Završava se zaštitni pojas oko Palića

Pešaci i biciklisti od ovog leta moći će posebno uređenom stazom u dužini od desetak kilometara da obiđu oko celog jezera Palić. Ovaj davnašnji san ljubitelja prirode sada se ostvaruje. Ovo je i jedan od uslova za spas jezera u okviru projekta očuvanja raznolikosti biljnog i životinjskog sveta koji finansira nemačka razvojna banka kroz donaciju od 6,5 miliona evra.

Zaštitni pojas ima zadatak da ono što ljudi bacaju na okolno poljoprivredno zemljište odgurne od jezerske obale. Projekat formiranja zaštitnog pojasa obaveza je grada i staraoca JP „Palić Ludaš”.

Posao je počeo pre tri godine, a osim urbanističkih planova podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta, kao pripremu za radove na terenu. Prema podacima koje za „Politiku” iznosi Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, eksproprijacija u priobalju jezera Palića je završena, dok je oko Ludaša eksproprisano 42 odsto parcela i do kraja godine i taj posao trebalo bi da bude završen.

Iz gradskog budžeta u 2019. godini za pretvaranje privatnog u državno zemljište bilo je utrošeno 27,1 milion dinara. Reh objašnjava da je u ovoj godini za eksproprijacijuodvojeno još 25 miliona, a do sada je iz gradske kase isplaćeno 9,5 miliona dinara. Pojedincima je, u zavisnosti od površine parcele i vrste zasada, isplaćivano od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada dinara.

Ovo nije prva eksproprijacija zemlje oko jezera, podseća Tanja Jotanović, organizator podizanja i negovanja zelenila u JP „Palić Ludaš”. Nakon što je jezero isušeno 1974. godine, dno očišćeno i voda ponovo vraćena, delom je urađena eksproprijacija, ali je erozija, kao stalni proces, obrušila obalu, a privatne parcele se opet našle do same vode.

„Sada je zaštitni pojas, u zavisnosti od konfiguracije terena i položaja poljoprivrednih površina, širine oko 20 metara u proseku. Tamo gde je bilo mogućnosti za proširenje biće postavljena odmorišta sa klupama i osmatračnicama”, kaže Jotanovićeva.

Formiranje staze ne podrazumeva samo vijugavu liniju koja kruži oko jezera, već i oblikovanje posebnog zelenog pojasa koji će štititi vodenu površinu, obezbediti različitost biljnog sveta.

„Po širini, pojas ima četiri zone: prva je zona tršćaka koja je u vodi i ima zadatak da sprečava eroziju talasima, a ona je i stanište za ptice. Uz trsku ide kosina obale i, prema uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, neophodna je jer je to zeljasta površina od velikog značaja za određene životinje, pre svega gmizavce. Sledeća zona je travna površina, kojom će moći da se kreću oni koji upravljaju i nadziru zaštićenoo područje. U četvrtom sektoru je pešačka i biciklistička staza, gde će posetioci moći da uživaju”, objašnjava Jotanovićeva. Zaštitni pojas će se pružati duž čitave obale jezera, ali će posetiocima za šetnju i vožnju bicikala biti dostupan samo ovaj deo u četvrtom sektoru.

Deo postojećeg zelenila je iskrčen kako bi se izbeglo širenje samo jedne vrste biljaka, a cilj je očuvanje biljnog i životinjskog sveta. Delovi koji su završeni već su dostupni ljubiteljima prirode, a već se vide i prvi rezultatie, doseljavaju se nove vrste ptica i životinja kojih do sada nije bilo na jezeru.

Krčili divlju kupinu

Nakon krčenja divlje kupine seje se lucerka koja se pokazala kao dobra mera za uspostavljanje trajne vegetacije koja suzbija invazivne zeljaste vrste. Košenjem lucerke suzbija se i ambrozija.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. DJURA kaže:

    Gde je masina za secenje trske koju je u poklon dobilo JP Palic Ludos

  2. Anonimni kaže:

    U prvom delu teksta kaže se da će biciklisti moći da obiđu celo jezero a pred kraj se kaže : “posetiocima će za šetnju i vožnju bicikala biti dostupan samo ovaj deo u četvrtom sektoru”

  3. Milanče kaže:

    A daaa, prvo ćete da eksproprišete svu zemlju uz obalu.
    Pa ćete posle da izglasate izmene i propisima o zaštitnom pojasu i onda ćete lepo to da iznajmite ili prodate nekom od svojih burazersko jaranskih članova svoje stranke…

  4. ludak kaže:

    gde je masina za vadjenje mulja iz jezera…hahahhahhhh. Brate placena oko 100.000 eura i jednostavno je nema.

