Živ sahranjen /neslavni kraj jednog subotičkog fakira/

Svako vreme ima svoje heroje kao i načine da se dođe do slave.

Kada su u grad dolazili cirkusi ili pojedinci koji su svoje talente i veštine prikazivali okupljenom narodu, za sobom su ostavljali očarane klince koji su izvodili slične “produkcije”, ali u malom, sve se nadajući da će i njima život doneti internacionalne karijere, a ne predvidljiv život koji ih svakodnevno okružuje.

U staroj štampi mogu da se nađu najave gostovanja “svetski poznatih” snagatora, “najjačih ljudi na svetu” i akrobata koji mogu da izdrže nezamislive stvari.

Neki od njih su se obraćali lokalnim majstorima kada su doterivali svoju opremu. To je bila prilika da ti naši ljudi zavire u tajne i trikove koji se kriju iza nekih od tih poduhvata. Akrobata Dragoljub Aleksić nastupao je pre rata na Trgu Slobode sa svojom partnerkom. Subotičani su ga ponovo videli 1954. godine kada je leteo iznad grada držeći se za avion samo zubima. Tada se za asistenciju obratio subotičkom Aero klubu pa je bilo neizbežno da pojedinci budu upućeni u neke detalje. Na primer, da nisu samo zubi ti od kojih zavisi Aleksićev život, već da je osiguran vezovima uzduž i popreko.

Još ima Subotičana koji pamte ekvilibristu Čihali Džanija.

Džani je hodao na žici razapetoj između Nićin palate i žute zgrade preko puta, dok su posmatrači krivili vratove strepeći od najgoreg ili čak priželjkujući da se nešto desi. Na jednoj od njegovih ranijih turneja, sajla je bila postavljena na korzou. Povezivala je “Titovku” (na čijem mestu je kasnije izgrađena RK Beograd) i zgradu preko puta. Čihali je balansirao noseći u rukama motku, a nakon toga bi žicu prešao i biciklom.

Reklamna razglednica iz 1953. godine

Odavno više nema ovakvih predstava na otvorenom. Artisti su se povukli ispod cirkuskih šatri, ali ni tamo više ne uživaju slavu koju zaslužuju. Osamdesetih godina, u noćnom klubu hotela Patrija, mesec dana je svako veče nastupao stariji bračni par iz Mađarske. Njihov “Rolla Bolla Balance Show” sastojao se od teških i još težih zadataka balansiranja na cevima postavljenim jedna na drugu. Publiku je oblivao znoj kao i ostarele akrobate. Da li će i ovo veče sve proći kako treba ili će neko slomiti vrat…

Danas sigurno postoji propis i obaveza da se upozori publika: “Ne pokušavajte ovo sami”. Jer, nisu samo deca pokušavala ovakve produkcije.

Subotički Hudini

Jedan suludi pokušaj prenela je čak i štampa u Australiji 1935. godine. Čuli su oni za Suboticu nakon “slučaja Haverda”, pisala je tamošnja štampa i o nekim prestarelim konjima koje su Subotičani pokušali da uvale…

Vest o “subotičkom fakiru” je najkraća, ali se može reći da je najbizarnija.  Na samom dnu stranice, The Kylogle Examiner u samo dve rečenice izveštava:

“Fakir” iz Subotice u Jugoslaviji, pohvalio se prijateljima da će ostati živ nakon što bude sahranjen dva sata. Kada su ga iskopali bio je mrtav.


Lansky



KOMENTARI

  1. Nevaljali_GASTRO_Blogger_naGradeskiprevoz_SUBOTICA kaže:

    Pa eto moj cuveni Pra Deda sa tatine strane pred psot bio ALKOHOLICAR vec u to vreme bas je umro u Subotici u jednoj krcmi oponasajuci mozda ovog cuvenog talenta sa prve slike…nista ne znamo o njemu predpostavlja se da je bio BALKANAC samo znamo da je umro u KRCMI u akrobata show, kada je jednim prstom podigao nesto izvanredno tesko i kazu verovatno mu je puklo srce…jer momentalno je premiuo u atrakciji…Baba se ponovo udala posle i Njega su bukvalno izbrisali iz porodicnog stabla samo je ostala ova legenda sacuvana o njemu….

