Zgrada Ferenca Šimegija

Zgrada na adresi Lenjinov park 13 izgrađena je 1898. godine za Ferenca Šimegija, vlasnika tada najmodernijeg parnog mlina u okolini, po projektima Titusa Mačkovića koji je na objektu primenio neogotski stilski pravac. Proglašena je za Spomenik kulture a predstavlja poslednju u nizu od četiri palate na severnom rubu parka, na uglu Lenjinovog parka (naslonjena na „Leović palatu”) i ulice Bose Milićević, okrenuta prema železničkoj stanici. Ugaona, jednospratna građevina odvojena je od ulice dekorativnom ogradom od kovanog gvožđa čime je formirana predbašta.

Vlasnik objekta, saglasio se sa projektantom, da mu kuća bude ukrašena sa kompilacijom srednjovekovnih gotskih motiva, jer je i prividna raskoš, makar i u lažnim materijalima, pružala iluziju sigurnosti i mesta u društvu.
Fasada iz Lenjinovog parka je sa naglašenim centralnim rizalitom, sa tri grandiozna otvora lomljenog, gotskog luka u prizemlju sa omanjom kapijom u centralnom luku.
Stubovi koji naglašavaju vertikalizam gotike označavaju uvučenu terasu iznad koje se uzdiže toranj.
Ugao objekta u prizemlju ima ulaz (naknadno otvoren za potrebe apoteke) dok je fasada na spratu zasečena terasom natkrivenom izduženim piramidalnim tornjem.

Iznad ulaza štrči izvedena groteskna životinjska figura. Sve je to davalo lažni sjaj „kamenog plašta cvetne gotike” što je zadovoljavalo potrebe bogatijih građana i zanatlija tog vremena.

Duž cele fasade prema ulici Bose Milićević dominira horizontalni venac neprimeren gotici, ali opravdan kod „Vermešove” i „Mamužićeve” palate koje zajedno čine jednu celinu, a građene su nešto ranije u neorenesansnom stilu.

Dokumentacija MZZSK, Subotica