  5. Subyorker kaže:

    A kad će se jezero očistiti??
    Mislim o čemu se ovde radi?
    Kakve bicikle staze???
    Očistite JEZERO!!!!

  6. Brane kaže:

    Po ovome znači da ne postoji privatna obala na jezeru. Baš da vidim i to čudo. Vozim bicikli oko jezera i moram da obilazim jer su pojedini ogradili sve do same obale.

  7. Marko B kaže:

    Zapadna obala … mnoge vikendice i salaši su ušli u eksproprijaciju, a nisam siguran da bi par metara “proširenja” obale u jezero možda bilo jeftinije, brže i bolje rešenje…

    Možda grešim, ali svi javni radovi, projekti i nsmere prvo u meni bude sumnju da je nekakva skrivena agenda i lični cilj pravi razlog.

    Pitam se zašto sam postao tako sumljičav ?

  8. Istina... kaže:

    Zaštita jezera sa vodom neispravnom za išta. Kakva “izuzetnost”!

  9. Punisher kaže:

    Meni je svejedno samo kukuruz nemojte da mi pogazite

  10. Tarabic kaže:

    Privatne obale, na mestima se jedva prolazi uz jezero, kakvo vozanje bicikle okolo korovcine, traviljine na sve strane u tom nazovimo pojasu.
    Sta vredi kad je voda trula…

  11. Weng kaže:

    1.staza oko jezera 1sektor.tako je na tabli kod m gostione.
    To što su zauzeli obalu to je iz 90.
    20m od obale da nema ništa.ok
    Ja sam biciklista i ne mogu proći jedan deo nikako tamo se mora
    Ozbiljno srediti staza.
    Inače do 1 nasipa se prolazi.
    Druga strana nikako tamo su neki
    Ogradu stavili.?!!privatnici???
    Sve u svemu počnite radove sad će
    Leto.sto se tice jezera i zaštite
    Ako ti tamo ljudi ne dobiju kanalizaciju nista od vode u jezeru.

  12. Simpo kaže:

    15 godina ciste Palic. Potrosili su milione evra. Spojili su Palic sa Tisom i onda shvatili da je Palic na vecoj nadmorskoj visini da ce sva Palicka voda da nestane. Onda su kupili ogromne pumpe sa upumpavanje vode iz Tise u Palic i shvatili da te pumpe trose ogromnu kolicinu struje koju necemo moci placati. Zatim su napravili precistac sa milion propusta… ali da kazemo da nesto vredi. Vredi jer mu je kapacitet veci u odnosu na stari precistac. Onda dolazi Nemac koji se ovde provodi i pravi privatni biznis, a za Palic ga bas briga. Sledi izlovljavanje karasa sto je predstavljen kao veliki uspeh i Palic je sledece nedelje promenio boju u zutu. Samo kreten moze da poveruje da je Palic promenio boju za nedelju dana zbog 10 tona karasa. Ipak zivotni ciklus u Palicu ne traje par dana. Boja je promenjena zbog vode iz Tise. Onda kanalizacija… uvode kanalizaciju kilometrima daleko od jezera. Mogli su jednostavno da nateraju ljude da postoju propise i da ne ispustaju fekalije u Palic vec u vodonepropusne septicke jame. Prave zastitni pojas koji opet nista nece doprineti. Kolicina fosfora koja se sliva u Palic je zanemarljiva u odnosu na kolicinu fosfora koja se nalazi u mulju i koja je godinama talozila od nase industrije.
    Nisu uspeli ni 1% da ga ociste. Palic je i dalje septicka jama.

  13. rax kaže:

    LAZU! od nemackih para rade kanalizaciju na palicu. kanalizaciju i vodovod u vikend naselju i okolini jezera nisu napravili, mozda samo onim glavatim dodjoskim biznismenima. eksproprijaciju zemljišta je uradjena na jednoj jedinoj njivi, to da bi imali da slikaju za nemce. svi njihovi “biznismeni” ostaju tu gde su, tako da pored samog jezera nece biti biciklisticke staze. cula sam da av dolazi u aprilu da otvori
    ex-omladinsko naselje, za sada tu kanalizacije nema – neupotrebljivo je! ovaj path. lazov, ce da nas dovede do ludila, a ovi botovi dabogda im se vratilo duplo, sto ga podrzavaju.

  14. Slobo kaže:

    Da nije zalosno bilo bi smesno.. 😀 Koga briga sto kanalizacija izlazi u jezero

  15. Dejan kaže:

    @Djura…eno je na ludoskom jezeru. Svaki dan radi.

