Nakon što je četiri godine trpela maltretiranje od pojedinih učenika u subotičkoj Osnovnoj školi „Ivan Milutinović“, otac devojčice C.L je svoje dete prebacio u drugu školu. Vasilije L. Tvrdi da u bivšoj školi nije naišao na razumevanje direktora i da u takvim okolnostima nije uspeo da zaštiti svoju ćerku.
Frapantne su izjave direktora iz nekih škola („Jutarnji program“ RTS) koji kažu da „nisu nadležni da vaspitavaju decu„!!!
Znači, škole su jedino nadležne da organizuju ekskurzije i da se „debelo“ ugrade u cenu… i nisu nadležni da NAUČE decu za vreme za koje primaju platu. A da li su nadležni da to urade kada dodatno naplate vanredni čas?!
Da mi je da dozivim da prosvetari strajkuju jednom u korist dece za promene celokupnog sistema i u strukturnom i u obrazovnom i u vaspitnom smislu !? Ne i dalje ce slegati ramenima kako su nemocni a kad treba plate podici da vidis kako se moze a i to na stetu dece !
Žao mi je devojčice. Takvi su se incidenti dešavali, dešavaju se i dešavaće se, na žalost…Deca ponekad znaju bit vrlo surova…Možda bi bilo bolje da su je i prije prebacili u drugu školu…
Ipak, ne mogu kriviti ni nastavnike. Najlakše je njih sad okriviti, ne? I direktora škole i pedagoga i spremačicu… Pitamo li se mi roditelji, da li smo sigurni da je baš naše mezimče tako dobro, pošteno, iskreno i vredno, nadasve LEPO VASPITANO, da poštuje za početak spremačicu, nastavnike, portira, svoje drugove iz razreda ili škole? Ili su ta ista naša najdraža bića SAMO ODRAZ NAS SAMIH, koji tražimo problem kod drugih, umesto da svako kod svoje kuće pokuša preneti osećaj zajedništva i ljubavi na njih, da bi jednom, kad odrastu, mogli ponosno reći šta su kod kuće naučili od roditelja- ISPLATI SE BITI DOBAR!
Bravo Mirjana! Delim Vase misljenje i samo bih dodala onu cuvenu D.radovica: „roditelji tucite svoju decu kad pocnu da lice na vas“.
pa naravno,kad je direktor smotan
Da ne imenujem skolu, moja cerka slicno dozivljavala, cak su je isnimali sa mobilnim, razgovarao sam sa razrenim staresinom, sa direktoro i nista, nista to nije urodilo plodom, sve dok nisam otisao u policiju i nasilje je posle toga prestalo
Super logika.
Da su je bitange prebile na ulici i oteli torbu, novac, lančić… onda bi po vašoj logici pravi odgovor bio – trebala je ići drugom ulicom i koji đavo je nosila torbu, novac, lančić…
D.Radovic je mozda jedan od nasih najboljih pisaca, ali mu ta recenica ne stoji. Nikako, ali nikako ne treba tuci decu. Razgovor u njihovom uzrastu je od presudne vaznosti. Kod nas ima jedna poslovica koja kaze da se ni stoka ne tuce. Treba diplomatski uticati na decu. Ako to kao roditelji ne znate da uradite onda je greska u vama. Imam troje dece i znam sta pricam. I nije mi jasno sta neko ima protiv Mirjaninog posta? Zena je potpuno u pravu. Danas kada ne smete ni da podviknete na tudje dete a da ne popijete tuzbu,zar mislite da je moguce da se sam covek izbori sa gomilom ne vaspitane dece? Do sada je razgovor tipa: „dodji do stola, sedni i kazi mi sta imas i kako se osecas i izgradnja nekog poverenja od malena da dete sme sve da kaze a da se ne dize dreka nego da se neznim tonom razgovara kod mene i te kako palila, ali kada jednom pustite dete da radi sta hoce,da navodno vidite dokle je u stanju da ide onda vam vise nista ne vredi. Kola idu nizbrdo. Pa neka shvati ko kako hoce. Nije kriv ni direktor ni drugo dete sto je vama dete (govorim u celini) ne vaspitano,nego vi sami. Zapitajte se gde gresite pa delajte po svojoj savesti i ne krivite druge za vase neuspehe.
svi peru ruke….
Nasilje u skolama i primena „Americkog modela“ je i bice sve cesca tema u nasoj svakodnevnici. Deca su postala okrutna (na zalost okrutnost devojcica je gori od nasilja decaka). Neki roditelji reaguju, neki su ponosni kako im je dete „sposobno da izvojuje svoje mesto pod suncem i u drustvu“. Pedagozi (ucitelji, nastavnici, profesori) imaju sve manje prava da ucestvuju u vaspitanju dece – i baca im se u lice da je njihovo da edukuju. Nekada su i vaspitanje i edukacija bila obaveza skole. Nekada su roditelji i pored najbolje volje (jer su danonocno radili – smene u fabrikama itd) su manje vremena provodili sa decom, pa je skola pomogla u vaspitanju a ne samo u edukovanju deteta.
Trenutno cela ta situacija sa „nasiljem u skolama“ je „cardak ni na nebu ni na zemlji“. Cini mi se da je svako svestan postojanja, svestan je i toga da polako pocinje da prevazilazi sve „granice tolerancije“ ali skola kao skola cesto ne cini sto bi trebalo jer zakonski nema osnova za to, a pedagozi sami po sebi nemogu, jer su im sva prava vaspitanja uskracena.
Onima koji su zainteresovani, predlozila bih da pogledaju jedan novi film (29. April 2011), snimljen na osnovu stvarnog dogadjaja – (autobiografija Randy Orten’s -a) „That’s What I Am“ sa Ed Harris -om i Chase Ellison-om.
Bravo Daco!