Stiven Braun je beskućnik sa stilom i manirima. Nikad ne prosi, a ne daj bože da stavlja kartonsku kutiju da mu prolaznici bacaju „siću“. Ponekad traži od ljudi koje poznaje, sto i dvesta dinara. Ne traži „na sitno“. Njemu „sitno“ ne treba. To mogu, kako kaže, da mu daju i prosjaci. Kad pije pivo, strano je obavezno, a cigarete skupe.
Stivenu je najteža zima, zbog kupanja. Svaki dan se umiva i pere noge na gradskoj česmi a jednom nedeljno odlazi na Gradski bazen da se kupa.
-Kada bih kojim slučajem dobio na lotou, otišao bih u neki hotel sa zvezdicama i ceo dan ležao u kadi punoj tople vode- kaže Braun za „Subotičke novine“.
-Subotičani su solidarni ljudi,- priča Stiven. Nude mi hranu i odeću, čak i smeštaj, ali ne mogu da napustim život na koji sam navikao“.
Stiven Braun, iduće godine očekuje da dobije i neku vrstu socijalne penzije od firme gde je nekad radio.
Ceo tekst vidi OVDE
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Taj vas Stiven Braun je obicna propalica sto je prodao i mamin grob
Stiven Braun…eto sta treba da budes u nasem gradu propalica , neradnik,vucibatina i klosar da bi dospeo na naslovne strane.
Svojevremeno je gospodin Stipan Babic nasledio od roditelja lepo imanje i zemlje…sve je to spiskao u hotelu Patria i od tada zivi kao klosar a mogao bi da radi i da zaradi za zivot….ali lakse je provoditi dane na Zeleznickoj stanici i u Boxu grejati se u Green Foodu i traziti od svakoga neke pare tj prosjaciti….bogami sa stilom.
Toliki ljudi zaslužuju da se o njima piše, a mi čitamo budalaštinu od teksta. Od koga je , nije ni čudo.
Ne znam kojom zaslugom je on opet u nekom napisu,na gradu subotica,pa zar nije bio pre neku godinu i gde pise da on ima neku penziju i da je radio u veterinarskom zavodu,gde je i zaradio penziju,a i to da je jurio neke papire da dokaze,da je sin neke bogate jevrejke,kako bi dobio neke pare iz Izraela i to da je zivio u Tavankutu,da je nasledio,posle smrti ljudi,kako on tvrdi koji su ga odhranili,dosta toga,pa je sve to rasprodo i procerdao,kao navodno obuzele su ga neke necastive sile,pa je zato postao beskucnik i klosar,,,
Stiven Braun od 93-e do tada Francišković Stipan zvani Stevica Vranac. Pre nego je otišao iz Tavankuta okockao je nekoliko jačih kockara imao je brdo novca i pokupovao je sve nove do tada mnogima još neviđene stvari. Odjednom je počeo da prodaje sve između ostalog i majke mu Cile grobnicu. Radio je u Vet-zavodu , ali je već i tada bio penzioner inače je negde 59-o ili 60-o godište. Krenuo je i put Jerusalima da poseti Isusov grob ali mu to nije uspelo i vraćen je zajedno sa vozačem koji ga je nosio sa Budimpeštanskog aerodroma.
Kada je prodao kuću bio je kod Kače(Kate) materine sestre i kod njenog muža ali je kasnije otišao za grad.
Ne impresionira me lik ni najmanje, da ti je životni ideal da spavaš na ulici i „sreća“ što ne znaš gde ćeš osvanuti (i da li ćeš), to mi je glupo i sumanuto, kao i kod onih koji ne znaju šta je dosta pa im trebaju tri-četiri kuće, isto toliko automobila, pet kupatila i šta ti ja znam šta još! Čovek si kada znaš kada imaš dovoljno pa si ZAdovoljan, a ne goni te vrag za više niti da sve proćerdaš i vučeš se „slobodan“ po ulici! Slobodan – od koga i od čega, kada treba neko da ti udeli komad hleba, koga inače prezireš jer za taj komad hleba svakoga dana ustaje i ide na posao, ima svoj dom i nije „slobodan“, odnosno KLOŠAR kao ti, Stivene Braun ili kako se već zoveš! Nisi ti slobodan, nego jadan. Onaj ulični bard, kojeg cenim, i koji je to iz drugih razloga (viška dečije dobrote i manjka sposobnosti za racionalno rezonovanje), jeste Stipan Cvećar, ako je živ neka mu Bog još dugo da zdravlja!
Kupa se u gradskom bazenu. Super…