Ovih dana je na Buvljaku, među starim stvarima bio i DVD „Ćelavi detektiv Kodžak“. Serija o njujorškom detektivu nije slučajno ostala upamćena kod onih koji su živeli sedamdesete. Najpre po upečatljivoj ulozi Aristotela (Telly) Savalasa.
Kodžak je bio detektiv starog kova. Ako mu u ustima nije bila cigara ili cigarilos, onda je sisao lizalicu u obliku kuglice.
Ovaj DVD „Ćelavi detektiv Kodžak“, nema veze sa pravim Kodžakom. Ispostavilo se da je u pitanju porno film. Tim pornićarima ništa nije sveto. Taj njihov ćelavi Kodžak je ustvari isti onaj iz pornića „Bad, bald and ugly“ (Loš, ćelav i ružan), onaj zbog koga su oskrnavili čuveni vestern „ The Good, the Bad and Ugly“.
Inače, vestern („ The Good, the Bad and Ugly“) kod nas je preveden kao „Dobar, loš, zao“. Brojni filmovi kod nas su dobili krajnje slobodan prevod. Kako je „Cable guy“ postao Crevna napast? Nikad se kabel ili žinor nije nazivao crevo. U filmu je nedvosmisleno reč o koaksijalnom kabelu, odnosno tipu iz kablovske TV, koga glumi Džim Keri.
Ko je mogao da zna da će „Alien“ imati toliko nastavaka, inače ga sigurno ne bi preveli kao Osmi putnik.
Negde gde je to bilo nužno, jer je u pitanju idiom, kao recimo kod filma „One flew over the cuckoo’s nest“ (cuckoo’s nest – psihijatrijska bolnica), dobili smo bukvalan prevod koji nije značio ništa (Let iznad kukavičjeg gnezda) .
U staroj Subotici, koja je bila dvojezična, filmovi su dobijali i prevod prevoda. Prevedeni sa engleskog na srpskohrvatski, a potom na mađarski, naslovi su znali su da budu vrlo komični. Možda se i tada neko dobro zezao.
Tako je film “Bal na vodi “ preveden na mađarski – A bálna vezet (Kit vodi).
„Sea Woman“ odnosno „Žena mora“, na velikom panou bioskopa Jadran najavljen je kao „Žena koja mora“ – Az asszonynak muszáj (muszáj – morati). Nekada su i slovne greške bile dovoljne da razvesele prolaznike.
Veliki dvojezični naslovi bili su minijaturne lekcije mađarskog jezika. Nazivi su se pamtili najčešće zajedno.
Cela ova predstava ne bi bila upola toliko zanimljiva da se ne odigrava na velikom panou okačenom na bioskop Jadran, koji gleda na subotički korzo. Glavni gradski bioskop bio je rezervisan za najjače naslove.
Najveći deo dvadesetog veka bioskop je bio jedno jedno od najuzbudljivijih mesta. Televizori, kada su se pojavili, bili su crno-beli, a televizija je dugo imala svega jedan i po program, pa to nije bilo ni blizu onoga što je pružalo veliko platno .
Na filmove se čekalo, o njima se čitalo, možda po neki insert na TV… Publici se “dodavalo gasa” dok se neki hit film konačno ne pojavi na repertoaru. Svaki ponedeljak novo platno na Jadranu, nova nada u sinemaskopu i tehnikoloru.
Najgledanija izložba u Subotici
Tri decenije slikar Ištvan Terek je oslikavao najave filmova na Jadranu. Ni jedan umetnik nije imao toliku publiku.
Boško Krstić septembra 1991. godine piše o slikaru Tereku, predosećajući da se tom bioskopu bliži kraj:
“Ako, i na nesreću, bude tako – biće šteta i mnogima će biti žao. Najviše onima koji su satima čekajući u nekada ogromnim redovima za ulaznicu u carstvo iluzije beskonačno gledali u taj pano, biće žao svima koji su pri svakom okretu u šetnji na korzou po ko zna koji put hvatali pogled najvećih svetskih zvezda sa panoa.
Terek je često sa neverovatnim osećajem za taj veliki format znao da izvuče samo jedan, ali karakterističan detalj, upečatljiv, pre svega oči, usne, često obnažene grudi (to je radio majstorski). Mnogo pre nego što je sjani Serđo Leone u svojim špageti vesternima uveo velike planove i stripovao kadriranje, Terek je to već uveliko radio na svojim plakatima.“
“Zar mu nije žao svake nedelje premazivati i tako prekidati zbilja kratki život ovih slika. Ma, kako da mu nije žao. Snimao je jedno vreme te panoe, da ostane bar neki trag o njima na fotografiji. Ali, ko će sve to snimiti, stotine i stotine velikih slika.
Kruži priča: najlepši je pano naslikao za Braću Karamazove, onu američku verziju sa Julom Brinerom i Marijom Šel. Velika ćela Jula Brinera, Miće Karamazova, ispunila je ceo pano. Ljudi su hrlili u bioskop, a kada je došlo vreme da Terek sam uništi svoju sliku – nije mogao. Stigao je novi film, neki kaubojac, a slikar je Brineru dodao šešir, još neke sitnice, promenio naziv filma i panou tako za malo još produžio život. Ni kada je novi film stigao Terek se nije mogao odvojiti od Miće Karamazova – ponovo ga je redizajnirao. Ali to je bio i kraj, kraj možda najlepšem panou koji je naslikao.
Bez Terekovih bioskopskih panoa Subotica više ne bi bila kao pre.”
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Steta sto je vecina tih privremenih plakata ostala samo u nasem secanju, a i ono je privremeno, pa je vec i sada poprilicno izbledelo. Nekih plakata se dobro secam, nekih slabo, ali uopste se ne secam plakata „Poslednje oaze“.