Začinske paprike sa severa Vojvodine ima i za izvoz

Začinska paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih kultura i izvozni brend Srbije, s obzirom na kvalitet “crvenog zlata” koje se uglavnom proizvodi u Vojvodini.

Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da se industrijska paprika proizvodi na 2.400 do 2.600 hektara, zavisno od godine do godine, a od ukupne proizvodnje u Srbiji polovina je skoncentrisana na severu Vojvodine. Upravo iz tih razloga je profesor Ilin o značaju i tehnologiji proizvodnje začinske paprike govorio na skupu koji je u Martonošu organizovao Zadružni savez Vojvodine.

„Začinske paprike imamo ne samo za domaće tržište, za začin naše mesne industrije i potrebe građana Srbije za zapršku i kulinarske specijalitete, nego je jedan od najznačajnijih izvoznih brendova zbog visokog sadržaja bojenih materija. Sadržaj boje u začinskoj paprici proizvedenoj na našem području se kreće od 180 do 250 AST-a što garantuje ekstra kvalitet svim izvoznicima, ali i kupcima u inostranstvu jer je koriste za popravljanje njihove paprika neuporedivo lošijeg kvaliteta“, naglašava profesor Ilin.

Od ukupno proizvedene i prerađene količine začinske paprika u Srbiji 60 do 70 posto se izvozi, tako da prema rečima Ilina, naši prerađivači ostvaruju značajan profit po jedinici površine.

„On je neuporedivo veći od profita koji se ostvaruje u klasičnoj proizvodnji svežeg ploda, ali ako se uzme u obzir prerada novostvorena vrednost po jedinici se višestruko uvećava i kreće se iznad 15.000 evra po hektaru“, ukazuje Ilin.

On konstatuje da imamo sjajan sortiment industrijske paprika, tako da nam ne treba tuđe, jer su tu sve domaće sorte horgoške paprike, ali i novopriznata sorta “katarina” koja daje izuzetne rezultate i tolerantna je na bakterioze.

„Klimatske promene su verovatno na sceni, jer svedoci smo kakva je bila prošla godina, takođe 2015. i 2012. U ovakvim ekstremnim uslovima kao što vladaju u nekom referentnom periodu, nemoguće je proizvodnju začinske paprike organizovati bez dodatnog navodnjavanja. To jeste skupa mera, ali je najdelotvornija, pošto povećava prinos tri do četiri puta po jedinici površine. U ekstremno najsušnijoj godini prinos ne može biti ispod 15 tona po hektaru, a bez navodnjavanja prinosi su oko tri tone, što ne može da pokrije troškove uložene u jednoj sezoni“, objašnjava profesor Ilin.

Horgoš, Martonoš i Novi Kneževac su centri paprikarstva na severu Vojvodine.

 

Dnevnik



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR