U subotičkom “Domu za prevaspitavanje ženske mladeži”, u ulici Matije Gupca, obelodanjeno je da upravnica debelo prekoračuje svoja ovlaštenja i da ima slučajeva fizičkog razračunavanja.
Te 1954. godine, novine još pišu da je “upravnica vrlo često fizički kažnjavala svoje pitomce a posle im se približavala nastojeći da stvori barem prividno blizak i intiman odnos sa njima.”
I neki drugi vaspitači su fizički kažnjavali devojke, a kada je cela stvar dospela pred specijalnu komisiju, postavilo se pitanje zašto su ćutali oni vaspitači koji su radili ispravno.
Škola, pre toga Dom za prevaspitavanje, pre toga…
Zgrada u Matije Gupca, snimak iz 1984. godine
Današnje generacije zgradu u ulici Matije Gupca br 8 – 10 uglavnom pamte kao srednju školu. Kao i svaka javna zgrada, pogotovo tako stara, pamti mnoge ljudske priče koje je obrisao protok vremena, kao i protagoniste tih događaja. U dramatičnim ratnim i teškim posleratnim godinama, zauzele su ih, najpre bolnice za ranjenike, a potom internati i domovi za đake. U neko doba se raspored ustanova ustalio i tako je ostalo do kraja XX veka, i dalje.
Za zgradu u Matije Gupca, koju su dugo zvali “Mali MEŠC” pre nego što je postala deo Politehničke škole, danas znamo da je vraćena u posed subotičke Biskupije. Nekada davno, bračni par Sudarević zaveštao je crkvi, koja je upravljala njome sve do nacionalizacije 1947. godine. Dok je bila u posedu crkve, činila je jednu celinu sa objektima Župnog ureda u Harambašićevoj ulici. Njihove parcele se dodiruju, a deli ih objekat u dnu dvorišta škole, u kojemu su nekada bile radionice „Malog MEŠC-a“.
Između Harambašićeve i Sudarevićeve (danas Matije Gupca) ulice
Upravo na tom mestu u dvorištu, gde su kasnije bile radionice budućih strugara, projektovana je nova zgrada koja nije izgređena, ali je zanimljiva onima koji vole “alternativnu istoriju” Subotice, tj onima koji vole da fantaziraju “šta bi bilo kad bi bilo”.
Zašto tako monumentalna građevina u dvorištu? Jeste da je šteta što ona ne bi krasila neku subotičku ulicu, ali za to postoje određeni razlozi.
Gimnazija “Paulinum”, škola koja obrazuje buduće sveštenike, kao početak svog rada beleži školsku 1962/63. godinu, međutim, postoji jedna epizoda između 1938. i 1944. kada je “Paulinum” postojao, baš u zgradi o kojoj je ovde reč.
Prostrano dvorište, zajedno sa dvorištem Župnog ureda u Harambašićevoj ulici na koje se leđima naslanja, čini jedan veliki plac koji izlazi na dve ulice. Sav taj prostor obezbedio bi mir koji je potreban ustanovama tog tipa. Gotovo sigurno da bi nova školska zgrada bila okružena lepim parkom. U molbi Gradskom poglavarstvu pominju se i kancelarije i stanovi.
Urađeni su svi proračuni, Dragutin Molcer je napravio projekat i gradska uprava ga je odobrila. Sve je bilo u redu, osim vremena koje su izabrali. Bio je 7. mart 1941. godine.
U dvorištu zgrade prvog „Paulinuma“ (1938 – 1944), Matije Gupca 8-10
Prva moderna višespratnica u Subotici posle rata, izgrađena je 1954. godine. Jedan filmski žurnal koji može da se vidi, prikazuje Zagreb 1957. godine, i govori o mnoštvu novih stambenih blokova, o školama, bolnicama i javnim zgradama, parkovima i drugom, izgrađenom nakon rata. Za sve to vreme, nekada “treći grad u državi” je bio zaustavljen. Nije razlog samo blizina granice, već je bilo važno i koja je to granica. Maribor u Sloveniji, koji se nalazi takođe desetak kilometara od Austrije, nikada nije doživljavan kao pogranični grad, dok je Subotica dugo nosila taj epitet.
Posleratnih godina, nakon raskola sa ostalim zemljama komunizma, naša zemlja, a posebno naš grad, bili su pod neposrednom opasnošću od rata. To je razlog zbog čega su se građevinci kod nas tada bavili uglavnom raščišćavanjem ruševima i popravkama. Projekti kao što je“Paulinum” odloženi su u fijoku sve do kraja pedesetih, kada je počeo preporod. Krenula je izgradnja Radijalca, što je takođe jedan stari plan, zamišljen još početkom veka.
Nova zgrada gimnazije “Paulinum” izgrađena je šezdesetih godina, ali na drugom mestu i po sasvim drugom projektu. Nacrt koji je ovde prikazan ostao je u tami arhivskog depoa.
Dom za umirovljene sveštenike, sagrađen 1970. godine u dvorištu Župnog ureda, Harambašićeva ulica 7
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Bas volim nedeljna jutra sa pricama Lanskog.
Grad cija Gradska kuca je na manje od 10 km od granice iza koje agresor otvoreno preti i provocira na granicnoj liniji nije samo pogranicna varos, nego jasno deklarisani frontovski grad u kome se jedinno mogu graditi vojne fortifikacije i nista drugo. Sve ostalo je bilo besmisleno, tim pre jer je glavni napad trebao najverovatnije ici preko Subotice.Deklarisani cilj Sovjeta je bio osvajanje Beograda svrgavanje postojeceg rezima i vlade i instalirranje novog po zelji i volji Kremlja. Subotica tih godina je bila prepuna vojske, svaki vojni objekat u gradu je bio pun vojnika. Uocljive su bile posiljke ratnog materijala iz USA na istovru na teretnoj stanici. Kamioni marke GMC zvani „Dzems“ po pravili vrlo spartanski opremljeni sa kabinama bez krova i samo jednom ciradom protiv kise iznad glava vozaca. Osim toga istovarivani su i USA tenkovi. Cilj svega toga je bio pruziti sto duzi otpor invazoru i kupovati vreme za sto bolju konsolidaciju pozadine. Komanda divizije je bila u Backoj Topoli. Nerdeljom u rano popodne deo vojske je ima izlazak u grad i Subotica je bila bukvalno preplavljena vojnicima. Prodavci kokica i semenki su imali visoku konjukturu, stadion i bioskopi su bili dobro poseceni. U vazduhu se osecao po celom gradu tipicni miris vojske, odnosno njenih uniformi od sukna (sajaka) dobro natopljenih mesavinom naftalina i sredstva za impregnaciji. To je potrajalo negde do 1953 kada je umro Stljin i kada je doslo do odmrzavana odnosa izmedju Sovjeta i FNRJ. Kao znak dobre volje povucene su vojne snage iz neposredne blizine granice sa obe strane i Subotica je pocela polako da s epresaltava u mirnodopski modus.
Zanimljiv tekst, o objektima i dogadjajima o kojima se malo zna. Meni je zapalo za oko „Miro oprosti“ iz ’84 godine koje se sećamo i nije bila Orvelova. Još uvek se govorilo oprosti, hvala, molim, slušala dobra muzika, gledali kvalitetni filmovi, čitale knjige..znali smo i zasvirati, a i za pojas zadenuti.
Gazda , ajde objavi rezultate izbora , pa tvoji su pobedili !