Predsetvena očekivanja od uljane repice u Subotici u potpunosti su ispunjena. Posejano je skoro duplo više hektara nego prošle godine, većina vegetacije je u odličnom stanju, a stručnjaci preporučuju en-min analizu zemljišta na proleće kako bi se pravilno dozirao unos prihrane u zemljište.
Parcela Gabora Domonkoša iz Čantavira kod Subotice površine skoro dva hektara po prvi put ove jeseni zasejana je uljanom repicom. Setva je obavljena u optimalnom roku, u prvoj dekadi septembra, uz odgovarajuće vremenske uslove. Nakon pravilnog nicanja, stabljike se razvijaju i bolje nego što se očekivalo, što pomalo zabrinjava pred zimu i sneg.
„Odlučio sam se jer žito kao pšenica, ječam ili kukuruz već ne ide kako bi trebalo, cene već godinama nisu dobre. I to sejemo zbog rasporeda kultura u zemlji zbog čišćenja njiva, i tako dalje. Ali, sad smo odlučili da probamo i uljanu repicu, valjda ćemo imati veću zaradu na njoj“, kaže Domonkoš.
Stručnjaci stanje uljane repice ocenjuju kao dobro. Većina površina zasejana je ovom kulturom u optimalnom roku, negde oko 85 odsto, dok je na ostatku površina došlo uglavnom do presejavanja zbog lošeg nicanja uzrokovanih sušnim uslovima.
„Većina repica je trenutno u fazi četiri do šest pari listova i pravo stanje ćemo praktično videti u februaru, kada prođe zima i kada prođu mrazevi. Ono što je naša preporuka jeste da se odradi u zimu, tamo negde u januaru mesecu, en-min analize zemljišta, da se tačno dozira unos prihrane, to jest azotnih đubriva za uljanu repicu“, savetuje Neven Orčić iz PŠ Subotica.
Površine pod uljanom repicom u Subotici ove jeseni su gotovo duplirane u odnosu na lane. Prošle godine pod ovom profitabilnom kulturom bilo je oko 2.800 hektara u Subotici, a ove je zasejano više od 4.800 hektara.
RTV
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Baš dobro.
Svakako su najavili pojeftinjenje uvoznih polovnih automobila, trebaće puno uljane repice za biodizel.
Sad što je manjak hrane u svetu, na globalnom nivou, nikom ništa.
Sve je to biznis, profit je jedino merilo šta će da se seje i žanje, humanost je u nekom trećem planu.
@ Pametnjakovic
Naprotiv, u svetu imamo debeli visak hrane, samo ona nije svima jednako dostupna. Inace u svetu se godisnje baca i unistava 1.3 milijardi, ponavljam – milijardi, tona zivotnih namirnica. Jednostavno se baca na djubre. Od toga samo u Nemackoj bacaju godisnje 18, 4 miliona tona na djubriste. Paradoksalno je i da stanovnici bogatih EU zemalja izdvajaju 13-15 % svog prihoda za ishranu, a stanovnici siromasni zemalja sirom sveta izdvajaju za zivotne namirnice preko 80 % svog mesecnog prihoda. Dakle hrane ima vise nego dovoljno nazalost svi nemaju jednaki pristup resursima za ishranu.