Danas 22. septembra je poslednji dan leta, pošto jesen počinje noćas, u 2.05 časova.
Iako se često smatra da sva godišnja doba počinju 21. dana određenog meseca, astronomski datumi nisu tako fiksni. Na njih utiču kalendar, dužina Zemljine godine i način na koji se naša planeta kreće oko Sunca.
Zemljina godina, pre svega, ne traje tačno 365 dana. Zemlji je za jedan obilazak oko Sunca potrebno približno 365 dana, pet sati, 48 minuta i 45 sekundi. Kalendar taj višak od skoro šest sati godišnje nadoknađuje prestupnom godinom, kada se februaru dodaje 29. dan.
Zbog toga se precizan trenutak ravnodnevice iz godine u godinu pomera za približno šest sati, dok ga prestupna godina ponovo pomera za oko 24 sata u suprotnom smeru.
Na datum početka godišnjih doba utiče i činjenica da Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug, već elipsa. Prema Keplerovim zakonima, Zemlja se brže kreće kada se nalazi bliže Suncu, što se događa u januaru, a sporije kada je od njega udaljenija, kao što je slučaj u julu.
Zbog toga ni godišnja doba na severnoj polulopti ne traju podjednako. Leto, na primer, traje nešto duže od zime, a ova razlika utiče i na datume astronomskih početaka godišnjih doba.
Ni jesenja ravnodnevnica na severnoj polulopti ne pada svake godine 23. septembra. U zavisnosti od kalendarskog ciklusa i prestupnih godina, jesen najčešće počinje 22. ili 23. septembra, dok u izuzetno retkim slučajevima može početi i 21. ili 24. septembra. Do kraja 21. veka, međutim, početak jeseni sve češće će padati 22. septembra.
