Zastave naše mladosti

Svaka bolja kuća u gradskoj zoni imala je držač za zastavu. I to ne bilo kakav. Rađen od kovanog gvožđa, svaki je bio poseban. Stari propis o isticanju zastave za praznike, važio je u ono vreme kada i trend dekorativnih fasada, koji nije trpeo da to bude tek neka metalna cev, već još jedan detalj koji će biti ukras.

Sa pojavom moderne arhitekture stiglo je i novo društveno uređenje. Zastave su isticane na preduzeća, ustanove i višespratne stambene zgrade. U našem kraju, sedamdesetih i osamdesetih, bio je to čitav set od pet zastava koje su se međusobno, naizgled, vrlo malo razlikovale. Za one koji su tada došli na svet i rasli ispod njih, bila je to nekakva igra boja. Pet trobojki u pet varijanti sa zvezdom u sredini. Malo je njih znalo šta predstavlja svih pet pojedinačno. U stvari, jedna je bila sasvim crvena, za koju se znalo da pripada Savezu komunista. Bila je tu i svima znana jugoslovenska trobojka i još tri zastave naroda koji žive u Subotici. Kada je reč o te tri poslednje, većina đaka bi pala na ispitu kada bi pitanje bilo: šta konkretno predstavljaju te kombinacije boja, iako se i to učilo u školi: SR Srbija, SR Hrvatska i zastava Mađara u Jugoslaviji. Verovatno bi sličan procenat poznavalaca republičkih zastava bio i u preduzećima. Znalo se za onu jugoslovensku, a ostale je imao da zna onaj ko je bio zadužen. U stambenim zgradama to je bio predsednik kućnog saveta.

Bila je tu povremeno još jedna zastava – ona crna. Firme i ustanove bi je isticale kada bi se neko od kolega preselio na onaj svet. Taj običaj je do danas gotovo sasvim prestao da se praktikuje.

Subotica, početkom osamdesetih

Era socijalizma se završila, a u isto vreme i zajednička država šest republika i dve pokrajine. Potvrđena je teza da tako složena država može biti stabilna samo kao totalitarna. U prilog razlazu išli su i istorijski procesi koji su razdružili još neke evropske zemlje, a neke stare kraljevine dovele u zategnutu situaciju sa separatistima iz svojih pokrajina.

Tako su i trobojke sa zvezdom otišle u istoriju, iako ne sasvim.

Za razliku od nekih prošlih država za kojima je takođe postojao žal, nostalgija za ovom poslednjom je složenija, može se reći komplikovana.

Jugonostalgija nije želja za restauracijom nekadašnje države sa SADAŠNJIM ljudima koji žive u tim granicama i njihovim svakojakim političkim rukovodstvima. To je nostalgija za nama samima kakvi smo NEKAD bili, a to znači bolji i srećniji.

Lansky



KOMENTARI

  1. Djuka kaže:

    Ispod svih tih zastava
    Sto vijore
    svud oko nas.

  2. Trovach kaže:

    Ja sam Jugonostalgicar iz dva razloga. Moje poreklo je jako mesovito, pa ne mogu biti nacionalista, a pogotovo ne sovinista. U SFRJ se zivelo mnogo opustenije i sigurnije. Postojao je sistem koji je kako-tako funkcionisao za razliku od ovog danas. Nije ni tada bilo sve idealno, ali mislim da je danas problem u nama. Postali smo nekulturniji, nervozniji i malodusni. Vecina misli da se nista ne moze promeniti i ne trude se da to ucine. Vlast upravo na to racuna i sve cini da podstice tu malodusnost uz kontrolu medija i emitovanjem kojekakvih rijalitija.

  3. Dr. II kaže:

    Problem je u tom što je dugo trajalo socializam,javašluk ,nerad i klijentizam…Neradnici poslovođe i direktori sa partijskim knjižicama. Ako neko to ponovo priželjkuje ima ga u današnjoj SNS vlasti…svi masteri ,Dr zvanja ,epidemilozi,…itd ,itd

  4. Kertvaros kaže:

    Nijedna casa sto se pije,
    Nijedna trobojka sto se vije,
    Nasa nije.
    (Milos Crnjanski pesma “Jugoslaviji” (1918)

