Zašto je fasada sređena, pa „isečena”

Prošlo je tek dve godine otkako je, nakon što je pre toga sedam godina bila pod skelama, uređena fasada Narodnog pozorišta, a lepota zdanja već je naružena i zahtevaće nove popravke.

U pozorištu se trenutno odvija sedma i prvi deo osme faze radova za koju je kao izvođač jula ove godine izabrano preduzeće „Morava in”. Radnici ovog preduzeća čitavom dužinom starog zaštićenog dela „presekli” su objekat na nekoliko centimetara od zemlje, obili malter u tom delu i uveli hidroizolaciju. Kako se to dogodilo da radovi na objektu ulaze u fazu unutrašnjeg uređenja, a da se graditelji još uvek bore sa vlagom u zidovima, pitanje je na koje nije lako doći do odgovora.

Ljubica Vojvodić, direktorica preduzeća „Morava in” iz Kruševca, kaže da je hidroizolacija sada urađena u dogovoru s nadzorom, i da je to normalan potez kojim se rešava situacija. „Zašto nije urađeno ranije, to ne mogu ja da vam kažem. Mi radimo ono što je sada opravdano, to su uobičajene i standardne stvari u ovoj vrsti posla, ništa zabrinjavajuće”, kaže Vojvodićeva u razgovoru za „Politiku”.

Kapilarna vlaga u zidovima starog dela potiče verovatno delom i iz vode koja se nakupila u podrumu novog dela objekta. U Sekretarijatu za investicije grada Subotice na pitanja „Politike”, odakle voda u podrumu zatvorenog objekta i da li je napukao betonski osnov objekta, odgovaraju da je otvor deo plana.

„Podzemna voda jeste zatečena u podrumu novog dela objekta, ali do njene pojave nije došlo zbog ’pucanja betonske kade’. Voda je prodrla kroz otvore u temeljnoj ploči koji su svojevremeno planski ostavljeni upravo za crpljenje vode tokom izvođenja radova, a do momenta kada su se uslovi ostvarili da se trajno zatvore. U toku je postupak trajnog plombiranja tih otvora.” Za izvođača radova „Morava in” slika je nešto drugačija: „Voda iz podruma se crpi i sa nadzorom smo u postupku sagledavanja i saniranja tog detalja. Moramo prvo da sagledamo šta je razlog, pa da pričamo, ali ne možemo baš tako da kažemo da je pukla betonska kada”, kaže direktorica Vojvodić.

I dok direktorica Vojvodić govori o ovome kao dodatnim radovima koji su uobičajeni u ovako velikim faznim projektima, u Sekretarijatu za investicije kažu da je ovakvo naknadno uvođenje hidroizolacije planirano tenderom. To praktično znači da je projektom predviđeno da kada se završi fasada, da se onda naknadno obijaju zidovi kako bi bila urađena hidroizolacija.

Sekretarijat za investicije u odgovorima „Politici” takođe navodi da će u zavisnosti od predloženih rešenja projektanta i dogovora sa investitorom biti odlučeno da li će fasada biti sanirana sada ili u narednim fazama. Međutim, pitanje naknadnog uvođenja hidroizolacije, kako je „Politici” nezvanično rečeno, „uzdrmalo” je odnose između projektanata, nadzora i gradske uprave, ali i stručnjaka iz oblasti zaštite spomenika kulture. Mnoga pitanja su ostala bez odgovora, tvrde stručnjaci, i to ne samo ona koja se tiču rasporeda radova već i pitanja kako će na objekat uticati činjenica da su mu zbog izolacije „isečeni” zidovi.

Politika