  16. Stevobrat iz srbijev. kaže:

    Ima tu lupetanja kolko hoces .zanima me sta vam.znaci ocistiti jezero i cisto jezero ??? Ajmo pametni objasnite …

  17. Stevobrat iz srbijev. kaže:

    Biciklisticka staza mora da ide oko jezera tj pored obale oni koji su plac izgradili skroz do vode napravili sebi strand to je zabranjeno i nekoliko metsra treba da povuku svoje ograde …biciklizam.pesacenje sa mmrstima za odmor je ozbiljan program za turiste

  18. Burdus kaže:

    Iznajmite palic na 100godina nemcima pa da vidite kako se to radi….

  19. Detlef kaže:

    @ Burdus

    Nije valjda da ti svarno mislis da Palic Nemcima za nesto treba?

  20. STUB kaže:

    Ne zaboravite da jedino Subotica od svih gradova ima prečistač koji sada radi izvanredno, proizvodi gas koji pretvaraju u električnu energiju za pokretanje sopstvenih uređaja, ali niko neće da preuzme višak električne energije. Neki se zalažu za izmuljavanje pa će onda biti ok. Izmuljavanje je stalna potreba ravničarskih jezera jer mikroalge i mikroživotinje stalno ugibaju, padajući na dno. Za 300.000 evra nude se kod nas ozbiljni refuleri sa 2 glave koji mogu redovno na čiste dno u 4. sektoru. I na Belocrkvanskim jezerima postoji refuler, a mašina koju neki spominju kao kosačicu trske, a zapravo je podvodna kosačica visokih algi, nije kupljena za 100.000 evra već za još pola više. Ista takva sa ekipom od nekoliko ljudi stalno radi na nekoliko Belocrkvanskih jezera, imaju prikolicu, traktor je vuče i idu od jezera do jezera sekući alge do visine od oko 30cm, koja prirodno naravno raste mnogo višlje. Deo koji seče spusti se duboko u vodu, zavisno od dubine i košenje se vrši pod vodom, a travu koja se digne na površinu, pokupe u veći plastični čamac i iznose na obalu. Ti ljudi su obučavali naše stručnjake, ali pošto su naši oduzeli Lehelu veliki kombajn konstruisan baš za sečenje trske, onda su tu trsku morali kositi sa onim što su imali, iako je ta mašina konstruisana samo za alge, odnosno travu. Trska je iza nje ostajala u neredu na sve strane nošena, dok je Lehelov kombajn sve što odseče podizao na platformu na kojoj su stajala 2 radnika i povezivala trsku u snopove. Projektant kanala od Tise je znao za visinsku razliku, zato je u izvođačkom projektu određeno kolike pumpe prema količini vode i visinskoj razlici trebaju biti instalisane, a tome u prilog idu i jezera koja su u funkciji ovog projekta, takođe u projektnoj dokumentaciji. Svrha je da Palić u slučaju suše ili acidenata može po hitnom postupku iz Tise dobiti osveženje vode. Posrednih koristi od ovog kanala i jezera ima naravno i više. Palić s obzirom na veličinu gradske kanalizacije dobija ogromnu količinu vode iz prečistača, ali samo kretenu može pasti na pamet da jezerski turizam bazira na prečišćenoj mokraći i drugim prečišćenim prljavštinama. Voda je bolja za kupanje nego nekada kada smo se sedamdesetih godina kupali, ali iz nje iziđeš zelen od algi, koje su velikim delom rezultat ulaza organskih materija na prostoru turističkog sektora. Taj priliv može se lako detektovati po različitosti boje i čvrstoće leda na mestima gde mikrokanalizacije ulaze u vodu jezera. Kako i ko, to treba neko da istraži da se primene ekološke kazne. Za jezero je potrebno pored nekoliko navedenih stvari sprovoditi vodu iz kanalizacije van jezera, a ne duž jezera, jer se time znatno razblažuje koncentracija mineralnih materija koja prirodnim putem gravitira jezeru kao prirodnoj depresiji, kako bi Palić kao jezero opet postao lekovit. Ti tokovi hiljadama godina postoje i hiljadama kilometara putuju dok ne stignu do Palića, pa teku i sada i teći će i kroz hiljadu godina, sve dok neko ne zatrpa jezero. U tom slučaju, dakle ako jezero bude imalo u svom korpusu samo svoju vodu, u slučajevima suše, umesto kanalizacione vode treba dopumpavati iz Tise, kako bi se mogao razvijati turizam bez gađenja. Mi već pedeset godina nemamo dozvolu da prečišćenu kanalizaciju koju upuštamo u jezero, preusmerimo u Tisu, jer zakon zabranjuje puštanje kanalizacione vode u reke. U vreme donošenja zakona, nije bilo prečistača, pa je to imalo smisla, ali sadašnje pridržavanje tome, pored svih gradova koji direktno i bez prečišćavanja upuštaju kanalizaciju u reke, zaista ima antiekološki značaj. Na kraju zahvaljujući čemu je jezero Ada Ciganlija mnogo čistije od Palića? Upravo zahvaljujući tim travnatim algama koje i oni redovno kose u delu gde su kupači, a ostavljaju alge na sredini jezera mnogo višlje, da bi svojom većom zelenom masom prerađivali azot i fosfor iz vode, a na teret mikro algi koje čine vodu jako zelenom. Jednostavan recept, koji se koristi na mnogim ravničarskim turističkim jezerima. Ne znati ovo, a biti stručan nije moguće, sem kada to radiš sračunato, a vremenom će neko da se nađe pametan i kaže dajte meni na 99 godina i ja ću napraviti dobru vodu. Opet će to ići preko ovih koji sada ne znaju. Oko 4. sektora treba da ide turistički tramvaj koji se kao staro gvožđe može kupiti širom razvijene Evrope. Turizam je velikim delom prodaja uspomena, pa turisti mnogo vole da vide staro, a ne novo. Šarganska osmica je primer za to. Svaka 2 sata od grada treba da ide besplatan tramvaj, brzinom malo većom od bicikle, onako klaj-klaj, sa razgledanjem, tako i oko jezera, oko kojeg se ne može proći, to svako ko je krenuo zna. Gde možete privezati svoj čamac na vesla. Nigde’ Zašto? A privatni pristani, ima li toga? Nema? Da, da nema. Kad jači a to je vuk kaže, onda stvarno nema prihvataju mnogobrojne ovčice. STUB ima sve kapacitete da Palićko jezero vrati u život, a sa time bi počeo dolaziti svet, običan mali, radnički, seljački, učenički, a za njima bi i elita našla razloga da se pokaže negde gde se vidi.

