Zakasnelo pismo kamenoresca iz Amerike

Priča o italijanskom zarobljeniku koji u Subotici tokom Prvog svetskog rata pravi spomenik austrougarskom vojniku, bila je i paradigma jednog vremena u kojemu su se ratne sudbine preplitale do apsurda. Nakon rata, italijanski majstor se vratio na svoje poluostrvo, a spomenik je, uz male prepravke, poslužio drugoj strani da se njime „oduži“ herojima rata.
Priča dobra, ušla i u literaturu, a valjala bi i dalje – da je tačna.

spomenik oslobodiocima 1918

Pre nekoliko godina, potpuno slučajno u Istorijskom arhivu, tražeći nešto sasvim drugo, jedan istraživač je otkrio dokument koji baca sasvim novo svetlo na ovu priču. To je u stvari pismo iz Amerike adresirano na gradsku upravu koja je bila postavljena za vreme okupacije 1941 – 44. godine. U njemu jedan bivši čantavirski kamenorezac traži da mu se plati izrada spomenika koji je on završio 1915. ali mu tada nije isplaćeno. Pošto se nova vlast, kako on kaže, poziva na kontinuitet sa onom od pre 1918, bilo bi po pravdi da preuzme i njene neispunjene obaveze prema njemu.

Reč je o nama poznatoj skulpturi vojnika na umoru koga teši Jesus Christ himself, koja je za vreme Prvog svetskog rata postavljena na groblju. Nakon rata, novoj upravi se verovatno u jednom trenutku učinilo kao jeftino i brzo rešenje – malo ga prepraviti i premestiti u grad povodom neke godišnjice ili neke važne posete.
Spljoštena pozadina spomenika, odaje da je nekada bio prislonjen uz neku ravnu površinu, verovatno zid. Pastirski štap koji mu je 1944. odbila bomba, nikad nije vraćen.

spomenik 2

likovni-susret-1

I Sveti Florijan nije mogao u miru da provodi svoj vek. Mesto namenjeno za njega bilo je u parku ispred tadašnje Trgovačke škole (danas škola za decu sa oštećenim sluhom) ali je Franjevac pater Vasilije je bio protiv te lokacije jer je „u istoj zgradi škola čiji pitomci bi po svojoj naravi kvarili kip.“

Florijan je postavljen podalje od tadašnje Trgovačke škole, ali je ona došla za njim. Par decenija kasnije pored njega je sagrađena zgrada Radničkog univerziteta u koju se uselila Ekonomska škola, naslednica nekadašnje Trgovačke. Na šta je pater Vasilije tačno mislio onomad, vidimo na slikama s početka sedamdesetih.

sv-florijan-3

sv-florijan-2

sv-florijan-1

Trg Cara Jovana Nenada – strana nasuprot Radničkom univerzitetu (početkom 70ih)
trg-cjn



KOMENTARI

  1. Aleksa kaže:

    Zadnja slika je uspomena na nekadasnje pogone suboticke Mlekare. Levo od ovih zgrada (na slici se nazalost ne vidi) nalazila se poznata kafana Tri sesira.

  2. Anonimni kaže:

    nw tri sesira nego MALI MIR

  3. krass1 kaže:

    MALI MIR je bio desno, tamo negde pored fotografske radnje BERTA, a TRI SESIRA levo.

  4. Kertvaros kaže:

    Kod mene je trenutno blackout.
    U prizemlju Nicin-palate je bio Foto-Berta, do njega predsavnistvo i servis sivacih masina Singer. U susednoj zgradi je bila krcma „Mali mir“, ispred nje fijakersko stajalste. Kao klnac bi onda na putu do Fekete bazena isao do Mlekare, i desno od Sv. Florijana prelazio onako diagonalno do Celovecke ul. Tada se je jos to moglo jer je tamo bio po celoj diagonali prazan prostor koji bi eventualno tu i tamo zauzeo kakav putujuci cirkus ili Luna-park .Da je tamo bila jos neka kafana, ne mogu nikako da se setim.

  5. Anonimni kaže:

    pre Mlekare bila je i dzsamija, tj. neki molitveni dom za muslimane.
    Lokacija je topografski tacno preko od Otvorenog univerziteta.

  6. stormwatch kaže:

    Imam jedno pitanje. Ko odlucuje o tome da li su istorijske price (prvo one stvarno istorijske, pa onda price iz blize, sadasnje i buduce istorije), tacne ili nisu?

  7. Aleksa kaže:

    stormwath
    Bez ikakvog ulepsavanja u svojim tekstovima iznosim istinu i samo istinu, desavanja i sliku grada koje sam doziveo.
    Da podjemo od Nicin palate prema Pravoslavnoj crkvi. Prva je zgrada u kojoj se nalazio bife Mali Mir. Pored te zgrade je bilo dvoriste u kome se nalazio paviljon u kome su se odrzavale igranke, plesna skola i sl. Kada je paviljon srusen u to dvoriste se smestila radionica tadasnjeg preduzeca Dinamo, a kasnije se tu prosirila Mlekara. Posle toga dolazi nekadasnja zgrada Mlekare, a do nje legendarna kafana Tri sesira sa divnom letnjom terasom.
    Tu nije bilo nikakve dzamije niti molitvenog doma za muslimane, koji su se u to vreme u Subotici mogli nabrojati na prste jedna ruke.
    I tako, da ne nabrajam dalje, sve je to istina koja je izbrisana izgradnjom robne kuce Centar.

OSTAVITE KOMENTAR