Zelene površine – briga svih građana

Okrugli sto u okviru projekta „A gde nam je zelenilo?”, posvećeno učešću građana u kreiranje javnog prostora kada su u pitanju zelene površine, imao je cilj izradu sveobuhvatne strategije koja bi trebalo da unapredi ekološku sliku grada. Razgovore je organizovalo Udruženje TERRAS i Regionalni Arhus centar Subotica, uz podršku misije OEBS-a u Srbiji.

Kako je istakla Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj Subotice, rezultati analize sprovedene ankete i istraživanja iskorišćeni su kao osnov za kreiranje predloga smernica za donošenje strateškog dokumenta koji bi regulisao upravljanje i razvoj zelene infrastrukture, naročito u urbanim zonama.

– Naše preporuke obuhvataju povećanje ulaganja u javno zelenilo, podsticanje građana da sami doprinesu uređenju svojih parcela, kao i strože sankcionisanje uništavanja zelenih površina. Takođe, predlažemo formiranje radne grupe sastavljene od lokalnih i republičkih stručnjaka – istakla je Đeregova, dodajući da bi primer Beograda, koji je već usvojio sličan dokument, mogao poslužiti kao model za Suboticu u cilju privlačenja evropskih fondova.

Đeregova se osvrnula i na statističke podatke koji daju dobru sliku o zelenim površinama grada. „S obzirom na to da je ovo područje veoma podložno klimatskim promenama i mi već sada vidimo kakve su vrućine, zbog adaptacije na klimatske promene i zbog samog rasporeda u urbanom delu grada koji je ceo izbetoniran, i imamo povećanje površina pod parkingom i veće zagađenje, mi ne treba da se rukovodimo samo prosekom, već da unapredimo okolinu na način da građanima omogućimo kvalitetniji život. Više zelenila utiče i na bolje zdravlje, a takođe i na ambijentalni kvalitet prostora, što pozitivno utiče i na mentalno zdravlje stanovnika”, navela je Đeregova.

Snježana Mitrović iz Regionalnog Arhus centra, naglasila je značaj učešća građana u procesu kreiranja ovakvih politika.

– Pozivamo sve sugrađane da na sajtovima Arhusa i TERRAS-a pročitaju smernice, ostave svoje komentare i sugestije. Samo zajedničkim radom možemo doći do kvalitetnog dokumenta koji ćemo predložiti gradskim vlastima – rekla je Mitrovićeva.

O stanju i percepciji zelenih površina u Subotici govorio je i Pera Marković, analitičar projekta.

– Iako statistički podaci pokazuju da je Subotica iznad evropskog proseka po procentu zelenih površina, većina građana smatra da zelenila nema dovoljno. Posebno je zabrinjavajuće smanjenje drveća u naseljima, što je često posledica privatnih odluka vlasnika parcela – objasnio je Marković.

On je istakao da je grad u poslednjih 20 godina sproveo niz mera unapređenja – od uređenja blokovskih zelenila do planiranja novih parkova, poput linijskog parka na trasi nekadašnje Crvenačke pruge. Takođe je istakao da je jedan od problema kojem se trenutno ne posvećuje dovoljno pažnje i činjenica da su pojedini drvoredi i stabla veoma stari, posađeni su pre 150 godina, da najstariji gradski park ima 120 godina i potrebno je razmišljati o njihovom podmlađivanju. Ipak, ključna prepreka, kako kaže, jeste nedovoljna svest građana i odsustvo ekonomskog podsticaja za očuvanje zelenila.

– Zelenilo ne povećava vrednost nekretnina, a to je surova istina koja nas sprečava da ga očuvamo – zaključio je Marković.

Učesnici okruglog stola upravo su insistirali na potrebi da se građani više uključe i u kreiranju javne politike kada je reč o gradskom zelenilu, ali i podizanju svesti samih stanovnika o važnosti očuvanja i proširivanja zelenih površina u gradu i okolini.

Politika