Суботичка фабрика „Жељезничар“ опстаје на тржишту упркос кризи и јакој конкуренцији, захваљујући томе што су, уз уобичајене производе, на тржиште пласирали и униформе за државне институције.
– Од октобра смо добили субвенције од око 20 милиона динара, обезбедили материјал и део опреме за наставак производње, сашили униформе за београдске апотеке и неке покрајинске институције. Такође, дали смо најбољу понуду и цену на тендеру за униформе Народне банке Србије. Држава је ове године стимулисала домаћа предузећа текстилне индустрије и омогућила да у директним преговорима са институцијама обезбедимо нове послове. „Жељезничар“ је опстао на тржишту упркос огромној турској и кинеској конкуренцији – каже Александар Матковић, председник Управног одбора „Жељезничара“ и Заштитне радионице „Жељезничар“.
Он истиче да су радници упослени захваљујући и дугорочним пословима, попут оног са фирмом „Леџенд“.
– Са „Сименсом“ је договорена испорука заштитних униформи, које праве наши запослени са инвалидитетом из Заштитне радионице, па то предузеће не мора да плаћа држави доприносе за инвалиде, које је у обавези да запосли. Уговор са „Жељезничаром“ ослобађа их те законске обавезе – каже Матковић.
Фабрика је опстала захваљаујући шивењу униформи за војску, полицију, пословне одеће за покрајинске и градске службе, а тендери су дошли у правом тренутку, када је већ била на ивици опстанка.
– У Суботици су отворене три кинеске робне куће, па из кризе нисмо изашли, али очекујемо да ћемо на тржишту опстати, упркос конкуренцији – прича Матковић.
Фабрика „Младост“, чији је већински власник био Матковић, од априла је изашла из стечаја и ради у кругу „Жељезничара“.
– Предузеће није отишло у банкрот. Повериоци су поднели план реорганизације, и од априла „Младост“ поново производи завоје, компресе, газе, санитетски материјал, пертле и другу позамантерију. Дошло је до физичког спајања са „Жељезничаром“, што сам и обећао пре пет година, када сам преузео обе фабрике. Запошљавамо стотинак радника и од ове фабрике живи више од 400 Суботичана. Фабрика је преживела упркос томе што још враћамо кредит Светске банке и раније прихваћене обавезе – прича Матковић.
Он додаје да фабрика има и посебан цивилни програм бенда „Крамер“, али да тек планирају улагања у ту производњу.
– Новим законом фирме у оквиру предузећа су посебна правна лица, а у „Жељезничару“ је то Заштитна радионица. У њој су запослене 23 особе с инвалидитетом, уз још 22 радника, што нам обезбеђује посебну законску стимулацију да директно уговарамо послове. Директним преговорима смо добили и тендере за униформе у Електродистрибуцији, али и обукли комуналне полицајце у модерне униформе – каже Александар Матковић.
Н. Харминц
Pravda
zar nije to poenta jednog preduzeca ili je ovo cudo da imamo i profitabilnih preduzeca koji jos odolevaju u ovom bolesnom drustvu!?!? Dokle smo mi dogurali, strasno!
Nema krize za kirdžijaše,uvik se nađe posla.
Kako mogu tako bezobrazno da lažu !? Pa ti jadni radnici koji ne pripadaju zaštitnoj radionici njihova plate kasne 4 meseca ! I da primaju minimalac već godinama ! radnici ne mogu da podignu nikakav kredit jer ih odbijaju zbog poslovanja njihove firme ! A da ne pričamo o tome koliko je radnika otpušteno !! osamdesetih godina bilo je zaposleno blizu dve hiljade radnika , A sad ? 100 ?