Zaboravljeni drvored jednog subotičkog bulevara

Za sada je samo ova fotografija svedočanstvo kako je izgledao pogled niz Senćanski put od današnje autobuske stanice prema “Pioniru” i dalje ka Senćanskom groblju. Radovi na kolovozu krajem šezdesetih koje prikazuje slika nisu ugrozili gust drvored, međutim, dvadesetak godina kasnije za većinu zelenila tamo više nije bilo mesta.

Senćanski (tada Marksov) put proširen je na četiri trake 1987. godine kada je građena i nova autobuska stanica. Mnogo je to značilo za grad. Ovaj pravac preuzeo je dobar deo teretnog saobraćaja, sa modernim kolovozom i novim osvetljenjem ulica je prosto progledala. Ali, imalo je to i svoju cenu (osim one izražene u dinarima). Nužno je bilo izvaditi preko sto stabala (gelegunje, srebrne smrče, crnih borova i kestena), stotine metara žive ograde i šiblja. Tek po neko drvo je ostalo na mestima gde nije smetalo asfaltu i podzemnim instalacijama.

Nekako tih godina je posečen i drvored u ulici Jovana Mikića, sa one stanične strane. Dok je postojalo drveće sa obe strane puta, leti su krošnje formirale pravi zeleni tunel. Postoji više razloga za seču, nikada to nije bez opravdanja. Postoji i određeni pravilnik koji obavezuje investitora da plati odštetu od koje gradsko komunalno preduzeće podiže nove zasade. Sve to nije dovoljno da vrati zelenilo na neka mesta sa kojih je uklonjeno.

Grad se odrekao drveća u glavnim ulicama kada je trebao prostor za stanice gradskog autobusa ili proširenje puta.

Mereno kvadratima zelenila po glavi stanovnika, Subotica ima duplo manje uređenih zelenih površina nego što je to standard u razvijenim zemljama. Ipak, ono što mnogi stranci prvo primete u Subotici, to je obilje drveća na subotičkim ulicama. I pored svega, zahvaljujući drvoredima naš grad važi za zelen, što je možda adut koji dugi nemaju, iako po svemu ostalom prednjače. Govorimo o evropskim gradovima iz kojih dolaze gosti koji uporno tvrde da je Subotica lepa iako mi znamo da može biti mnogo lepša.

Svetske standarde u količini zelenila ispunjava samo Palić. Ako bi ga smatrali za deo grada onda bi prosek za celu Suboticu bio bolji.

Ulica Matije Gupca

Najzeleniju sliku Subotica pruža iz vazduha. Iz ptičije perspektive vidi se bezbroj krošnji koje rastu u subotičkim baštama i ispred kuća. Gužve u prodavnicama za baštensku opremu i rasade, pokazuju da još ima onih kojima je stalo do svog parčeta prirode, da i nova generacija nalazi vremena za vrtlarstvo.

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Mnogi se secaju stare sale:” Gde vodi Marksov put? Na sencansko groblje”. Zao mi je sto sencanski (Marksov) put vise nije tako bogat drvecem, ali je bilo neophodno prosiriti ga. Subotica je srecom jos uvek dosta zelena. Kada se leti vracam biciklom sa posla biram ulice sa vise hlada. Vise od polovine te relacije je u hladovini.

  2. Svetislav kaže:

    Istorija je pokazala da se jednom posecen drvored tesko ponovo formira. Stekao sam utisak da se postojeci drvoredi odrzavaju novim sadnicama ali isto tako da se ne radi na formiraju novih, planski. Mnogo je ulica u gradu u kojima bi moglo da se formira drvored nalik onim iz nasih najlepsih ulica.

  3. Trovach kaže:

    @Svetislav…Najgore sto se moze uraditi je sadjenje zimzelenog drveca na ulici, pogotovo ako se ono vlasniku nalazi sa juzne strane. Da ne ulazimo u to da cetinari bas i nisu tipicni za ovo podrucje, nego su doneseni (kao i bagrem, gelegunja, platan…), ali potrebno je planirati sta ce se posaditi. Ako je sa juzne strane dobro bi bilo da je listopadno drvo. Leti pruza hlad, a zimi nema lisca, pa kuca dobija dovoljno Sunceve svetlosti.