  2. Trovach kaže:

    Uvek su mi smesna upozorenja tipa “Ne pokusavajte ovo sami”. Ko je toliki debil da tako nesto uradi? Verovatno moraju to napisati ako neko nastrada, pa sve to dospe na sud. Samo, i tada na sudu moze da se dokaze da je nastradali bio neoprezan i nesvestan da to rade uvezbani profesionalci. Secam se slucaja u vreme odrzavanja OI u Montrealu 1976. Tada smo i mi klinci odrzavali svoje OI, pa smo se takmicili u trcanju, skoku u dalj… Jednom prilikom smo bacali koplje. To je bila neka drvena letvicica, ili lajsna. Kada sam bacio, otisao sam po svoje “koplje”, ali drug nije sacekao da se sklonim i pogodio me nekoliko santimetara ispod oka. Posle toga su nam roditelji zabranili nase OI 🙂

  3. Nevaljali_GASTRO_Blogger_naGradeskiprevoz_SUBOTICA kaže:

    :)))Bog vas je sacuvao a OI je bio skroz ok bez bacanja koplja

  4. amacak kaže:

    ne pokušavajte sami je preventivna mera protiv mogućih tužbi. naravno da niko ne misli da će to neko čitati i poštovati.

  5. Trovach kaže:

    @Nevaljali…Bili smo klinci i lakomisleni. Ja sam imao nepunih 8, a drug je godinu mladji. Srecom nije ostala nikakva posledica, cak ni oziljak, a ‘ladno sam mogao ostati bez oka. Dobro je cvoknulo u kost ispod desnog oka i kasnije nateklo.

  6. Croat kaže:

    A dobacivanje pikadom, onim sto ima metalni vrh? Ta olimpijada se zavrsila kada ga je jedan drugar “uhvatio” glavom.

  7. Pajo Vizin kaže:

    Ja sam kao klinac video jednom prilikom neku predstavu gde je odredjeni “fakir” jeo staklenu flasu.
    Odrasli su komentarisali da je to flasa napravljena od secera, sto je meni dalo ideju da napravim istu takvu predstavu mojim drugovima.

    Kao prvo, ideja je bila da sam napravim flasu od secera, pa sam krenuo u akciju.
    Upalio sam sporet na gas koji se nalazio u letnjoj kuhinji, uzeo kilu secera, istopio ga u nekom loncu i udimio celu kuhinju i deo dvorista.
    Baba je primetila da nesto gori i dojurila sa kantom vode.
    Na kraju sam dobio po dupetu papucom, bio isteran iz kuhinje i tu se zavrsila moja “fakirska” predstava.

