„Yes, yes, I agree“. „Ovaj sajt koristi kolačiće. Kliknite ukoliko se slažete sa uslovima“. Koliko svako od nas razmišlja i čita politiku privatnosti pre nego što klikne „OK“ u ovim slučajevima korišćenja informacionih tehnologija?
Ovogodišnja tema skupa, u organizaciji subotičkog IT klastera, upravo je namenjena zaštiti podataka o ličnosti i aspekti koji na nju utiču, kao što su informacione tehnologije i veštačka inteligencija. Kako sa aspekta privrede, tako i građana, što je novinare više zanimalo.
Izvor: RTV
Zaštita podataka o ličnosti u Srbiji zakonski je uokvirena pre šest godina, na način da je prepisano evropsko zakonodavstvo, ali s nižim kaznama. Pre pandemije, s izazovom masovne obrade podataka najviše su se suočavale velike kompanije, a nakon toga i mala i srednja preduzeća i pojedinci.
„Svako od nas ima pravo da raspolaže sa svojim ličnim podacima. I da može da insistira i traži da se oni modifikuju, brišu i na drugi način upotrebe, a postoje i preduslovi koji su postavljeni privrednim subjektima i drugima da pravilno koriste privatne, odnosno lične podatke“, kaže Boris Aleksov iz subotičkog IT klastera.
„Ako pođemo od toga da su danas podaci nova nafta i da onaj ko ima podatke ima jako veliku moć, onda moramo da razumemo da kao kompanija moramo prema toj moći da se ponašamo odgovorno, a kao pojedinac moramo da razumemo šta dajemo. I kada koristimo besplatnu uslugu, a ona zapravo nije besplatna, već je plaćamo potencijalno svojim podacima“, ističe advokat Tijana Žunić Marić.
Koliko ste se puta suočili s telefonskim pozivom gde vam je, nakon uvodnog monologa gde znaju sve o vama prvo pitanje bilo – odakle vam moj broj? Što je vrh ledenog brega potencijalnog analiziranja i profilisanja ličnih podataka o svakom od nas koje ostavljamo kao svoj digitalni trag. U kompanijama je to mnogo kompleksnije.
„Kada govorimo o podacima o ličnosti, oni mogu biti zloupotrebljeni da se prodaju na tržištu, da se ponudi nekom da se analizira ko je u jednoj firmi uradio nešto dobro ili loše i na taj način da se utiče na poslovanje same firme“, kaže Aleksov.
Manjak informacija dovodi do različitih tumačenja. Poslednji primer u našoj zemlji je „Zdravitas“, gde, s jedne strane, država prikuplja podatke o fizičkom stanju naše dece, s obrazloženjem da će njihovom obradom nastati preporuke za zdravlje i vitalnost. Sa druge strane, zabrinuti za bezbednost podataka o ličnosti smatra da je to neustavno. I kreću teorije zavere.
„Najveći problem, koji ja vidim, je da, po mom mišljenju, državni organi nisu uradili sve dovoljno transparentno da bi ljudi razumeli šta je svrha i da bi razumeli po kom pravnom osnovu i šta je u stvari ceo projekat „Zdravitas“ i koja je njegov cilj. Da su bili transparentniji od toga, od ovoga što smo imali priliku da vidimo, sigurna sam da bi više roditelja razumelo i pre svega smo možda trebali da debatujemo na temu da li nama tako nešto treba, da li nama treba upliv države u zdravlje naše dece“, dodaje Žunić Marić.
Dodatni izazov predstavlja veštačka inteligencija, koja kao i svaki drugi alat može da se zloupotrebi. Stoga je Evropska komisija, kao prva u svetu, donela i zakon o njenoj pravilnoj upotrebi.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
