Život centralne palićke zgrade

Nekoliko decenija je ta zgrada bila gotovo prazna pa su stasale generacije za koje ona predstavlja samo jednu kulisu koja krasi obalu Palićkog jezera. Šta je bila njena namena u prošlosti kada je bila puna života, može biti tema jednog ozbiljnog istraživanja. Neka početak bude par slika i zabeleženih informacija.

Kada je sagrađena u vreme pred Veliki rat, ime joj je bilo „Vigadó“. Između dva rata – „Kursalon“, zatim „Kupališna zgrada“, potom „Centralni paviljon letovališta“ a danas je zovemo – Velika terasa.

Vigadó znači mesto za zabavu (od mađarske reči vigad – veselje). Čuveno mesto sa tim imenom potoji u Budimpešti, a kada je između dva rata u upotrebi bio naziv Kursalon, verovatno su oči bile uprte u Beč, gde je istoimeno zdanje pozanto kao koncertna i balska dvorana, a uz to znana i po svojim lekovitim izvorima. Po tom uzoru su u Mitel Europi nastali Kursaloni – sale za provod gostiju u banjama, oko kojih se koncentrisao zabavni život. Tako je bilo i na Paliću.

Prema starim projektima, zgrada je trebala da sadrži: kafanu, gostionu i sanatorijum. U detaljnom planu su: sala za igru, sala za ručavanje, kafana i dve terase. Na spratu: pozorište sa sobama za umetnike, levo restoran (gledano od jezera), desno – kafe poslastičarnica. Ostalo je zabelešeno da je su tu nastupali umetnici sa lakšim programom, verijeteima i vodviljom. Lifka je tamo često puštao svoje filmove.

Gradonačelnik Stipan Matijević u svojoj knjižici beleži da je regent Aleksandar 1919. godine prisustvovao balu.

Modna revija na Velikoj terasi, šezdesetih godina

Godine 1927. smanjena je sala za ples, poslastičarnica je postala biblioteka, a kafana – kockarnica.

U bedekeru Koste Petrovića iz tog vremena, piše da u kafani svakodnevno svira džez bend, tu je „Ameriken bar“, letnji bioskop, a na spratu je velika koncertna dvorana i sporting klub Palić. Novine te godine izveštavaju da je zakupac renovirao prostor:

„Kavana je potpuno zapadna i luksuzna“.

„Publiku posle podne zabavlja muzika na šetalištima a u restauraciji svira džezbend svako veče od 8 sati do zore. Otmena i elegantna publika se zabavlja celu noć i to bez prekida. Nema zabrane glede noćnih zabava“.

Zabave, večere, igranke… traju u uspomenama onih koji ih doživeli i nestaju njihovim odlaskom sa ovog sveta. Tako su se žamor i muzika rasuli po površini jezera, a potom utihnuli.

Nakon rata, došlo je do promena ali su svi putevi i dalje vodili na ovo mesto. Balska dvorana postala je kongresna sala a kada je osnovan „Likovni susret“ na Paliću, postala je najveći izložbeni prostor u Jugoslaviji. Sve dok nije namenjen da bude magacin fabrike bicikla „Partizan“. Nakon toga je dvorana postala sportska. Igra se tenis, odbojka, mačevanje, džudo …

Početkom šezdesetih Subotičke novine pišu da je na Velikoj terasi otvoren DANSING. Nalazi se u „Crvenoj sali“ na poluspratu.

„Uz vrlo umerene cene, radio, gramofon i ploče, pruža se mogućnost da se ugodno provede veče. Četvrtkom, subotom i nedeljom svira odličan orkestar za igru.“

Uz vest je i fotografija na kojoj se vide parovi kako kultivisano plešu, ali već sledećeg leta novine beleže takmičenje u igranju tvista i nekih novih igrara koje deluju divlje.

U „Zelenoj sali“ organizuju se takmičenja u plesovima, a nagrade su ručni satovi. Od valcera do rock’n’rolla.  Sve te igre su se još plesale u dvoje, dok niko nije sanjao šta donosi naredna decenija. Kada se sedamdesetih tu uselio disko klub, svako je đuskao za sebe, a skaredni r’n’r već je bio daleka istorija. I osamdesetih je tu bila diskoteka „Amfora“ iako je zgrada već bila u trošnom stanju. Bližio se dan kada će upotrebljiva biti samo terasa.

Na velikoj terasi, početkom šezdesetih

Ovo su samo neke epizode iz života zgrade koja je napunila 110 godina. Kao i svaka kuća, imala je uspone i padove, dobre i loše domaćine ali ne i nekog hroničara koji bi zabeležio događaje u njoj, tokom jednog stoleća. Koliko god nam se danas neke stvari čine nevažne, jednom će priča o njima biti zanimljiva onima koji budu želeli da dočaraju naše vreme. Čak i to šta smo oblačili, jeli ili igrali.

U podrumu Velike terase, početkom osamdesetih: Izložbeni i prodajni prostor

Susret esperantista, šezdesetih

 

Lansky

---

---