  4. Kertvaros kaže:

    Kada kao rodjeni Suboticanin posle dugo godina ponovo dodjete u grad, prvo sto zapazite je kako je drvece koje je u vasem secanju bilo tanko i mlado, odjednom postalo veliko sa jakim stablom i razgranatom krosnjom i uprvi mah izgubite orijentaciju. Meni se je to dogodilo na Palickom putu u Kertvarosu. Bilo je vece, trebao sam da skrenem u Parceticevu ulicu i tek negde u Malom Radanovcu sam primetio da sam promasio cilj. Drvece pokraj puta je bilo ogromno i razgranato, fasade delom promenjene ili drugacije obojene, poneka nova visespratnica, a najsigurniji orijentir – Toplana, izgledala je sasvim drugacije.
    Aleje i drvoredi su jos u anticka vremena sadjeni pokraj puteva pa sve do vremena dok jos nije nastao automobilski boom. Do njihovog nestanka je dovela dobrim delom ne samo potreba prosirenja puteva za auto-saobracaj, nego i cesta opasnost od saobracajnih nesreca sa smrtnim ishodom. Nije nikakva retkost da se automobil “zakuca” u drvo pored puta.
    Stari Rimljani koji su prvi poceli gradnju puteva u velikom stilu da bi povezali sve tacke ogromne imperije sa Rimom (svi putevi vode u Rim) kako za potrebe vojnih pokreta trupa i transport ratnog materijala, tako isto za potrebe same drzavne uprave i naravno ono najvaznije – trgovine. Po pravilu su pored puteva sadili drvece. Ono je davalo putnicima i zapreznim kolima hladovinu i zastitu od sunca i letnjih vrucina. Osim toga sadjeno je prinipjelno neko voce i narocito kesten koji su Rimljani kuvali i koristili slicno kao mi danas krompir. U predelima sa jakim zimskim periodom drvece bi sluzilo za markirenje puta u slucaju sneznih smetova. Potreba za drvoredima kraj puteva ostala je i posle Rimljana sve do prve polovine 20-tog veka. Ulice sa stambenim zgradama su takodje imale svoje drvorede manje zbog lepote (i ako ona nije zanemarljiva) a vise zbog hladovine i sprecavanja direktnog suncevog uticaja na klimu u stanovima. Ne retko je u ulicama ispred kuca sadjen i orah koji ima to svojstvo da drzi insekte podalje od sebe (a time i od kuce) narocito stenice svih vrsta i komarce, jer orah ispusta svoj specificni sok koji je lepljiv i zato ga insekti obicno zaobilaze. Ukusi su razliciti i postoje ljudi koji obozavaju drvorede i drvece, uvek i svuda, ljudi koji vole drvorede ali negde drugde i kod nekog dugog i oni koji sve to mrze i nedopodnese i najsretniji bi bili da vide jednu brigadu drvoseca sa motornim pilama.
    Ulica u kojoj u Nemackoj zivim je prilicno dugacka, (oko 250 kucnih brojeva) je pre nekih 40 godina dobila prekrasni hrastov drvored (jedan visoki gradski funkcioner stanuje u ulici) Mlada stabla su prilikom sadjenja bila stara oko 10 godina. Znaci danas su to 50 godisnji hrastovi. Daju lepu sliku ulice i prekrasnu hladovinu. Uprkos tome ima komsija koji bi najradje da se sve to posece i ukloni jer im oduzima svetlost i svake jeseni je ogroma kolicina lisca i zira koji otpadaju sa hrastova. Ulica se jednom nedeljno cisti specijalnim vozilom komunalnog preduzeca i stanari treba samo da metlom deo trotoara ispred svojih kuca pometu i lisce izguraju na kolovoz kako bi ga komunalno vozilo usisalo. nazalost izgleda da je ti to nekima tesko. Koliko ljudi toliko cudi, ko ce svetu ugoditi.

  5. Lansky kaže:

    Ovih dana sam bio na Paliću (naselje). Tamo gde je zasađen crni bor vile izgledaju duplo bolje. Neka od tih stabala su stogodišnja pa su krošnje visoko ali i sama stabla prave jako dobru atmosferu. I na Makovoj sedmici (progoni, čordaški put…) puno kuća okružuje borovina. Čini mi se da je to način da se pobedi stepski pejzaž a izgleda i da mu prija pesak jer su jako lepa stabla i krošnje. Zato glasam za crni bor.
    Kao što kaže Trovač, on nije toliko pogodan za drvored kao druge vrste ali ima ga ponegde. Obratite pažnju u Bunjevačkoj ulici i Gundulićevoj u Keru. Ima ih dosta u drvoredu i moćno izgledaju.

    https://gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2021/04/gunduliceva.jpg

  6. Aleksandar kaže:

    Uvek se secamo onoga sto je bilo umesto da ga ocuvamo.

