Zdravstveni i kozmetički turizam je razrađen

Većina naših građana koji žive i rade u inostranstvu dolazak u Srbiju koristi za popravku zuba, izradu proteza, šišanje, negu, relaksacione masaže i druge usluge koje su znatno jeftinije ovde nego preko granice.

Zdravstveni i kozmetički turizam u Srbiji u razvoju je poslednjih godina, a kod nas dolaze ne samo građani Srbije koji žive u inostranstvu, već i stranci. Tako je, na primer, Subotica započela saradnju sa Norveškom, pa veliki broj građana ove zemlje dolazi kod subotičkih stomatologa.

Naši građani koji žive u inostranstvu, međutim, daleko bolje su upoznati sa odnosom cena u Srbiji i zemljama u kojima žive, pa dolazak u domovinu iskoriste za neke usluge koje su i 10 puta jeftinije nego u inostranstvu.

Na primer, dok u Nemačkoj ugradnja jednog zubnog implantata košta od 1.500 evra pa naviše, zubari u Srbiji to naplaćuju od 300 i više evra, što znači da turisti u našoj zemlji umesto jednog mogu da ugrade pet i više implantata.

Čak i gastarbajteri koji dobro zarađuju potvrđuju za “Blic” da „nema smisla platiti muško šišanje 20 ili 40 evra ako naši frizeri naplaćuju 500 dinara. Prema računici četvoročlane porodice, ono što urade u Srbiji jeftinije je za najmanje polovinu cene u Nemačkoj, a kvalitet je zadovoljavajući.

– U Nemačkoj živimo 17 godina i dolazimo u Srbiju najmanje dvaput godišnje. To je ujedno vreme kada suprug, dvoje dece i ja posećujemo frizerske salone, zubara obavezno. Odlazim na manikir i pedikir, masažu. Naravno, nećemo se zapustiti i čekati dolazak u Srbiju da bismo se ošišali, ali za veće “remonte” nema smisla davati pet ili deset puta više novca – kaže Aleksandra V. iz Subotice koja živi u blizini Minhena.

U Subotici ona frizerki plati oko 2.500 dinara za farbanje, šišanje i feniranje, dok je u Nemačkoj šišanje od 40 evra, feniranje od 30, sa farbom i pramenovima najmanje 200 evra. Sin i suprug se ošišaju za “crvenu”, a minhenski frizeri bi im naplatili od 15 do 30 i više evra.

– Masaža u Nemačkoj je oko 60 i više evra. U Srbiji platim oko 3.000 dinara. Posebno se razlika vidi po cenovniku zubara. Jedna plomba u Nemačkoj je bar 80 evra, a dečje proteze su tamo od 3.000 do 8.000 evra, što je 10 puta skuplje – kaže ona.

Strani turisti koji dolaze u Srbiju zbog zubara kažu za “Blic” da nisu očekivali da će popravka zuba biti putovanje o kojem odavno maštaju.

– Izračunao sam da bi mi dolazak u Srbiju bio tri puta jeftiniji nego što bi me izašla popravka zuba u Italiji. Dakle, ono što bih u Italiji platio samo za zube je trostruko skuplje od svega što ovde plaćam skoro 10 dana – rekao nam je gost iz Italije.

Veoma razvijen je i zdravstveni turizam kada je u pitanju plastična hirurgija. Estetski zahvati veoma su skupi u Evropi, pa mnogi dolaze kod nas, a među njima je i veliki broj naših gastarbajtera.

– U Engleskoj, gde živimo, korekcija ušiju košta od 2.700 do 4.000 evra. U Srbiji smo tu operaciju za ćerku platili 1.700 evra – priča porodica iz okoline Beograda.

Slično je i sa drugim intervencijama, kao što je, na primer, liposukcija stomaka, koja u Evropi košta od 2.500 do čak 7.000 evra, a u Srbiji može da se obavi za 1.500 evra. Ili uvećanje grudi, koje u Srbiji košta od 2.750 do 4.000 evra, dok je u pojedinim evropskim zemljama cena od 6.000 evra pa naviše.

Žive u Nemačkoj, tenis uče u Srbiji

Čas tenisa za decu je u Nemačkoj 40 evra po satu, dok u Srbiji roditelji plaćaju 10 evra, ili 40 evra mesečno. Kad dođemo u Srbiju, obavezno decu vodimo na tenis, iako možemo da priuštimo i nemačku cenu, kaže za “Blic” bivša građanka Srbije koja sada živi u Minhenu.

