Zgrada pozorišta još ni­je do­bi­la upo­treb­nu do­zvo­lu

Zgra­da te­a­tra još ni­je do­bi­la upo­treb­nu do­zvo­lu i, ko­li­ko je po­zna­to, za­stoj je na­stao zbog neo­d­go­va­ra­ju­ćih ma­te­ri­ja­la ko­ji su ugra­đe­ni u de­lu zgra­de i zbog ko­jih ne mo­že da se do­bi­je sa­gla­snost pro­tiv­po­žar­nog od­se­ka po­li­ci­je

U do­go­vo­re­nom ro­ku, 22. apri­la, za­vr­še­ni su gra­đe­vin­ski ra­do­vi i po­slo­vi na ure­đe­nju de­la en­te­ri­je­ra na Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Su­bo­ti­ci. Bio je to tre­nu­tak ve­li­kog op­ti­mi­zma jer su na­po­kon okon­ča­ni po­slo­vi na adap­ta­ci­ji, re­kon­struk­ci­ji i do­grad­nji te­a­tra za­po­če­ti još 2007. go­di­ne. Ta­da se oče­ki­va­lo da će po­zo­ri­šte ubr­zo bi­ti otvo­re­no, a gra­do­na­čel­nik Ste­van Ba­kić na­ja­vio je da ta čast sva­ka­ko pri­pa­da Alek­san­dru Vu­či­ću, pred­sed­ni­ku Sr­bi­je, ko­ji se, ka­ko je re­kao, za­lo­žio da za­vr­še­tak te­a­tra bu­de re­a­li­zo­van kao pro­je­kat od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja.

Na­kon 17 go­di­na zgra­da je, bar de­li­mič­no, za­vr­še­na i po­li­ti­ča­ri su na­ja­vlji­va­li, a po­zo­ri­šni po­sle­ni­ci se na­da­li da bi se već od sep­tem­bra u no­voj po­zo­ri­šnoj se­zo­ni pred­sta­ve mo­gle igra­ti i na no­voj sce­ni. Ipak, za sa­da se to ne po­mi­nje kao iz­ve­sno jer ni­ti je po­zo­ri­šte za­po­če­lo se­o­bu, ni­ti je po­zo­ri­šna zgra­da otvo­re­na. U cen­tru gra­da le­po sre­đe­na zgra­da i nje­na sve­že po­plo­ča­na oko­li­na ogra­đe­ni su za­štit­nom vrp­com i ne mo­že joj se pri­ći. U to­ku je do­bi­ja­nje upo­treb­ne do­zvo­le za obje­kat, a za­stoj je, ka­ko je pre go­to­vo me­sec da­na sa­op­štio gra­do­na­čel­nik, na­stao kod do­bi­ja­nja sa­gla­sno­sti od­se­ka pro­tiv­po­žar­ne za­šti­te.

„To se de­ša­va zbog to­ga što je u po­čet­nim fa­za­ma re­kon­struk­ci­je ne­ko od­stu­pio od pro­jek­ta i, ume­sto gip­sa­nih plo­ča, u pot­krov­nom de­lu po­sta­vio pre­so­va­nu pi­lje­vi­nu. Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va ne že­li u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji da pot­pi­še upo­treb­nu do­zvo­lu i ta­ko tre­ba da bu­de. Te ne­do­stat­ke ot­kla­nja­mo i na­da­mo se da će­mo usko­ro do­bi­ti do­zvo­lu. Ali ne sa­mo to. To­kom ove če­ti­ri go­di­ne ot­klo­ni­li smo mno­ge ne­do­stat­ke, ni­smo mo­gli da pro­na­đe­mo do­ku­men­ta­ci­ju za te pr­ve fa­ze, ner­vni slom sam do­ži­veo dok smo sve to pa­pi­ro­lo­ški do­ve­li u red”, ob­ja­snio je pre go­to­vo me­sec da­na gra­do­na­čel­nik Ste­van Ba­kić. Ova otvo­re­na iz­ja­va o pro­ble­mi­ma ko­ji po­sto­je bi­la je i po­sled­nje zva­nič­no obra­ća­nje na ovu te­mu.

Pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, spo­ran je deo objek­ta za ko­ji se sma­tra­lo da će na­knad­no bi­ti traj­no za­tvo­ren, na­kon što se po­sta­vi kli­ma­ti­za­ci­ja. Ka­ko se ka­sni­je is­po­sta­vi­lo, pri­vre­me­no re­še­nje ni­je uklo­nje­no.

