Tih devedesetih godina, nije se mnogo brinulo o privredi. Ne da nije brinula tadašnja vlast u državi i gradu već ni sami građani nisu imali dovoljno svesti da je nešto „naše“ i da se sa tim „našim“ treba domaćinski ponašati.
Poznato je da nismo narod koji brine o opštem dobru, ali je tih devedesetih samovolja doživela vrhunac. U doba sankcija, naglog pada privredne proizvodnje a samim tim i radnih mesta mnogi su se sugrađani obreli u švercu, grani privrede koja je preko noći naglo počela da cveta i koja je poput crne rupe počela da guta privredu grada. Lančana reakcija je dovela do toga da su domaće kompanije pored gubitka stranog tržišta i tržišta SFRJ, izgubila i domaće tržište što je neminovno dovelo do kolapsa pre svega tekstilne industrije.
U RK Standard, domaća roba.
Vidi o robnim kucama na: ROBNE KUĆE
Od Buvljaka se živelo, neki lepo neki manje lepo ali je Buvljak tokom tih 90′ bio najveća „fabrika“ u gradu koja je svojim delovanjem i turskom i rumunskom robom uništila sve što se uništiti može. Niko od švercera tada nije brinuo o radnicima u pogonima 8. marta, Željezničara, Kožateksa, Solida, Yumka, Prvog maja itd… Svest da ta preduzeća treba sačuvati i zaštiti nije postojala.
E sad, to ne bi bilo tako strašno da u trku nije ušao prvak. Onaj koji prodaje najbolje, najjeftinije i najdostupnije, iz prve ruke bez posrednika. Tezga po tezga, i Buvljak polako zaposedaju Kinezi, potiskujući ispred sebe Rumune na najlonu, Rome, ali i obične građane koji su baš tih 90′ hleb nalazili u švercu. Ubrzo, razvojem tržišta Kinezi otvaraju radnje po mnogim delovima grada šireći svoju mrežu proizvoda.
Ljudi kupuje gde mogu, i gde je najpovoljnije. Tamo gde im džep i ne izgleda tako prazno, pa ovakve i slične prodavnice niču k’o pečurke, potiskujući one koji su do juče potiskivali privredu i radnike u njoj. Surovo, ali pored gubitka privrede, sasvim sigurno gubimo i švercere, pa ćemo doći u situaciju da će i fabrika Buvljak uskoro biti ugašena. Posle gubitka ekonomije izgubićemo i sivu ekonomiju. Nova radna mesta se ne otvaraju, jer u kineskim radnjama rade Kinezi, sasvim logično i opravdano sa njihove strane. Ruku na srce, imaju i pravo i slobodu i računicu.
Onaj ko ima para i traži kvalitet već odavno ne kupuje u Subotici, jer je ponuda za dublji džep oskudna i nerealna. Oni pak siromašniji biraju između manjeg zla, a to je jeftinije bez obzira na kvalitet.
Vrhunac je gupitak kulturnog prostora poput bioskopa zarad Kineske prodavnice.
Više na: Kineska prodavnica u sali bioskopa Zvezda
Najnovija vest, koja će obradovati većinu stanovnika grada je otvaranje treće kineske radnje na teritoriji Prozivke i to na mestu prodavnice bele tehnike Neptun, iznad Tempa. Radnja je u fazi pripreme.
Kad već ne ide kineska tehnika idu kineski kisobrani
Odlican presek stanja u trgovini. Potpuno se slazem sa svakom napisanom recju. Svi oni koji sada jadikuju zbog istocne robe neka se sete kako je bilo u fabrikama dok su vukli turske majice.
"Posle gubitka ekonomije izgubicemo i sivu ekonomiju".