Zarade radnika “29. Novembra” u “magli”

Radnici nekadašnje industrije mesa “29. Novembar” teško da mogu očekivati naplatu bar dela zaostalih plata nakon prodaje njihove nekadašnje fabrike. Kako nam je rečeno u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, od 84 miliona dinara za koliko je prodat fabrički kompleks prvo će se naplatiti Poreska uprava, a radnici tek ako ostane novca.
Slično je bilo i sa prodajom mašina u staro gvožđe, kada su se takođe prvo namirili poreznici.

29 novembar
U kompleksu Industrije mesa “29. Novembar” iz Subotice nekada se proizvodila hrana distribuirana na sve strane sveta, a šunske subotičkih svinja jele su i NATO trupe. Raspadom Jugoslavije, raspao se i ceo sistem, preduzeće je životarilo do 1998. godine, kada je otišlo prvi put u stečaj, sa više od 1500 radnika. Iz stečaja se izašlo vansudskim poravnanjem, a zarade nisu bile isplaćene.

Proizvodnja je obnovljena sa oko 200 radnika, da bi nakon oktobarskih promena preduzeće bilo uvedeno u restrukturiranje, ne bi li se pripremilo za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je objavljivala tri tendera za prodaju kapitala preduzeća, a u aprilu 2008. tender je proglašen uspešnim. Međutim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine. Nakon toga, u maju 2009. godine preduzeće je po drugi put – otišlo u stečaj. Prethodno su svi preostali radnici uzeli otpremnine i napustili preduzeće. Radnici na ime neisplaćenih zarada potražuju oko milion i po evra, bez kamata i predstavljaju poevrioce u stečaju. Da li će ovom prodajom naplatiti bar deo plata, pitanje je za Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika.
Od 84 miliona dinara, za koliko je prodat fabrički kompleks, prvo će se namiriti Poreska uprava. S obzirom na dugovanja za poreze, radnici teško da mogu očekivati da naplate išta od svojih potraživanja.
“Što se tiče namirivanja potraživanja zaposlenih, još uvek sad ne možemo precizno reći da li će ona biti namirena jer prvo treba da se, prvenstveno, sačini obračun isplate i da se isplate razlučni poverioci, odnosno Poreska uprava”, rekla je Brankica Matijević iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Šansa za naplatu potraživanja još postoji, jer još uvek nije prodata sva imovina ovog nekadašnjeg giganta.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    Interesantno je, a i žalosno što ova, tada najjača fabrika za preradu mesa u bivšoj Jugoslaviji nije mogla da opstane na tržištu, a neke puno manje su ipak ostale u “igri”.
    U zlatna vremena se tu dnevno klalo i prerađivalo 1500-2000 komada svinja.
    Cifra od koje se i u glavi zavrti.
    I prebrojati i dovesti u klanicu nije mala stvar ovoliku količinu mesa, o preradi toga da i ne govorimo.

  2. Sojic kaže:

    Lopov do lopova

  3. Volimljude kaže:

    Pa kako je moguće da ne znaju da li će radnici naplatiti zarade? Vrednost stečajne mase, najmanja varijanta,minus poreski dug,najveća varijanta. I kolika je razlika? Ostaje li milion i po? A ja sam očajan matematičar. Ne bi me čudilo da po namirenju poreza kažu kako ima neki poverilac pre radnika,ili tušta njih, jer ovo deluje kao kraj prevare. Sramota! Već je dovoljna sramota da usrid Bačka propadne fabrika mesa. I gotovo nemoguće.

  4. pepi kaže:

    Te poreze naplatiti od onih koji su unistili firmu a ne od sirotih radnikaka uzet sto su posteno zaradili !!! Ovo je SRBIJA lopov do lopova to je realnost inema sta !!!

  5. arian kaže:

    A kako da opstanu, kad su ziveli od liferacija Americi, koja nam je uvela sankcije i od liferacija Vojsci koja je s ratom slabo počela da plaća

  6. POP 2 kaže:

    Da li sam dobro razumeo?
    Osnivač preduzeća i vlasnik – Država
    Stečaj 1998 proglasila – Država
    Restrukturiranje sprovela – Država
    Neuspelu privatizaciju sprovela – Država
    Stečaj 2009. sprovela – Država
    Stečajnog upravnika odredila – Država
    Prodaju Imovine stečajnog dužnika organizovala – Država
    Prednost u naplati dugovanja ima Poreska uprava koja uplaćuje pare – Državi
    Radnici ne mogu da dobiju svoje zarade jer vlasnik (Država) mora da naplati potraživanja od same sebe.
    Uzgred budi rečeno fabrika se prostire na 18 hektara pa su kupci kupili plac po ceni od 4 evra/m2 ili kako stoji u katastru pod objektima je minimum 40000 m2 pa je prosečna cena objekta 17,5 evra/m2 a onda je plac od 14 hektara gratis no to će se rešiti konverzijom uz naknadu.E tu naknadu ma kolika ona bila opet naplaćuje Država.A gde su u toj priči Radnici koji su verovali ili ne u tu fabriku nešto i uložili osim svoga (neisplaćenog) rada?

  7. POP 2 kaže:

    Hipotetičke kalkulacije ili šta bi bilo kad bi bilo
    Da je Država kao vlasnik a istovremeno i glavni poverilac a istovremeno i stečajni upravnik ranije pomenutu parcelu od cca 18 hektara podelila na recimo 10 parcela sa postojećom infrastrukturom i novim internim saobraćajnicama uz malo truda bi mogla
    inkasirati od investitora oko 4.000.000 eura prodajom novoformiranih parcela.To bi uradio prosečan domaćin.Onaj malo savesniji i sposobniji bi verovatno imao neku bolju ideju.Ovako je sve uradjeno kao kad naslediš imovinu od jako dalekog rodjaka sa kojim, uzgred budi rečeno, nisi ni divanio, pa ajde da se proda da se o tom više ne misli.

OSTAVITE KOMENTAR