  7. Subotica kaže:

    Lepi su drvoredi i to je simbol našeg grada.Međutim ne orezuju se dovoljno često i stručno.Posebna problematika je što i građani sami sade svašta ispred kuca i oko zgrada,pa ponegde sve izgleda zaraslo i pretrpano.

  8. Metuzalem kaže:

    @Lansky
    Vrlo dobro se sećam sadnje.
    Bila je to jedna od ušpešnijih (radnih), akcija ondašnjih opštinskih vlasti.
    Obrati pažnju samo na jednu prostu stvar: Borovi su sađeni ispod nisko naponske el. mreže.
    Nedavno sam bio svedok kako se u jednom drugom prigradskom naselju isti ti crni borovi devastiraju od strane EPSa jer, bože moj, može doći do strujnog udara.
    Dokumentovano fotografijama, potrudiću se da ih prikažete.

  9. Pajo Vizin kaže:

    Kao sto je naveo Gospodin Kertvaros, vezano za aleje i drvorede koji su sadjeni pored puteva… meni je ostao u secanju drvored na Sivačkom putu, koji je stajao tamo do pre par godina, i bio sacinjen od stabala Jablana. Na nekim delovima je bilo i Topole, dok je duboko u ataru bilo i stabala Duda.

  10. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Moja nadjmama je imala tetku u DDR i bila joj je u poseti. Pricala je da su pored puteva posadjene razne vocke i putnik moze da stane i nabere manju kolicinu za sopstvene potrebe. Sto se oraha na ulicama tice, Futog je poznat po tome. Malo me cudi da prakticni Nemci nisu nasli najjednostavniju upotrebnu vrednost za taj zir koji pominjete. Svinje ga obozavaju. Postoji pesma u posavskom delu Hrvatske:”Lug zeleni zirom urodio, tu mi Ivo svinje zirovio.”

  11. Trovach kaže:

    @Lansky…Da, ta ulica na Palicu je predivna. Mogu samo da zamislim kako je leti tamo prijatno. Inace, grupa drveca leti snizava temperaturu okolnog vazduha za nekoliko stepeni. To vazi i za mesto van hlada kada vetar donosi rashladjeni vazduh. To je najprirodniji klima uredjaj.
    @Pajo Vizin…Secam se da su na Sivackom putu u delu od samoposluge, pa do Focanske ulice bile posadjene kajsije. Kao klinci smo se biciglovali po naselju i obavezno penjali na ta drva da bismo jeli te zelene kajsije (i Balasevic ih je pominjao u pesmi “Neki novi klinci”)

  12. Kertvaros kaže:

    @ Trovach,

    Bivsi DDR je poznat po prekrasnim kilometarskim alejama pored puteva. Nemacka je uopste bila puna drvoreda, ali nazalost u zapadnom delu je pocetkom 60-tih godina zbog ekspanzije auto-saobracaja skoro sve drvece poseceno. Ono na istoku zemlje je ostalo manje vise intaktno, ali je zamalo i ono dozivelo istu sudbinu kao i na zapadu zemlje. Naravno zbog autosaobracaja. Poznajem jednu istinitu pricu, mada zvuci vise kao vic ili anegdota. Naime nakon ujedinjenja Nemacke dogovoreno je da se bez mnogo diskusije primenjuju Zapadnonemacki zakoni. Tako je u jednoj provincijalnoj komuni bivseg DDR-a primeceno da se njihov drvored kosi sa zakonom koji predvidja da razmak od asfalta do najdonjih grana drveca koje je pokraj puta mora biti minimum 4 metra. Valjda zbog kamiona i autobusa. Komuna je bila mala i siromasna, nije imala odgovarajuce vozilo sa kranom a valjda ni odgovarajuce lestve. Nemci kao Nemci, a i zakon je zakon; i oni jednostavno poseku ceo drvored star mnogo decenija i propis je ispostovan. To se proculo u stampi i ljudi su se pitali kako se niko nije dosetio da jednostavno angazuju odgovarajucu specijalizovanu firmu za takve poslove. Nadlezni u komuni su samo slegli ramenima i rekli da nisu znali da takve firme postoje i drvored je zavrsio na pilani.
    Voce pokraj puteva je tamo za svakoga i svako moze slobodno uzeti za svoje potrebe. Pobrati sve voce i izneti ga na pijacu bi bilo nesto nemoralno i sramotno.
    U nasoj bivsoj domovini, u Sumadiji, Posavini, Podravini, Slavoniji i jos drugde, postojala je “institucija – seoski svinjar” U jesen kada bi u hrastovim sumama poceo da sazreva zir, svinjar je krenuo redom po seoskim sokacima i ljudi bi isterali svoje svinje na ulicu koje bi on onda poterao na “zirenje” u obliznju sumu. Svinjar je imao dugacki bic na kratkoj drzalji i njime vesto vitlao po vazduhu i odjekivali bi pucnji kao iz vatrenog oruzja. To je nesto slicno kao kad mlaznjak probija zvucni zid, samo sto je za par numera manje. Inace nije nikakva slucajnost da se mast na madjarskom jeziku zove – zsir.
    U savremenoj Nemackoj vise nema poljoprivrede u smislu koji smo mi nekada poznavali. Danas su to uglavnom sve agrarne fabrike koje industrijski proizvode hranu u masovnoj produkciji. Tovilista za svinje u kojima ima mesta za izmedju 10 i 80 hiljada tovljenika (ili kako bi nasi Bunjevci rekli – ranjenika) nisu nikakva retkost nego pravilo. Zato bez obzira na to sto su Nemci vrlo prakticni, tesko da ce neko ici po ulici i sakupljati zir u dzakove.

