U Osnovnom sudu Subotica u protekle tri godine zabeleženo je sedam predmeta koji se odnose na dela protiv životne sredine. Po članu 269. Krivičnog zakona Republike Srbije za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja zabeležen je jedan slučaj 2016.godine i sudija Osnovnog suda je izrekao uslovnu kaznu od tri meseca zatvora. U slučaju nezakonitog lova po članu 276., izrečena je uslovna kazna na četiri meseca. Zabeleženo je pet slučajeva- šumska krađa po članu 275., gde su donete četiri uslovne kazne i jedna sudska opomena.
Ilegalni lov i ribolov, seča šuma, ilegalna trgovina slonovim kostima, nelegalno odlaganje eketričnog otpada su samo neke od aktivnosti koje spadaju u takozvani “zeleni kriminal” kojim uglavnom rukovode teroristi, pobunjenici i druge kriminalne grupe. Interpol i Program Ujedinjenih naroda za okolinu (UNEP) upozoravaju da je ekološki ili „zeleni kriminal“ koštao svetsku ekonomiju 258 milijardi dolara 2015.godine, što je za 26 odsto više nego 2014.godine. Smatra se da kriminal protiv životne sredine se nalazi na četvrtom mestu, odmah nakon trgovine drogama, falsifikatima i trgovine ljudima.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Napokon kap kiše u okeanu. Napokon da neko napiše nešto na ovu temu. No da počnem redom.
.-Malo je kazni naspram broja ispaljenih hitaca skoro pa svakodnevno po šumama Subotičo-Horgoške peščare.
-Seča šume je unosan biznis i mnogi zaštićeni nemilice seku i prodaju drva, dajući ogrev ispod cene i dovozeći na kućnu adresu.
-EE otpad. Pa neka nadležni i razne nevladine zelene partije obezbede otkup istoga i otpad će nestati.
Piše u tekstu sudska opomena-DOBRO.
Može li se barem opomenuti menadžment firme „MEDOPRODUKT“ da zameni svoje dotrajale ventile i da amonijak više ne guši narod u selu.
-Mogu li se opomenuti voćari da svoje zasade voća ne sade ljudima pod prozore posebno JABUKE koje jedu i deca raznih inspektora i koje su zatrovane do „srži“.
-Ukoliko je po zakonu zabranjeno držanje nekih od životinja u određenim delovima grada gde za to postoje opravdani razlozi. Što onda se onda voćarima dozvoljava da voće sade u selu i nemilice prskaju a da niko od meštana nezna sa čim se prska.
Po zadnjoj tački voćari bi POD HITNO trebali da svoje zasade sade izvan naseljenih mesta -ukoliko to izostane neće ostati samo na zaustavljanju navedenih od strane meštana. Preduzeće se druge mere u zakonskim okvirima i ukoliko narod ostane nezaštićen i dalje se bude gušio i razboljevao zbog fungicida i ostalih otrova ne izostaje radikalizacija protesta. ZDRAVLJE pa sve ostalo.