„Po­li­ti­ka” je po­sla­la pi­ta­nja grad­skoj upra­vi s mol­bom da nad­le­žni ob­ja­sne u kom de­lu zgra­de i u kom pe­ri­o­du iz­grad­nje su na­sta­li pro­ble­mi, ka­ko se oni re­ša­va­ju i da li to iz­i­sku­ju do­dat­ne gra­đe­vin­ske ra­do­ve i ula­ga­nja. Ta­ko­đe, pi­ta­li smo ko­li­ko vre­me­na je po­treb­no za nji­ho­vo re­ša­va­nje, kao i da li po­sto­je još ne­ke ne­do­u­mi­ce oko do­bi­ja­nja upo­treb­ne do­zvo­le za Na­rod­no po­zo­ri­šte i ka­da se oče­ku­je da bu­du ot­klo­nje­ni svi ne­do­sta­ci.

Ni na­kon ne­de­lju da­na od­go­vo­ri ni­su sti­gli te za sa­da mo­že sa­mo da se na­ga­đa o te­ško­ća­ma u do­bi­ja­nju upo­treb­ne do­zvo­le.

Na­rod­no po­zo­ri­šte u Su­bo­ti­ci je naj­sta­ri­ja zgra­da te­a­tra u na­šoj ze­mlji, po­dig­nu­to je 1854. go­di­ne po na­cr­tu Ja­no­ša Škul­te­ti­ja i spa­da u ne­po­kret­no kul­tur­no do­bro. U po­sled­njoj de­ce­ni­ji 20. ve­ka u zgra­di te­a­tra je za­bra­njen rad jer vi­še ni­je bi­la bez­bed­na, da bi 2007. go­di­ne na­po­kon po­čeo rad na te­a­tru po za­jed­nič­kom pro­jek­tu ko­jim su ru­ko­vo­di­le vo­đe oba ti­ma na­gra­đe­na na kon­kur­su – Zo­ri­ca Sa­vi­čić i Ra­di­vo­je Di­nu­lo­vić, prof. dr Ran­ko Ra­do­vić, kao i Ištvan Hup­ko, stal­ni ko­re­o­graf Na­rod­nog po­zo­ri­šta, a u ti­mu je kao po­zo­ri­šni sa­vet­nik bio i re­di­telj Lju­bo­mir Dra­škić.

To­kom 17 go­di­na re­kon­struk­ci­je, do­grad­nje i adap­ta­ci­je u ko­joj su re­pu­bli­ka i po­kra­ji­na sno­si­le pod 45 od­sto tro­ško­va, a grad 10 od­sto, ne­ko­li­ko pu­ta su ra­do­vi za­u­sta­vlja­ni zbog ne­do­stat­ka nov­ca. Pre­ma ra­ni­je iz­ne­se­nim po­da­ci­ma, u re­kon­struk­ci­ju, adap­ta­ci­ju i do­grad­nju Na­rod­nog po­zo­ri­šta do 2016. go­di­ne ulo­že­no je 950 mi­li­o­na di­na­ra, a od 2016. go­di­ne ukup­no oko tri mi­li­jar­de di­na­ra.

Po okon­ča­nju gra­đe­vin­skih ra­do­va po­zo­ri­šte je ipak sa­mo de­li­mič­no za­vr­še­no. Zgra­da te­a­tra sa­da ima ka­mer­nu sa­lu sa 100 do 150 me­sta i eks­pe­ri­men­tal­nu sce­nu ko­ja do­zvo­lja­va mo­di­fi­ka­ci­je i mo­že da pri­mi iz­me­đu 100 i 300 gle­da­la­ca. U obe sa­le mon­ti­ra­na je naj­sa­vre­me­ni­ja zvuč­na i sve­tlo­sna opre­ma i izo­la­ci­ja, ka­zao je ra­ni­je za „Po­li­ti­ku” Mi­loš Ni­ko­lić, uprav­nik Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Su­bo­ti­ci.

U po­zo­ri­štu ipak za sa­da ni­je ob­no­vlje­na po­zna­ta, „kla­sič­na” po­zo­ri­šna sa­la, ko­ja je u jav­no­sti na­zva­na „kon­cert­nom”, a za ko­ju ar­hi­tek­ta dr Ra­di­vo­je Di­nu­lo­vić ka­že da je sr­ce po­zo­ri­šne ku­će.

Politika