Predstavnica Zavoda za javno zdravlje Subotice Mirjana Bonić izjavila je danas da je vazduh u tom gradu „svrstan u treću kategoriju, a to je prekomerno zagađen vazduh, a nekada i jako zagađen“.
Bonić, koja radi u laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha i buke, za subotički portal Magločistač rekla je da je osnovni uzrok zagađenja u urbanoj sredini saobraćaj tokom cele godine, a tokom zimskog perioda, pored saobraćaja, tu su individualna ložišta u domaćinstvima.
„Ispitivanje kvaliteta vazduha tokom poslednjih godina u Subotici je pokazalo da su suspendovane čestice dominantne zagađujuće materije. Zimi se situacija komplikuje jer su i meteorološki uslovi takvi da se zbog temperaturne inverzije zagađujuće materije talože u nižim slojevima atmosfere. Odsustvo vetra i vertikalnog strujanja vazduha, kiše i snega doprinosi povećavanju koncentracije zagađujućih materija u ovim slojevima atmosfere“, rekla je Bonić.
Istakla je da Zavod za javno zdravlje Subotica u saradnji sa Gradskom upravom obavlja uzorkovanje i merenje na jednom mernom mestu u gradu, u dvorištu male Osnovne škole „Sonja Marinković“, a uzorkovanje se obavlja 24 sata, tokom 336 dana u godini.
Bonić je kazala da je vazduh najčešće noću prekomerno zagađen, kao i da građani mogu da redovno prate nivo zagađenja preko sajta Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, ili putem raznih mobilnih aplikacija.
„Ako čovek mora da izlazi napolje kada je vazduh zagađen, bilo bi idealno korišćenje maski N95 ili šal preko usta i nosa koji bar donekle mogu da smanje zagađenje vazduha koji udišemo“, rekla je Bonić.
Pneumoftiziolog Doma zdravlja Subotica Elizabeta Vrana rekla je za Magločistač da nije zdravo udisati smog, a da se ni sa maskama ne preporučuje intenzivna fizička aktivnost, te da je neophodno informisati se o kvalitetu vazduha.
Prema njenim rečima, zagađen vazduh dovodi do nadražaja u respiratornom sistemu i pojave suvog nadražajnog kašlja i drugih ozbiljnijih zdravstvenih problema.
„Duža ekspozicija štetnih materija dovodi do nagomilavanja zaštitnih ćelija u disajnim putevima, samim tim se povećano stvara sekret u bronhijama koji dovodi do učestalosti kašlja sa iskašljavanjem, infekcijama ili upalama pluća. Takav vazduh može biti okidač za astmu, bronhitis, pneumoniju, može pogoršati bronhijalnu astmu i hroničnu obstruktivnu bolest pluća (HOBP)“, kazala je ona.
Ekolog i sportista u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice Zvezdan Kalmar je rekao da je vazduh koji udišemo jako opasan i da je nužno da se hitno urade planovi poboljšanja kvaliteta vazduha, „da neko počne i da snosi odgovornost za ovakvo stanje“.
„Subvencije za energetsku efikasnost su bile zamišljene da se ova situacija promeni, da se smanji i redukuje loženje, međutim to se u praksi ne dešava. Ja sam, vraćajući se kući autom, zaboravio da isključim uvlačenje vazduha i osetio sam da me štipaju oči. Ceo grad je u štipajućem dimu od loženja“, rekao je Kalmar.