  21. Poznat kaže:

    @Anonimni zone nisu podeljene kao kolac, nego kao krugovi oko jezera (pise lepo zone idu u sirinu). Prva zona je ona najbliza vodi, cetvrta najdalja.

  22. Simpo kaže:

    @STUB Povezali su Tisu i Palic za slucaj da Palic presusi? Koliko puta se to desilo?
    U Palic se ne uliva kanalizacija vec voda za pice, zar se ne secas da je bivsi gradonacelnik pio tu vodu? Trava raste do odredjene dubine. Na Palicu nema trave u cetvrtom sektoru iako ne kose travu. Ako su mikrokanalizacije problem onda ih treba ukinuti i sankcionisati. Ako ja moram da imam septicku jamu i ne smem na ulicu da ispustam kanalizaciju tako i oni ne smeju da ispustaju kanalizaciju u Palic, i tacka…

  23. bac Vranje kaže:

    @ STUB
    Ne zaboravi da su ona nastala eksploatacijom sljunka, znaci dno je kemenito ,a ne muljevito kao Palicko, takodje zaboravljas bitnu stvar kad spominjes refuler…gde ces sa muljem???Razbacati na privatno zemljiste, transportovati ga,zakopati ispred Velike terase??? Postoji 1001 nacin samo kad se stavi na papir u danasnje vreme kad svi traze svoj procenat to ispada jako skupo. Ranije je bilo lakse, radne akcije, jeftina radna snage i oces neces moras dati masine da rade, ajde danas uposli tako nekog. Mala racunica povrsina Palica oko 3.8 mil m2(IV sektor) ,ako ima pola metra mulja 1.9 mil kubika . Kamion nosi oko 20 m3, cena ture nek je 50 evra. to je min 5 mil evra samo za transpor mulja i treba ti po ovoj racunici 100000 tura ,a gde je rad masina za izmuljenje i jos ostalo… ovo je samo da se ocisti sadasnji mulj plus gde je cena odrzavanja i ciscenja nadalje???

  24. Croat kaže:

    Bac Vranje dobra racunica, ja sam razmisljao barzama do precistaca i deponiju pokriti tim muljem. To bi mozda bilo jeftinije

  25. Trovach kaže:

    @Croat…Nije losa ideja, ali je neko vec napisao da se deponije ne mogu samo jednostavno zatrpati. Mozda bi se mogla uraditi hemijska analiza tog mulja, pa ako zadovoljava kriterijume upotrebiti kao djubrivo, a u suprotnom odloziti ga gde ce najmanje smetati, pa taj teren posumiti.

OSTAVITE KOMENTAR