jedan žeton ne traje drugo, a igra je itekako zarazna. Ipak, nisu svi bili skloni da od svoje kafane prave igraonicu. Oni koji su pošli za zaradom i počeli da unose još i još mašina za zabavu, pomirili su se sa tim da će se stari gosti povući pred galamom armije klinaca, da neće trpeti krike i sirene iz flipera, koji je svaki za sebe ispuštao zvuke i kada niko ne igra na njemu. Tako su neki od klasičnih bircuza sav prostor ustupili ovim mašinama. Kafana „Majo“, „Zalazak sunca“, „Laci čarda“, pa čak i „Stara pizzeria“, pretvoreni su u fliperane.

ALI   (u Laci čardi)

KENTAUR  (u kafani Majo)

Uglas sa klincima arlauču Gorgar, Centaur, Indiana Jones… Zbog gužve, na snazi je ko zna kada uspostavljeno pravilo da dva poslednjeplasirana (od četiri) igrača ispadaju, a u sledeću igru upadaju dva čiji su žetoni na redu.

One koji se tada gurali oko pinball mašina, nije zanimalo ništa više od toga da što duže održe srebrnu kuglu na površini, da sakupe što više poena, osvoje extra ball ili credit. Međutim, danas imamo još neka pitanja. Ako je zaboravljeno kada je u Suboticu donesen prvi fliper, može se reći da je najstariji model bio Under water u kafani „Tri jelena“, koji je imao mehanički brojčanik, za razliku od svih drugih sa digitalnim displejom.

Danas jedan od najpoznatijih subotičkih privrednika, u to vreme je izdavao i servisirao flipere. U grad su stizala sve novija izdanja marki Williams, Bally i Gottlieb, međutim, sa njima su, malo po malo, prostor zauzimale i arkadne igrice kao Pacman i Space inviders, koji će doći glave fliperima. Igrice su, kako se vremenom pokazalo, lakše za održavanje i donose veću zaradu. Svedoci kažu da je Papdi mogao da na Pakmenu dovrši igricu okrenut leđima aparatu. Ti isti tvrde da je njima nekolicini vlasnik „Atrijuma“ (Stara pizzeria) ponudio izvesnu sumu novca da više ne dolaze u lokal.

Treba reći da luna-parkove fliperaši nikad nisu smatrali dostojnim mestom i dobrom atmosferom za igru.

Bilo je to zlatno doba ove uzbudljive igre, koje je krunisano otvaranjem prve prave igraonice u Subotici. Subotičanin, povratnik iz Švedske, u proleće 1984. godine uredio je kod pijace novi lokal – „Bally“

Novine pišu: Bally je predgrađe Kalkute. Bally je ostrvo u Indoneziji. Bally je i subotički „Bali“.

Ovaj poslednji ima 110 kvadratnih metara, 27 flipera i video-igara, tri televizora, pedesetak kaseta sa najnovijim spotovima svetske disko-produkcije, šezdeset filmova i smešten je tačno preko puta škole Jovan Jovanović Zmaj.

„Bally“ /Snimio: Dragoljub Stojšić, NON, 1984. godine/

Nove generacije flipera bile su opremljene sve boljim efektima – multiball, igra na više nivoa, rampe i druga čuda, ali njihovo vreme se baš tada bližilo zalasku. Svako naredno leto je donosilo nešto novo : Video (VHS), moderni kafići, video igrice, Commodore  i Spectrum, i na kraju osamdesetih – američki bilijar. Stari dobri fliperi narednih godina su ostali samo tu i tamo, više kao dekor.

Pokušaj preporoda bio je otvaranje igraonice u Drapšinovoj ulici, početkom devedesetih. Klinci su opsedali novi lokal, međutim, pošto su oni u tim godinama po prirodi nestašni, enterijer i aparati su ubrzano propadali.  Fliperana je izgledala kao da je tuda prošla najezda skakavaca. Išvrljano, izgrebano, slomljeno…Vlasnik je stalno pokušavao da reaguje, ali po nekom zakonu akcije i reakcije, bivalo je sve gore. Sve je kulminiralo požarom, te je to mesto na kraju zatvoreno.

Da li je to kraj priče? Iako u Subotici bar deset godina više nema ni jedan fliper, ohrabruje pojava u nekim većim gradovima, gde se otvaraju igraonice po novom principu: Plati deset evra i igraj šta hoćeš i koliko hoćeš.

Pitanje je jedino ko će da igra. Novi klinci igraju kompjuterske igrice a veterani iz osamdesetih većinom više nemaju interesovanje za bilo šta slično. Da im je onomad neko rekao da će jednog dana kod kuće imati kompjuter i sve igrice sveta, a da ih ništa od toga neće zanimati, odrekli bi se sami sebe.

Mada su u dubini duše strepeli da će budućnost biti takva. Zato im se nije žurilo da odrastu.

Prapostojbina flipera su Sjedinjene Američke Države. Zanimljivo je da su tamo dugo bili zabranjivani, čak do 70-ih godina, tako da se igralo u ilegalnim klubovima.

U originalnom značenju fliperi su ustvari oni udarači kojima se odbija kugla. Mašinu Amerikanci zovu Pinball ali je u mnogim zemljama opšteprihvaćeno ime – FLIPER.

Lansky