Za nadogradnju zgrada važe nove odredbe zakona

21. aprila, stupila je na snagu nova odredba Zakona o održavanju stambenih zgrada. Poslednjih 16 godina , kupoprodaje zajedničkih prostorija u stambenim zgradama, obavljale su se na osnovu saglasnosti vlasnika stanova koji poseduju 51 odsto ukupne stambene površine zgrade. Ustavni sud je proglasio dosadašnje odredbe zakona neustavnim u delu koji se odnosi na potrebnu saglasnost vlasnika.

Sud smatra da isto pravo imaju svi vlasnici stanova i da se odluka o promeni namene zajedničkih prostorija ne može donositi mimo volje svih vlasnika. Reč je, cene, o zajedničkoj nedeljivoj svojini, što znači da svi imaju jednako učešće u njoj. Vlasnik stana je vlasnik samo unutrašnjosti stana, i to je njegova etažna svojina. Hodnici, zajedničke prostorije, liftovi, podrumi, tavani, krov, fasada, oluci i ostalo, predstavljaju zajedničku nedeljivu svojinu svih stanara. O zajedničkoj nedeljivoj svojini se odlučuje kolektivno, konsenzusom, saglasnošću svih stanara.

U Srbiji se još primenjuje i još je uvek na snazi takozvani Zakon o svojini na delovima stambenih zgrada i prostorija iz 1962. godine. U tom zakonu eksplicitno stoji da se naziđivanje, povećanje spratnosti i slično može izvesti samo saglasnom izjavom volje svih vlasnika. Problem je izazvalo donošenje posebnog Zakona o održavanju stambenih zgrada i prostorija u želji da se funkcionalno reši pitanje upravljanja zgradom. Tim zakonom je uređeno da se pretvaranje tavana ili podruma u stambeni prostor, može izvesti i putem odluke Skupštine stambene zgrade ukoliko je postignuta saglasnost 51 odsto vlasnika kvadrata u zgradi. Nažalost, lošim pravnim tumačenjem, smicalicama, koruptivnim metodama, vrlo jednostavna stvar se u praksi izmigoljila. Pod maskom pretvaranja tavana u stambeni prostor, uz dozvolu 51 odsto vlasnika investitori su nadležnim organima Gradske uprave prikazivali taj ugovor i od njih su dobijali pravo nadiziđivanja tako što je rušen krov i nadgrađivan sprat-dva i više.

Taj akt nema nikakve veze s pravom i predstavlja njegovu tipičnu zloupotrebu jer se jednostavno zakonsko rešenje, da se može dozvoliti pretvaranje tavana u stambeni prostor bez narušavanja spoljnog izgleda zgrade i povećavanja bilo kakvog broja kvadrata, u praksi pretvaralo u to, da je neko uz dozvolu nadležnih organa, koja je u suštini mogla biti data samo za pretvaranje tavana u stambeni prostor, rušio tavan i povećavao spratnost, a sve u cilju brze i lake zarade.