Narod u selima oko Tavankuta i u samom Tavankutu navikao se tokom proteklog veka na granicu koja deli našu zemlju od susedne nam Mađarske.
Narod, onaj prost i pošten, sa nekim strahom je gledao u susednu zemlju sa bezbedne udaljenosti. Kao deca smo posmatrali satima preko „crte“ željno iščekujući da vidimo nekog sa mađarske strane. Našoj radosti nije bilo kraja, mahali bi smo i vikali ukoliko bi smo nekoga ugledali. Radost za nas decu je bila ako se sretnemo sa patrolom graničara kojih je nekada bilo na karaulama „Pionir“ i „Matko Vuković“. Nije se tada smelo prići samoj crti jer se tražila zonska karta koja je izdavana vlasnicima njiva pored same granice. Nije bilo dozvoljeno ni saditi kukuruz ili suncokret u „zoni“ jer to je zaklanjalo vidik graničarima.
Zonska karta danas više nije potrebna jer svi građani Republike Srbije mogu slobodno da se šetaju putem pored granice, bez straha. Važno je samo da se ne pređe na drugu stranu. Barem je to tako bilo do nedavno. Neki su to i poštovali, neki ne. Zbog nepoštovanja i drugih opštepoznatih okolnosti, došlo je do toga da se odlukom mađarske Vlade pristupilo podizanju žičane ograde. Ta ograda nije neka obična ograda nalik plotu, to je nešto mnogo, mnogo ozbiljnije i tu može da prođe samo neki tanji gmizavac ili miš ili neka ptica da preleti. Ova ograda je identična onoj zatvorskoj, ovo je tkz. „žilet žica“ na stubovima. Iza nje još jedna mnogo viša ograda na kojoj su mestimično pričvršćene table okrenute ka nama sa jasnim upozorenjima i to ne samo na jednom nego na više jezika. Između ostalog postoje i table sa iscrtanim strelicama u kom pravcu se nalazi granični prelaz.
Nekada, kao deca u okviru školskih aktivnosti, ovde smo brali dunje u zadružnom voćnjaku, i kao što već napisah bila je premija videti nekoga preko granice, to nam je pričinjavalo radost, ali i žalost što ne smemo bliže jedno drugome.
Sada je žalost još veća za nas obične smrtnike, jer u prvi komšiluk gledamo kao ptice iz kaveza, i najiskrenije se nadamo da će jednoga dana nestati i žice i granice i da će barem naša deca moći da se rukuju sa svojim prvim komšijama, jer komšija je komšiji najveći rod.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Jos se prepricava prica o dva vojnika vojske Kraljevine Jugoslavije koji su zaspali u rovu blizu Tavankuta i bili zaboravljeni od strane saboraca 1941. Nekoliko dana su sami drzali Madjare se druge strane granice dok nisu shvatili da je davno trebalo da napuste polozaj i od tada im se gubi svaki trag. Ko su bili ti vojnici, nikad se nece saznati, ali nikada ih ne bi trebalo zaboraviti.
Proslo je 70 godina od tada, a neke nove zice se dizu koje ne samo da su opasnost za ljude, vec su prekinule prirodnu zivotinjsku migraciju i mozda nanele nenadoknadive gubitke ekosistemu. Jedan od primera je i slepo kuce, glodar, kojih je 2010. bilo svega 150 jedinki i prirodno staniste im je u okolini Morahaloma i u subotickoj pescari, 10 km od grada. Sada su prekinute veze ova dva stanista jer oni prave tunele do dubine 0.8m, a najplici temelji zice su 1m dubine. Jednom recju sramotno!
Gde se nalaze rusevine sa druge, pete i jos nekih slika?
Čikerija,kod čobankine kuće……samo pravo do granice i onda sa leve strane a ima i pogledača (osmatračnica) na levoj strani,oko 500m dalje u Dzijinom putu prema Bodi Sebenjiji….
Hvala
Pozdrav svima. Ove fotografije sam fotografisao u „bukti“. Bukta se nalazi pravo od stadiona u Tavankutu na samoj granici, udaljena je oko 2,5 kilometra od centra. Tu je i ta kuća „čobanluk“ i tu je isto jedna „pogledača“ osmatračnica u neposrednoj blizini svega par graničnih kamenova dalje. Ova druga pomenuta kod Bode Sebenjije pokojnog to je već prema karauli „Matko Vuković“ i nalazi se sa druge strane šume, ova je bliže „Zlatnom kraju“ odmah uz voćnjak dunja DD“Skendereva“.
Zivot na granici je opasan i tvrd.
Dok zivim zivot koji nisam birao sam, o suhom vjetru s juga moja dusa sanja.
Ja cujem buku stada, vidim u daljini grad a tanka slika jave postaje sve tanja.
@BIVSI- Procitajte sledeci tekst objavljen 21.10.2012-e godine. https://www.gradsubotica.co.rs/devet-samuraja-odbrana-tavankuta-i-poslednji-dani/
Nažalost, granice su veštačke i ljudske tvorevine, služe samo da se dalje razdvoje ljudi! A zbog ove ograde, životinje su nažalost najviše propatile.
Ograda najviše odgovara onima čiji se hici čuju danonoćno iz šume. Životinje stradavaju svakodnevno.