  13. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Pretpostavljam da i u Nemackoj postoje sacuvane stare rase svinja (na primer keltska kratkouha i dugouha) koje se gaje u bioproizvodnji. To pometeno lisce i zir bi im se mogli dati u rinfuzi, pa neka se zabavljaju. Svinja je inace veoma inteligentna i ne voli da se dosadjuje.

  14. Kertvaros kaže:

    @ Trovach

    Ljudi imaju svoje hobije. Neki restaurisu stare automobile, drugi sakupljaju stare postanske marke, a ima i onih koji se bave poljoprivredom onako iz pasije. Mnogi pokusavaju sa restauriranjem i ponovnim genetskim stvaranjem starih ili skoro nestalih rasa domacih zivotinja ili raznog voca, zatim raznih zitrica i slicnog. Cilj svega toga je da bi se sacuvao jedan genetski zapis za buduca pokoljenja, ali i za ukrstanje rasa i njihovih pozeljnih osobina sa ciljem da se dobije jedna nova i klimatskim uslovima adekvatna rasa. Da bi neko u Nemackoj sakupljao zir po ulici, potrebna mu je i dozvola od vlasnika zira. U ovom slucaju je to od gradske uprave za zelenilo. Tu na scenu odmah stupaju pravnici. Ako bi neki sakupljac doziveo nesrecu, povredio se na neki nacin, ili dosao pod motorno vozilo, onaj koji mu je dozvolio da sakuplja zir, odgovara i za posledice tog sakupljanja. Samim tim organ gradske uprave preventivno nece dozvoliti sakupljanje zira odnosno lisca jer zakonodavac jasno definise ko moze, zasto i kada, da se krece po kolovozu. Zakon nalaze da se u takvim ili slicnim situacijama ulica mora zatvoriti za svaki saobracaj i obezbediti sigurnost za sakupljace zira. Bila bi to skuplja dara nego mera. Meni licno je poznata jedna situacija u kojoj gradjani odnosno deca masovno sakupljaju u jesen plodove divljeg kestena i zir hrasta i bukve. Naime oko Nemackog grada Kölna prostire se gradska suma (Stadtwald) polukruzno oko grada sa sirinom koja varira od oko 2-4 kilometra i duzinom oko 20 kilometara, istina tu i tamo presecenom putevima i stambenom izgradnjom. Deca i odrasli sakupljaju te sumske plodove i odnose ih u jednu veliku fabriku bonbona u obliznji grad Bon. Vlasnik te fabrike, jedan multimilioner, poseduje u predelu Ardena ogromno loviste i za svaku kolicinu sumskih plodova “isplacuje” odgovarajucu kolicinu bonbona u rinfuznoj formi. Lomljeni slatkisi koji nastaju prilikom produkcije, ne izgledaju onako kako treba da izgledaju, ali za ljudsku upotrebu su sasvim ispravni. Posto je sakupljanje sumskih plodova od strane gradske uprave proglaseno bezbednim a u krajnoj liniji sluzi za zimsko prihranjivanje divljaci, ono se smatra korisnim i od toga svi ucesnici profitiraju.

OSTAVITE KOMENTAR