 

Blic



KOMENTARI

  1. DOSTA VIŠE kaže:

    Nemogu da ne komentarišem. Super je što ljudi iz inostranstva dolaze vamo za deset puta manje para da popravljaju svoje zube. Moje pitanje je: a gde ja da idem da popravim svoje zube od plate od 300 eura.

  2. belosvetsk sirotinja kaže:

    @ DOSTA VISE
    Kada ljudi iz inostranstva ne bi dolazili da za njih male pare ostvare neku medicinsku ili slicnu uslugu, i kada bi se prekinulo cirkulisanje novca, onda ne bi imao ni tih nesretnih 300€. Oni koji dolaze iz inostranstva i koriste jeftine usluge u zemljama Treceg sveta, su takodje u svojoj domovini ljuta sirotinja koja od svoje plate nije u stanju da u domovini domovini plati medicinsku uslugu, i zato trazi sebi pomoc u jeftinijim zemljama. U inostranstvu ima enormno bogatih ljudi, ali vecina njih ne zive u bogatstvu i blagostanju, nego kao i ljudi u Srbiji sastavljaju kraj sa krajem i gledaju gde ce i kako negde jeftinije proci.

  3. Megatron kaže:

    @ DOSTA VISE Peri redovno zube pa neces morati placati zubara.

  4. croat kaže:

    Megatron jos bolje nek prestane da jede i pije pa mu se sigurno nece kvariti zubi!

  5. Indijanac kaže:

    @Purpur
    Evo, tu sam, ali nisam nigde rekao da sam pametan, samo sam rekao, da ne verujem, dok ne vidim.
    Sada vidim ovo što vidim, mada su cene ovih usluga stvarno neverovatno niske za Nemačku.

  6. Insider kaže:

    Jedna lasta ne cini prolece. Pristojan i kulturan covek koji vodi racuna o elementarnoj higijeni sigurno ne zalazi u takve frizeraje gde usluga kosta 4,95€. Za taj i takav novac nema pristojnog ni normalnog sisanja. Sama izrada i dizajn cenovnika kao i spoljni izgled lokala govori da je to steciste lumnpenproleterijata, prekarijata i primaoca socijalne pomoci.Verovatno sama procedura skracivanja kose ne traje duze od 5-6 minuta. To je mozda sasvim dovoljno ljudima sa samog dna socijalnih struktura Nemacke, ali vecina gradjana to zaobilazi u sirokom luku. Publika koja se “frizira” u takvim”salonima” i najverovatnije se prehranjuje po turskim kebap-prcvarnicama. Licno sam video ljude kako tamo ulaze, kupuju pecene kokosje iznutrice, ili pecene mesne otpatke sa klaonica, sve to u lepnji sa lukom i za sitne pare, i trpaju to sebi u usta. UNemackoj se moze kupiti za 200-300 € a mozda cak i jeftinije, polovan automobil u voznom stanju. Pitanje je jedino koliko ce dugo biti u voznom stanju.

  7. Runner kaže:

    @ Walker

    Döner kebap je jelo (Street – Food) od mlevenog mesa. Samim tim vrlo osetljivim na bakterije. S obzirom da u Nemackoj postoji preko 16000 registrovanih Dönerkebapcinica logicno je da medju njima vlada ubitacna konkurencija i svaka od njih pokusava da se odrzi pre svega niskom cenom jela. Niska cena moze samo rezultirati iz niskog kvaliteta sirovina. Dakle sto je meso finije samleveno i jace zacinjeno tim se lakse moze zamaskirati njegov kvalitet i poreklo, kao i kolicina masnoce. Po Nemackoj ima sasvim dovoljno ljudi orijentalne provenijencije i samim tim nema problema oko kvaliteta proizvoda i optickog izgled lokala. Tu su orijenatalci izmedju sebe. Od orijentalaca za Orijentalce. Glavni imperativ je sto niza cena onoga sto se jede i sto visa koncentracija masti u jelu. Sto se tice vola na raznju, tu dolazi jedna sasvim druga tehnika pripreme i pecenja tako da je to sasvim drugi slucaj u odnosu na Döner kebap od mlevenog mesa, i nepoznatog porekla i konzistencije.

OSTAVITE KOMENTAR