Sluzo sam na toj karauli 1982 ..83. Duzio spap m 76. Kod karaule kamen 236 lijevo do 223 desno do 247. Vocnjaci sa kajsijama i breskvama imali dva njemacka ovcara. Prasce i kokosi. Zapovjednik bio porucnik medic dusan na karauli poginuo vojnik vejsic ahmet. Al bilo je i lijepih stvari pozdrav svima sa pionira. Z. M
Zdenko Muzak-Jeste ovo je kod „Bukte“ „Ovčinjaka“ Vi ste od „Pionira“ išli ka karauli „Matko Vuković“. Za ovaj podatak o pogibiji nisam znao, niti se u selu ikada pričalo o ovome. Od onoga velikog voćnjaka skoro pa ništa i nema, ima samo neke dunje i to je sve. Ove fotografije sam napravio u pomenutoj „Bukti“-čini mi se da je tu bio spoj za telefonsku slušalicu kada se javljalo na karaulu. Inače Medić je posle bio u Raškoj tokom devedesetih dok je živeo a koliko znam i sada živi u Beogradu. Supruga mu je bila učiteljica i ima dve ćerke. Znam ga odlično ali decenijama ga nisam video. Čuveni brka Bosanac.
Ja sam služio vojsku na karauli Pionir 1978/79, junska klasa. I tada je komandir karaule bio potporučnik Medić Dušan (ljudina). Bio sam ćata i odlikovan medaljom za vojničke vrline koju nažalost više nemam jer ju je rat odnio sa sobom. Nosim lijepe uspomene iz tog perioda ovom prilikom pozdravljam komandira i sve vojnike sa kojima sam provodio vojničke dane.
Dali netko zna dal jos postoji karaula pionir u tavankutu i dali ima vojske ili nekog u njoj. Tj. Dali je jos u funkciji. Pozdrav. Z. Muzak iz karlovca. H. R
Gospodine Muzak, karaula „PIONIR“ u Gornjem Tavankutu je u funkciji. Vojska je predala objekat policiji. Duž granice je žica sa Mađarske strane. Karaula „Matko Vuković“ na reonu jedan je ugašena. Obratite se administratoru i neka vam slobodno da moj e-mail..Pozdrav za Karlovac iz Tavankuta..
Bivsi….
Ova prica o dva vojnika je tacna,ali nisu drzali madjara preko granice,nego na zeljeznickoj stanici u Tavankutu,jer ti rovovi su bili oko kilometar od stanice…
Hvala tomislave. Vezu me jako lijepe uspomene sa karaule i tavankuta predavao sam u osnovnoj skoli nastavu iz gadjanja osmil razredima. Isao u tavankut u vrtic pricati djeci o zivotu u vojsci. Citao rijeci zakletve pionirima u nekom velikom domu u tavankutu. Bio primjeran vojnik i odlican strelac. Kad smo dolazili na karaulu iz valjeva na karauli nas docekali tamburasi. Osvojili smo jedan nogometni turnir. I igrali par putanogomet tjedno ispred karaule sa deckima iz sela itd. Hvala sta si mi javio pozdrav tebi i tvojima i svim bivsim momcima sa pionira ma koju vojsku sluzili
Zdenko zaista Vam se divim i ponosan sam da Vam je moje selo ostalo u lepom sećanju. Slobodno potražite moj e-mail od administratora i biće Vam ustupljen pa da se dopisujemo i čujemo, jer drago mi je iz svega srca da spominjete moje selo u pozitivnom kontekstu..
POZDRAV TOMISLAVU MACKOVICU OD ZDENKA MUZAKA GLEDAM JAKO LIJEPO NA YT. PROMICES TAVANKUT SVAKA CAST. TU SAM PROVEO DIO SVOJE MLADOSTI I BILO MI JE JAKO LIJEPO POZDRAV TEBI TVOJOJ FAMILIJI. TAVANKUTU I MOMCIMA SA PIONIRA BEZ OBZIRA KOJU UNIFORMU NOSILI. ZDENKO MUZAK. PUKOVNIK U MIROVINI H V
UTIPKAJ MOJE IME I PREZIME NA GUGU PISE O MENI SPORTSKI USPJEHI PRIJE RATA I POSLIJE TICE SE DOGADJAJA KAD SAM VODIO ZASTITARSKU FIRMU I BIO VODITELJ OSIGURANJA PRVOLIGASA N K KARLVVAC JA SAM OVAJ U SREDINI U BIJELOJ MAJICI U RATU PRIPADNIK ATJ LUCKO SJP KARLOVAC INSTRUKTOR SPEC OBUKE RANJEN DVA PUTA U VUKOVARU I VELEBITU VOLIO BIH JOS JEDNOM DOC U TAVANKUT I PIONIR AL NEZNAM DAL BI MI DOZVOLILI
092 355 4487 ovo je moj broj zdenko muzak javi mi se i napisi poruku vazi za tebe i za sve bivse i sadasnj nek nas dragi bog cuva. Pozdrav svima
Podrav, da li mi može tko reći kako je završio St. vodnik 1 klase Živković Rajko zapovjednik Karaule „Pionir“ u kojoj sam služio vojni rok 1989. godine.Za razliku od Potp. Medića o kojem vi pričate ovaj Živković je bio običan pijanac i sileđija. Inaće pozdrav svima koji su služili te godine na Pioniru.