Zbog 300 evra izgube slobodu

Naivnost i želja za lakom zaradom skupo će da košta desetine, mahom mladih ljudi iz Subotice i okolnih mesta na granici sa Mađarskom. Od grupe dobro uigranih „biznismena“ iz te zemlje i njihovih partnera iz Srbije, oni su u poslednjih desetak godina praktično na poklon, uz nadoknadu od nekoliko stotina maraka ili evra, dobili firme čije je sedište u Mađarskoj!

Reč je o fiktivnim firmama otvorenim samo da bi „darodavci“ u Mađarskoj na njih mogli da podižu astronomske kredite koje su u kešu međusobno delili, a za koje mađarske banke i vlasti sada jure naše državljane, pošto su u međuvremenu oni postali vlasnici. U Mađarskoj se, kako saznajemo, vodi više od 40 sudskih postupaka protiv naših državljana.

Ovu kriminalnu grupu, koja osim svojim žrtvama nanosi ogromnu štetu i Mađarskoj, čini na desetine mađarskih i srpskih državljana, biznismena, advokata, bankara, ali i ljudi sa kriminalnim dosijeima. Najintenzivnije deluju na relaciji Subotica – Budimpešta, ali žrtve koje su neophodne za ostvarivanje kriminalnih radnji pronalaze na Paliću, Hajdukovu, Horgošu, Kanjiži i ostalim naseljima u blizini granice sa Mađarskom.

Vođe grupe su biznismeni iz Subotice, Beograda, Kikinde i Budimpešte, a gotovo svi imaju dosije u policiji.

Kako „Novosti“ saznaju, za deset godina potvrđeno je za naš list u mađarskom sudu, oni su otvorili ili kupili više desetina fiktivnih firmi, podizali kredite od mađarskih banaka, a potom firmu sa svim dugovanjima prodali svojoj žrtvi, koja je u nemogućnosti da otplaćuje kredit i poreze, odvela firmu u blokadu i stečaj i završila pred sudom.

Vođe te kriminalne grupe za vlasnike firmi pronalaze žrtve iz Srbije, uglavnom mlade od 20 do 30 godina, kojima za ulazak u biznis garantuju lepu zaradu. Njih kao strane državljane, mađarske vlasti pravno terete, zbog čega svi oni mogu uskoro da budu i uhapšeni.

– Sam postupak je kupovina ili otvaranje firme, koja je u ovom slučaju uvek u formi d.o.o. (društvo s ograničenom odgovornošću), pa podizanja kredita za nju i kao takve zadužene, prodavanje strancu koje nije nelegalno – objašnjeno nam je u mađarskom sudu. – Međutim, ako se to radi sistemski, s namerom da se firma odvede u blokadu, rate za kredit ne otplaćuju i porezi državi ne plaćaju, onda to jeste kriminalna radnja.

Jedan Subotičanin, M. L. (41) ove godine prvi put je, posle decenije, prešao u Mađarsku, jer su ga do sad njihovi državni organi – jurili.

– Bio mi je potreban hitno novac i ja sam 2001. godine za 500 maraka pristao da otkupim lanac restorana u Budimpešti – govori za „Novosti“ M. L. – Poznavao sam neke ljude za koje sam znao da su se ranije bavili sumnjivim radnjama, a neki od njih bili su i umešani u ilegalno prevođenje Albanaca preko „zelene“ granice. Odmah su mi ponudili da budem vlasnik firme, a da ću za taj ugovor koji potpišem dobiti 500 maraka.

M. L. kaže da je taj dan živeo kao kralj. Dočekala ga je limuzina sa zatamnjenim staklima, odvezla u luksuzni hotel, gde je ručao sa ozbiljnim ljudima u crnim odelima. Tamo je i potpisao ugovor.

– Znao sam, da se ne lažemo, šta me čeka. Jasno mi je to rečeno. Ali, sada ove klince vrbuju na prevaru, ne govore im da posle potpisivanja ugovora mogu da budu uhapšeni – priča M.L. – Restoran koji sam kupio bio je u već u nekim dugovanjima i dodatno opterećen kreditom. Znao sam da će ta firma da postoji samo na papiru i da ne smem da se pojavim u Mađarskoj. Prvo su mi stizale opomene za porez, pa za kredit, onda je usledila tužba, a onda je u naš SUP stigao poziv za sud. Nisam ga primio. Promenio sam tih meseci i adresu. I čekao da moj slučaj zastari.

GUBICI PET MILIJARDI EVRA

U Mađarskoj policiji rekli su za „Novosti“ kako su srpski i rumunski državljani najčešće na spisku onih protiv kojih se, zbog velike štete nanesene državi, vode sudski postupci.

– Stranim državljanima je teško ući u trag, a zbog takvih prevara, kao i onih koje pravi podzemna mreža malih firmi koristeći najvišu stopu PDV-a za izuzetno profitabilnu ilegalnu trgovinu, gubici države su ogromni. Procenjuje se da Mađarska zbog navedenih kriminalnih radnji izgubi čak pet milijardi evra godišnje, što je oko 10 odsto njene ukupne javne potrošnje.

RIZIK NAJJEFTINIJI

Od biznisa koji je sadržan u tome da se uništi firma, najviše zarađuju „glavonje“, po jednom zadatku, oko 5.000 evra, zatim bankari i advokati, pa onaj ko pronalazi žrtvu – novog vlasnika propale firme, a najmanje, zapravo, onaj ko sve stavlja na kocku. Pre je taj iznos bio oko 500 maraka, sada se mladima nudi i 200, 300 evra za potpisivanje ugovora, zbog kog mogu da završe u zatvoru.

Novosti