Foto album Banja Luka – Subotica 1969.

Krajem osamdesetih godina, stigao je poštom u Suboticu jedan album sa fotografijama nastalim na Paliću dve decenije ranije. Adresiran je na osnovnu školu „Ivan Goran Kovačić“, dok je po­šiljalac osnovna škola „Karlo Rojc“ iz Banja Luke.

Reč je o foto-albumu u zelenom, kožnom povezu, koji predstavlja hronologiju boravka u Subotici i na Paliću dece iz pomenutog grada i okoline nakon ka­tastrofalnog zemljotresa koji je pogodio banjalučki kraj 1969. godine. Uz novinske izveštaje i sećanja sa­vremenika, fotografije iz albuma koji se čuva u Isto­rijskom arhivu Subotica upotpunjuju sliku o jednom izuzetnom vremenu, kada su tragedije zbližavale ljude.

Između 1963. i 1979. godine, dakle u nekih pet­naestak godina, razorni zemljotresi srušili su Sko­plje, Banja Luku i gradove na crnogorskom primor­ju. Tadašnja zajednička država Jugoslavija, uz pomoć prijatelja iz inostranstva, ponovo je podigla ono što je uništeno i sagradila još više. U prilog tome išla je i atmosfera u društvu koja je afirmisala bratstvo među ljudima, dobrovoljni rad i solidarnost.

Usmenim i pismenim svedočanstvima o tom vremenu pridružio se i foto-album koji je u Subo­ticu poslat sa zanimljive adrese: Subotička ulica 28, Banja Luka.

Oktobra 1988. godine, iz banjalučke osnovne škole „Karlo Rojc“ stigle su fotografije koje su na­stale za vreme njihovog šestomesečnog boravka u Subotici i na Paliću, nakon što je taj grad 1969. go­dine pogodio strašan zemljotres. Srušile su se kuće i stanovi, fabrike, ustanove… pa tako i mnoge škole. Subotičani su pritekli u pomoć đacima i nastavnici­ma pomenute škole tako što su im ponudili smeštaj i ishranu, a prostorije za školsku nastavu u OŠ „Ivan Goran Kovačić“.

Među prijateljima

Prva grupa fotografija u albumu nastala je prili­kom dolaska dece i njihovih pratilaca vozom.

Tog kišnog novembarskog dana, u subotičku že­lezničku stanicu stigao je voz sa ovim tužnim tran­sportom. Organizovan je doček, da se koliko-toliko oraspolože deca koju su odvojili od roditelja i do da­ljeg ih odveli na drugi kraj zemlje. Verovatno bi brzo prežalili to što je srušena škola, međutim, mnogima od njih su i domovi stradali u katastrofi.

Smešteni su na Paliću u hotelu Sport i ferijalnom domu (vile Vermeš, Lujza i Bogojvar). Fotograf je za­beležio upoznavanje gostiju sa smeštajem i obilazak njihovog novog boravišta. Slike prikazuju svakod­nevnu rutinu u spavaonici, trpezariji, školi, na igrali­štu…

Kako su proticali dani? Bilo je potrebno navići se na zajednički život internatskog tipa koji je zahte­vao disciplinu, a što je najteže u tom uzrastu, biti od­vojen od porodice, koja je mogla da ih posećuje, ali je to, zbog udaljenosti, bilo retko. Ipak, ovaj režim je imao i dobre rezultate kada je u pitanju učenje, koje se obavljalo pod nadzorom, kao i sve druge aktivno­sti.

Na primer, neka deca su stekla higijenske navike koje kod kuće nisu imala. Za to vreme, Subotičani su organizovali kulturno-zabavni život da prekrate duge zimske noći deci čije su igračke ostale 338 kilo­metara daleko u srušenom gradu.

Ni vaspitačima nije bilo lako. I oni su ostavili svoje porodice i živeli ovde u uslovima koje nameće kolektivni smeštaj. Briga o deci je bila celodnevna, kao i nostalgija koju su delili sa njima.

Sledeću grupu fotografija čine grupni portre­ti razreda sa njihovim učiteljima i nastavnicima. Na poziv Socijalističkog saveza i Pedagoškog zavoda iz Subotice, došli su na sever Bačke, a ovdašnja predu­zeća, škole i organizacije pružili su svu pomoć ne bi li postradalima boravak ovde učinili snošljivijim.

Nakon zemljotresa se smatralo potrebnijim da deca ostanu u svojim školama, makar one bile izme­štene, umesto da budu u svom kraju sa roditeljima i izgube školsku godinu. Dvanaest hiljada banjaluč­kih đaka smešteno je tada po celoj Jugoslaviji. Svako od njih je kući poneo svoje uspomene i sećanja na te dane.

Rastanak

Na proleće 1970. godine, na subotičkom Stadi­onu malih sportova organizovana je priredba, gde su Subotičani i Banjalučani jedni drugima ponešto otpevali i ispričali, a potom se rastali.

Poslednja grupa fotografija, koje su u albumu ređane hronološki, načinjena je prilikom povratka u zavičaj i staru školu, gde je priređen svečani doček. Tu su slike ostataka srušene školske zgrade u naselju Šargovac, danas predgrađu Banja Luke, a zatim i fo­tografije objekata u kojima su boravili na Paliću.

Vila Vermeš na Paliću

Devet autobusa Suboticatransa odvezlo je decu i nastavno osoblje kući, gde ih je čekao veliki broj ljudi. Na fotografijama vidimo transparente dobro­došlice i zahvalnosti. Na bini se smenjuju govornici među kojima su i Subotičani koji su za školu obećali novu fiskulturnu salu, kao dar grada sa severa Bačke.

Ostalo je zabeleženo da su međusobne posete na­stavljene i narednih godina, prilikom obeležavanja značajnih datuma i proslava.

Lansky

/Objavljeno i u časopisu Ex Pannonia, br 30/

---

---