    Zastava je poznata jos od antickih vremena (a verovatno i ranije) Njena uloga je bila cisto borbeno-taktickog karaktera. Obicno se zabode kakvo koplje u zemlju i na vrhu se priveze nekakva sarena krpa koja sluzi borcima za orjentaciju. Ovde su nasi, tamo su njihovi. Gde je zastava pobodena, tamo je centar trupe, njena komanda i previjaliste, odatle dolaze sva naredjenja i uputstva. Od zastave se polazi na juris, u pravcu zastave se vrsi povlacenje. Kada zastave vise nema borba je zavrsena, pobednik odnosi sve, gubitnik ostaje bez svega. Orijentalni narodi, Mongoli, Tatari, Seldzuci i ostali su obicno umesto tkanine na koplju, imali konjske repove, obicno vise repova povezanih u jedan veliki. Rimljani i njihove legije nisu imali zastavu. Umesto toga su imali Signum sa orlom po pravilu od metala i ugraviranom skracenicom SPQR ((Senat i Rimski narod)
    U nasoj zemlji je s vremenom doslo do inflatorne upotrebe i isticanja zastava. Na svakoj banderi duz Palickog, Somborskog, Beogradskog puta, po jedan “buket” od vise zastava. Osim zastava na stambenim i poslovnim objektima i naravno ustanovama svih profila, oni klasno svesni gradjani bi osim toga svoje prozore prema ulici posebno dekorisali Titovom slikom, vazom sa cvecem i papirnim zastavicama i to po pravilu drzavna i partijska zastava. Da se je neko u tu vreme usudio da kaze da ce sve te drangulije i dekoracije jednog dana zavrsiti na djubristu istorije, bio bi lincovan i to po kratkom postupku i ne od vlasti nego od samog naroda. Zajednica naroda koji svaki za sebe ima drugacije istorisko ishodiste i pripada razlicitim kulturnim verskim i civilizacijskim krugovima ne moze dugo da funkcionise i cim naidje prva veca ekononska kriza, sve se rusi kao kula od karata. Svemu tome valja dodati i pad Berlinskog zida sa kojim su pale i malo vece i jace drzave od SFRJ, i da je nasa domovina iz tog zida dobila jednu povecu ciglu i to pravo u celo. Svi oni lokakni ratovi koji su usledili, su samo jedan klasicni Balkanski folklor. Dovoljno je u vreme ekonomskih turbulencija da neko prstom pokaze jednom narodu da je za njegove teskoce kriv onaj drugi narod i da pocne jedan krvavi rat sviju protiv svih. Naravno krivci su uvek oni drugi. Danas imamo slicnu situaciju gde se trazi glavni krivac za Covid pandemiju i jedni druge optuzuju , umesto da se slozno ujedinjenim snagama i zajednickim resursima bore protiv zaraze i medjusobno se pomazu i dele medjusobno naucni potencijal i tehnicke mogucnosti, drzave se medjusobno optuzuju i istovremeno hvalisu svojim navodno ogromnim uspesima u borbi protiv pandemije.

  5. Ris kaže:

    Većina nas koji smo rasli uz grad okićen zastavama, znali smo nabrojati redosled boja na zastavama svih šest republika SFRJ. Učili su nas u školi, a i roditelji su pričali o tome. Praznik ne bi bio praznik bez viorenja zastava. Došla su neka druga vremena, ali sam primetio u zadnje vreme da nam je grad ponovo okićen novim lepim zastavama koje slute na radost. Nadati se!

  6. Anonimni kaže:

    Ah,prekrasno, kao da je Mira Marković pisla ovaj komentar. Sreća i nada dok gledamo plemenita lica Labana, bakića , Velje nevolje, Saleta Mutavog…..Šešelj svaki dan na tv , čestita praznik, Ceca slavi slavu i treba da bude uzor ženama….Sve je tako divno i u cveću….Samo treba biti pozitivan poručio je Andrej na proslavi svoje prve milijarde eura.

  7. X-MEN kaže:

    Trovach*
    Lakše je sad nešto promeniti nego onda u ” ono vreme”…jednopartijski sistem , nema ko šta da te pita, samo teraju svoje 40 god je tako bilo….

  8. Hajduk kaže:

    @ Trovach dobili ste plus od mene kao kuća. Najviše mi se sviđa deo kada ste napisali: “većina misli da se ništa ne može promeniti i ne trude se da to učine”. Svi mi bi trebali prvo promeniti sebe i svoj mentalitet i shvatiti da moramo da se borimo za sve, za svaku sitnicu, jer..jednoga dana moći ćemo našoj deci pogledati u oči i reći: borio sam se, pokušao sam, nisam odustajao…

  9. Trovach kaže:

    @X- MEN…Samo sto se u ono vreme “jednoumlja” znao red i imali smo uredjenije drustvo nego danas kada svako moze reci sta misli, ali nema nikoga da to cuje. Evo, ja vec mesecima pisem da su nam kolovozi puni rupa od prosle zime i niko ih ne krpi. Nikada se nije desilo da udarne rupe stoje mesecima. Smem se kladiti da ce docekati sledece prolece i biti jos vece.

OSTAVITE KOMENTAR

4 + 6 =