Zao, ćelav i ružan

Ovih dana je na Buvljaku među starim stvarima bio i DVD „Ćelavi detektiv Kodžak“. Serija o njujorškom detektivu nije slučajno ostala upamćena kod onih koji su živeli sedamdesete. Najpre po upečatljivoj ulozi Aristotela (Telly) Savalasa a najposle i zato što današnje serije deluju zbrzano, instant, plitko, za razliku od tadašnjih, gde je svaka epizoda poput igranog filma.

Uzmimo recimo CSI. Sam zaplet zna da bude zanimljiv ali znamo i to da će sve ići ubrzano i rutinski prema kraju, gde svaki zločinac koga dovedu pred Horacija, propeva bez batina, sasečen njegovim britkim umom i ironijom.

Kodžak je bio detektiv starog kova. Još je i pušio debele cigare i cigarilose.

Ovaj DVD „Ćelavi detektiv Kodžak“, nema veze sa pravim Kodžakom. Ispostavilo se da je u pitanju porno film. Tim pornićarima ništa nije sveto. Taj njihov ćelavi Kodžak je ustvari isti onaj iz pornića „Bad, bald and ugly“ (Loš, ćelav i ružan), onaj zbog koga su oskrnavili čuveni vestern „ The Good, the Bad and Ugly“.

Kome još nije jasno ko je taj zli ćelavac, evo njegovog pravog imena – PENIS.

Doduše, taj vestern („ The Good, the Bad and Ugly),  kod nas  je preveden kao „Ružni, prljavi, zli“. (Gde se dede onaj koji je dobar – The Good ?)

No to je samo jedan od brojnih filmova koji je kod nas dobio krajnje slobodan prevod. Kako je „Cable guy“ postao CREVNA NAPAST ?!  Nikad se kabel ili žinor nije nazivao crevo. U filmu je nedvosmisleno reč o koaksijalnom kabelu odnosno tipu iz kablovske tv, koga glumi Džim Keri.

Negde gde je to bilo nužno, jer je u pitanju idiom, kao recimo kod filma „One flew over the cuckoo’s nest” (cuckoo’s nest – psihijatrijska bolnica), dobili smo bukvalan prevod koji nije značio ništa (Let iznad kukavičjeg gnezda) .

U staroj Subotici koja je bila dvojezična, filmovi su dobijali i prevod prevoda. Prevedeni sa engleskog na srpski a potom na mađarski, naslovi su znali su da budu vrlo komični. Danas kada toga nema, trebalo bi ga izmisliti. Možda se tada neko dobro zezao.

Tako je film “Bal na vodi “ preveden  na mađarski –  A bálna vezet (KIT  VODI).

Sea Woman odnosno Žena mora, na velikom panou bioskopa Jadran najavljen je kao Žena koja MORA –  Az aszsny muszae (muszae – morati)

Veliki dvojezični naslovi bili su i minijaturne lekcije mađarskog jezika. Ti veliki nazivi su se pamtili najčešće zajedno.

suboticafilm

Cela ova predstava ne bila upola toliko zanimljiva da se ne odigrava na velikom panou okačenom na bioskop JADRAN, koji gleda na subotički korzo. Glavni gradski bioskop bio je rezervisan za najjače naslove.

Najveći deo dvadesetog veka  bioskop je bio jedno jedno od najuzbudljivijih mesta. Televizori, kada su se pojavili, bili su crno beli a televizija je dugo  imala svega “jedan i po” program, pa to nije bilo ni blizu onoga što je pružalo veliko platno .

Na filmove se čekalo, o njima se čitalo, možda po neki insert na TV…Publici se “dodavalo gasa”  dok se neki hit film konačno ne pojavi na repertoaru. Svaki ponedeljak novo platno na Jadranu, nova nada u sinemaskopu i tehnikoloru.

Najgledanija izložba u Subotici

Tri decenije slikar Ištvan Terek je oslikavao najave filmova na Jadranu. Ni jedan umetnik nije imao toliku publiku.

jadran

kreditna banka subotica

Boško Krstić septembra 1991. godine piše o slikaru Tereku, predosećajući da se bioskopu bliži kraj:

“Ako, i na nesreću, bude tako – biće šteta i mnogim će biti žao. Najviše onima koji su satima čekajući u nekada ogromnim redovima za ulaznicu u carstvo iluzije beskonačno gledali u taj pano, biće žao svima koji su pri svakom okretu u šetnji na korzou po ko zna koji put hvatali pogled najvećih svetskih zvezda sa panoa.”

“Terek je često sa neverovatnim osećajem za taj veliki format znao da izvuče samo jedan, ali karakterističan detalj, upečatljiv, pre svega oči, usne, često obnažene grudi (to je radio majstorski). Mnogo pre nego što je sjani Serđo Leone u svojim špageti vesternima uveo velike planove i stripovao kadriranje, Terek je to već uveliko radio na svojim plakatima.”

u jadranu 1978

“Zar mu nije žao svake nedelje premazivati i tako prekidati zbilja kratki život ovih slika. Ma, kako da mu nije žao. Snimao je jedno vreme te panoe, da ostane bar neki trag o njima na fotografiji. Ali, ko će sve to snimiti, stotine i stotine velikih slika.

 Kruži priča: najlepši je pano naslikao za Braću Karamazove, onu američku verziju sa Julom Brinerom i Marijom Šel. Velika ćela Jula Brinera, Miće Karamazova, ispunila je ceo pano. Ljudi su hrlili u bioskop, a kada je došlo vreme da Terek sam uništi svoju sliku – nije mogao. Stigao je novi film, neki kaubojac, a slikar je Brineru dodao šešir, još neke sitnice, promenio naziv filma i panou tako za malo još produžio život. Ni kada je novi film stigao Terek se nije mogao odvojiti od Miće Karamazova – ponovo ga je redizajnirao. Ali to je bio i kraj, kraj možda najlepšem panou koji je naslikao.

Bez Terekovih bioskopskih panoa Subotica više ne bi bila kao pre.”

suboticafilm

1956. godina

subotica 1956.god

1985. godine

bioskop jadran 4

originalslika_Repertoar-filmova-Subotica-1966-54802205



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    A Denevér operett cime, a szerb SLEPI MIŠ nyomán VAKEGÉR lett, a ŽENA MORA azaz

    a Tenger asszonya cimű argentin film az ASSZONYNAK MUSZÁJ cimet kapta. – DGY –

OSTAVITE KOMENTAR