  8. Kertvaros kaže:

    U davna vremena dok jos nije bilo televizije glavna zabava su bili bioskopi i neizbezna gostovanja raznih cirkusa i solo umetnika, madjionicara, hipnotizera, iluzionista, vozaca motocikla na zidu smrti i ko jos danas zna i seca se sta su sve izvodili i kako su oni sami sebe titulisali. Malo poravnati teren izmedju rusevina vis a vis Pravoslavne crkve je sluzio kao mesto za manje cirkuse i Luna parkove odnosno ono sto je sebe tako nazivalo. Oni malo veci bi obicni postavili svoj sator iza zeljeznicke stamparije, otprilike tamo gde je danas zgrada Osnovnog suda. Solo umetnici bi svoje vestine prikazivaliu Nepköru ili u Zanatskoj komori. Neka jaca reklama nije bila potrebna jer bi se svaki dogadjaj preneo po gradu brzinom stepskog pozara. Postoji stara anegdota kada komsinica obavestava onu drugu – Komsinice, komsinice, pokupite ves sa konopca – dosli su glumci. Pred ulazom u cirkusku satru bi obicno onaj najgrlatiji medju artistima pozivao publiku : navali narode velika atrakcija. Zena sa pola tela i tele sa dve glave, velika zmija mene grli i ljubi. Levo od ulaza u maloj satri je gospodja Jolanda, ona vam gleda u karte i predskazuje sudbinu, daje savet za sretan i dugi zivot i kako da sacuvate zdravlje i kako da zadrzite voljenu osobu. Luna park je bio nesto drugo. Osim obaveznih ringispila i ljuljaski glavna atrakcija su bili auto-skuteri. Obicno dva momka u jednom i dve devojke u drugom skuteru, a vozilo se taman toliko koliko treba da se uzme zalet za isprogramirano sudaranje. Gadjanje vazdusnom puskom u cvet od krep-papira nije smelo da izostane. Obavezna atrakcija je bila gomila vinskih flasa na jednom okruglom podijumu i onda bi kandidati kupovali odredjeni broj drvenih karika i pokusavali da ih nabace preko vinske flase. Vlasnik atrakcije bi mamio publiku i pozivao – Navali narode! dinar para kucu ne obara, kod Marike na karike – ko nabije taj dobije. Ja nikada nisam video da je neko nesto dobio, a i etikete na flasama su bile prilicno pohabane i ocito su videle vec mnoga gostovanja i mnoge Luna parkove. U tadasnjoj SFRJ su bila dva drzavna cirkusa. Adrija (nesto veci) i Koloseum (malo manji) imali su klasicni cirkuski program sa svim onim sta se od jednog cirkusa i ocekuje. Oni su sebi mogli dozvoliti malo jacu reklamu sa plakataima i automobilom sa ozvucenjem koji je kruzio po celom gradu i obavestavao cenjenu publiku da je cirkus ponovo u nasem gradu posle gostovanja po inostranstvu sa potpuno novim programom i stranim i domacim artistima. Da gostuje samo kratko vreme i da se ulaznice mogu kupiti na blagajni od toliko i toliko sati. Nakon obicno nedelju dana bi davali na znanje da se zbog jako velike zainteresovanosti publike gostovanje produzava za jos nedelju dana.
    Oni koji su u nas grad dolazili kao solo izvodjaci, razni hipnotizeri, madjionicari iluzionisti ili ekvilibristi, bi obicno pokazivali publici svoje trikove sa kartama, neverovatno brzo mesanje spila karata ili njegovo pretvaranje u lepezu odnosno razvlacili bi ga kao harmoniku i jos mnogo raznih trikova. Tu je bilo i obavezno “citanje misli” Doveden bi bio na pozornicu neko iz publike izvukao bi jednu kartu iz spila i stavio u dzep i onda bi madjionacar pogodio koju kartu je doticni izvukao. Sledi aplauz, madjionacar se zahvaljuje na saradnji i isprati ga sa bine. Nakon toga pokazuje jedan rucni sat i pita u publiku da li je neko mozda izgubio svoj sat. Naravno jeste i to onaj koji je malocas bio na bini. On uzima svoj sat natrag a publika se kida od smeha. Naravno u Subotici je bilo i slavnih cirkuskih imena kao Medrano ili Orfeji. Naravno oni su retko dolazili i njihov program je bio jedna sasvim drugacija i visoka liga.
    Jednog dana je i u nas grad stigla televizija i iz korena promenila pojam zabave. Radivoje Lola Djukic – kao admiralski brod Yugo – zabave, u pratnji dva mocna razaraca : Mija i Ckalja

  9. Igor kaže:

    A Danas imamo Farme, Parove i Zadruge,..

  10. Aleksa kaže:

    Skoro da zakasnim sa komentarom, dani lete a mnoge stvari mi se ne uklapaju u dnevni raspored,
    O cirkusima “Adria” i “Avala” sam već opširnije pisao, koga interesuje neka potraži napis “Pobegla sa cirkusom” od 21,februara 2016,godine. Tu će se naći i Čihali Džani.
    Ovom prilikom ću se osvrnuti na zabavljače,mađioničare, iluzioniste,hiromante koji su nastupali u bioskopima, obično u vremenu između kraja žurnala (Filskih novosti) i početka filma, Predstava se odvijala na pozornici ispred bioskopskog platna i trajala 10-l5 minuta.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 24 = 27